U vremenu kada sport traži istinske lidere nove generacije, jedno ime već počinje da odzvanja dvoranama širom regiona. Devojčica koja je tek završila osnovnu školu, a već pokazuje zrelost, talenat i radnu etiku dostojnu velikih imena ženske košarke. Elena je spoj urođene elegancije u igri, besprekorne tehnike i mentalne čvrstine koju ne viđamo često ni kod mnogo starijih igračica. Na terenu je hrabra, brza u razmišljanju i neustrašiva u akciji, a van njega skromna, posvećena i svesna da se veliki snovi ostvaruju korak po korak, trening po trening. Treneri joj predviđaju blistavu budućnost, a svi koji su je gledali uživo slažu se u jednom: pred nama je buduća reprezentativka i bez sumnje liderka nove ere srpske ženske košarke. Jer, Elena Erić nije samo nada – ona je dokaz da šampioni ne čekaju da odrastu, već se rađaju sa stavom, srcem i strašću za igru!
1. Elena, dok medalje svetlucaju, a pehari se polako slažu na police, da li ti nekad deluje da se sve ovo zaista događa – ili još uvek sanjaš?
Ponekad mi stvarno deluje kao da jos uvek sanjam, ali me svakodnevne pohvale i cestitke od drugara iz škole, nastavnika i mojih sugrađana, naročito u poslednjem periodu, podsećaju da je to stvarnost i da se događa upravo meni.
2. Biti MVP i najbolji strelac državnog prvenstva nije mala stvar. Da li možeš da nas vratiš u taj trenutak kada su izgovorili tvoje ime?
Biti MVP i najbolji strelac lige podrazumeva naporne treninge, veliki trud i posvećenost. Kada su izgovorili moje ime shvatila sam da je moj trud prepoznat. Bila sam iznenađena i jako srećna.
3. Ove godine si pomerila granice i u kadetskoj konkurenciji. Kako si doživela to što si među najboljima u starijoj kategoriji – i još kao najbolji strelac završnog turnira?
Igrati sa starijim devojčicama je veliki izazov, jer su fizicki jače i iskusnije, ali bez obzira da li igram u kadetskoj ili pionirskoj ligi, ili pak na školskom terenu, moj cilj je uvek isti, a to je da dam svoj maksimum.
4. Na parketu izgledaš sigurno i odlučno, ali uspeh nikada nije solo igra. Kako bi opisala tim „Sevojno“ i ulogu trenera Nebojše Cvijovića u tvojoj sportskoj priči?
Moj tim čine devojčice iz jednog malog mesta, sve pohađamo istu školu, družimo se van terena i zajedno prolazimo kroz sve- i pobede i poraze. Uloga mog trenera Nebojše Cvijovića je ključna. Pored toga što nas je naučio sve o košarci, počev od prvog dvokoraka, naučio nas je prvenstveno prijateljstvu i svemu onome sto nas čini pravim timom. Sada nam je jasno da su nas njegova stroga pravila, sa kojima se često nismo slagale, dovela do ove titule.
5. Sećaš li se dana kada si prvi put uzela loptu u ruke? Kada je košarka postala više od igre, odnosno, tvoj način života?
Sa sedam godina, kada sam se upisala na košarku, jedini cilj mi je bio da odem na košarkaski kamp na Zlatibor da bi se družila sa starijim devojčicama iz kluba. Vremenom trening nije bio obaveza već nešto što se isčekuje čitavog dana.
6. U trenucima tišine, kada se teren isprazni, šta ti najviše ostane u glavi – poslednji poen, pogled trenera, ili možda osmeh saigračice?
U trenucima tišine u glavi mi ostaju najlepši delovi utakmice. Nekad je to poslednji poen koji odlučuje utakmicu, ali najčešće je to pogled trenera koji govori ,,mozes ti to”.
7. Postoji li neki momenat sa turnira koji ti je posebno u srcu – neki detalj koji ne piše na peharu, ali zauvek ostane u tebi?
Svaki veliki turnir donosi neke posebne emocije, ali suze mojih saigračica ostavljaju poseban utisak na mene, jer pokazuju da uspeh nije samo u pobedi.
8. Kako izgleda tvoj dan? Iza ovih uspeha se sigurno krije mnogo rada, truda pa i odricanja. Da li postoji neka tajna rutina koju ne preskačeš?
Pored redovnih treninga, trudim se da se zdravo hranim i dovoljno odmaram. To podrazumeva da nemam dovoljno slobodnog vremena, pa često propuštam rođendane svojih drugarica i porodična okupljanja.
9. Šta ti najviše daje snagu – publika, porodica, trener, ili ona mala tišina u tebi kad znaš da si dala sve?
Mislim da Vaše pitanje sadrzi odgovor. Ključna je uloga porodice, njihova podrška na terenu i van njega. Takođe, naša verna publika na tribinama je često zaslužna za preokret rezultata u našu korist. Kao što sam rekla, bez trenera i njegovog zalaganja ne bi bilo ni ovog intervijua. I na kraju, unutrasnji glas koji govori ,,mozes ti to!”
10. Kada pomisliš na reprezentaciju Srbije, da li ti srce brže zakuca? Da li već zamišljaš trenutak kada oblačiš dres sa grbom svoje zemlje?
Zaigrati za reprezentaciju Srbije je vrhunac uspeha svakog sportiste. Braniti boje naše zastave je čast i privilegija, kao i moj najveći san.
11. Ko su ljudi koji te inspirišu? Da li postoji neko čije ime ti uvek padne na pamet kada ti treba motivacija?
Moj idol je košarkaš Nikola Jovic. On je neko čije ime mi uvek pada na pamet kada mi treba motivacija.
12. Na kraju, šta bi rekla nekoj devojčici koja se tek sprema na prvi trening, a koja još ne zna koliko daleko može da stigne?
,,Budi ono što jesi i veruj u svoje snove.”
Elena Erić je dokaz da godine ne određuju veličinu. Njeni poeni broje se na semaforu, ali se njena priča pamti u srcima svih koji veruju da snovi ne poznaju granice. I dok gleda ka budućnosti, ona nas uči da se šampion ne postaje – šampion se živi.
