Možda se još uvek nismo navikli da je nema u nacionalnom timu, ali realnost kaže drugačije – Sonja Vasić sada daje svoj doprinos van terena.
Ime i prezime uz koje prosto ide titula MVP, idu brojne pohvale, epiteti, šampionski pehari, medalje, uspesi… Ime i prezime koje je sinonim za žensku košarku u Srbiji, ali i širom Evrope.
Shodno svemu tome, Sonja Vasić bila je gošća emisije „Prave priče jakih žena“ Meridian sporta, a tom prilikom je govorila o brojnim temama: novoj poziciji u Olimpijskom komitetu Srbije, Olimpijskim igrama, važnosti porodice, teškim momentima i velikim padovima u karijeri…
Za početak, vratili smo se nekoliko meseci unazad i prisetili Olimpijskih igara i oproštaja od nacionalnog tima.
-Budimo realni, olimpijsko zlato u ženskoj košarci nikada nije opcija – nasmejala se Sonja, pa nastavila:
-Pored Amerikanki, mi ostale možemo samo da igramo za drugo i treće mesto. Ali, sigurno je da je to bolna tema, jer na kraju nismo osvojile medalju. Vremenom uvek uspevam da sagledam realnu situaciju i sada sa ove distance – da mi je neko ponudio takvo leto, posle pravih agonija i povreda… Moram da budem svesna da je to ogroman uspeh. U dva olimpijska ciklusa smo zauzele treće i četvrto mesto, a pre toga nismo otišle na Igre 20 godina… Pa, to svakako jeste neviđeni uspeh – rekla je Sonja na početku razgovora.
Žal za nekim medaljama ostaje, ali…
-Sa tim ljudima sam stekla nešto mnogo više od tih medalja – poentirala je Sonja.
Padova je, naravno, bilo i pre Olimpijskih igara. A, kakoje izgledao sam početak karijere i kada se Sonja prvi put susrela sa padovima?
-Svi smatraju da dolazim iz košarkaške porodice, što zapravo i nije u potpunosti istina. Moj tata se jeste bavio košarkom, ali samo on. Bilo je potrebno mnogo truda i balansiranja da nastavim da se bavim i sportom i školom, u tom vreme sam išla na časove engleskog, takođe nisam želela da izostajem iz okupljanja i druženja… Sa druge strane, u tom periodu se ti prosto „igraš“ košarke, iz čiste ljubavi i razonode. Takođe, uvek sam nosila breme svog prezimena i morala sam da se trudim mnogo više i da budem duplo bolja nego što jesam, da bi neko shvatio da ja nisam samo nečija ćerka – iskrena je Sonja.
Ipak, odlazak iz Srbije je zatvorio i to poglavlje.
-U inostranstvu sam već nailazila na kvalitetne timove i iste takve trenere, koji su mi mnogo pomagali. U najveća iskušenja sam zapravo dolazila zbog povreda i to onda kada su se „zaređale“ neke vrlo ozbiljne povrede. Maltene tri godine sam izgubila u jednom mahu, naravno da mi je tada svašta prolazilo kroz glavu… Zašto ja? Čime sam ja ovo zaslužila? Ali, shvatila sam da nemam ništa od toga da od sebe pravim žrtvu. Jednostavno, prihvatiš situaciju i kreneš dalje. Tako sam i stekla snagu, koja je kasnije postala prava karakteristika za mene – rekla je Sonja i dodala:
-Bile su to godine kada su moji vršnjaci nizali uspehe, ostvarivali svoje snove, a ja tapkala u mestu… Ali, sada kada pogledam unazad – te godine su me zapravo i definisale. Ne bih ništa menjala – rekla je Sonja Vasić.
Govorila je proslavljena košarkašica i o temi porodice i podrške, te je istakla da je uvek imala podršku od bliskih ljudi i da je to jedan od glavnih razloga njenog uspeha.
-Danas se promenilo mnogo toga, najpre kućno vaspitanje. To što dete nosi na teren više nije isto, sada mora mnogo više da se taktizira sa njima i da se pristupa sa „belim rukavicama“. Ali, mislim da je ključno to šta donosiš od kuće, šta roditelji i šta deca žele. Baviti se sportom je nešto fenomenalno, ali biti profesionalni sportista je potpuno druga stvar. Naši životi su glamurozni samo na televiziji kada osvojimo medalje… – iskrena je naša sagovornica.
Važnu poruku imala je Sonja i za sve mlade sportiste, pogotovo za devojčice koje žele da se bave sportom.
-Ključno je da se deca bave sportom zato što ga vole i zato što uživaju u njemu, jer je to sjajan „alat“ za formiranje karaktera. Mene je sport formirao u samostalnu ženu i ženu koja ne zavisi ni od koga. Sve svoje odluke donosim onako kakako želim, a ne kako moram.
Vratimo se profesionalnom sportu. Sonja je neke od najvećih uspeha u svojoj karijeri dostigla upravo u dresu reprezentacije Srbije, a još jedno ime koje povezujemo sa nacionalnim timom jeste Marina Maljković.
Osim košarkšakog znanja, Maljković je poznata i kao sjajan pedagog i upravo tu crtu Sonja izdvaja kao važan deo saradnje.
-Nije bilo potrebe za dranjem, jer je Marina od početka izgradila takav odnos sa nama da nam nije padalo na pamet da njenu reč dovodimo u pitanje. Drugi treneri na drugačije načine grade soje autoritete, tako da je teško izdvojiti primer koji bi bio dobitan za sve. Ali, ona je uspela da se nametne tako da niko njene odluke ne dovodi u pitanje. Na sve to treba dodati da je jako mlada, da je žena i da nosi prezime koje sa sobom „vuče“ veliki teret. Da li je to primer – ne znam, ali ejste dokaz da je moguće raditi na taj način – rekla je Sonja Vasić.
Zajedno sa Marinom, i Sonja je deo Instituta za ženski sport, koji promoviše prave vrednosti i donosi benefite za sve devojčice u Srbiji.
-Živimo u Srbiji i očekuje se da se devojčicama kod kuće uvek govori: „Idi u kuhinju“. E pa, poruka Institua je: „Ne znamo da li želiš da budeš balerina ili bokserka, ali mi ćemo ti pružiti priliku da budeš šta god poželiš“ – rekla je Sonja i istakla da je najvažnije da se devojčicama pruži prilika, a da je na njima da li će ih iskoristiti ili ne.
Govorila je Sonja Vasić i o nipodaštavanju ženske košarke.
-Uz dužno poštovanje svima, mnogo je teže biti košarkašica nego košarkaš. Mi nemamo taj luksuz da se bogato udamo i da nas muževi prate na turnirima i rađaju decu, dok mi igramo do 40. godine – rekla je Sonja i dodala:
-Odavno smo zaboravili da reči imaju težinu i da reči bole. Ali, kada te dočeka 20.000 ljudi na balkonu, taj jedan glas je lako staviti na „mute“.
