Entuzijazam i vera nekoliko zaljubljenika u ovaj sport pokrenuli su priču sa jasnim ciljem da naprave klub koji će trajati.
Deset godina kasnije Bagdala je iskusila igranje u drugom rangu takmičenja u državi, osvojila brojne trofeje u mlađim selekcijama na regionalnom nivou, a tokom leta je bila deo lepe priče u okviru Sportskih igara mladih. Selekcija 3×3 ovog kluba postala je državni prvak, a potom dostojno branila boje Srbije na završnom turniru u Splitu.
Ovo su bile teme razgovora sa Aleksandrom Memetom, osnivačem i trenerom kluba, u svitanje nove sezone.
Kakav je bio osećaj učestvovati u takmičenju Sportskih igara mladih?
„Prvo ću pohvaliti organizaciju Sportskih igara mladih, koje su stvarno fantastične. Oduševljen sam jer sam prvi put lično bio prisutan, do sad su išli moji treneri. Fasciniran sam celokupnom organizacijom, sadržajem i pripremom za uživanje dece, sve to je na visokom nivou. Što se tiče nas, mi smo napravili u prvom krugu nekoliko ekipa iz naše kluba koji su se takmičile na opštinskom nivou, posle su se na regionalnom takmičenju u Sokobanji kvalifikovale na državno, i u Čačku smo osvojili državno prvenstvo. Što se tiče prvenstva u samom Splitu, tu smo malo zakazali, bilo je malo fizičke nepripremljenosti, malo ne treniranja, ali dobro, naučili smo šta treba da uradimo za sledeći put da bi probali da odemo barem korak dalje“.
Slika iz Splita još jedna je potvrda vašeg opredeljenja da ulažete puno u mlađe kategorije. Kakva je trenutno situacija po tom pitanju u klubu?
„S obzirom da smo ispali iz Druge lige, u kojoj smo se i oslanjali na igračice iz našeg kluba, mi nastavljamo sada tim putem. Imali smo malu pomoć, dve igračice sa strane prošle sezone, pošto u Drugoj ligi ne mogu da igraju samo mlade. Sada se opet oslanjamo samo na svoje snage. Mi imamo sve selekcije u klubu, od najmlađih mini basketa, preko mlađih pionirki, pionirki, kadetkinja i juniorki, i seniorskog tima koji igra srpsku ligu ove godine. Stvarno se trudimo da njima pružimo maksimalno ono što možemo iz ovih uslova, da ih naučimo da zavole košarku i da ostanu u košarci. Pokazalo se da to daje rezultat da napravimo finu selekciju, reprezentativnu selekciju i dobru takmičarsku selekciju, što pokazuju rezultati u prethodnim sezonama u regionu Centralne Srbije, gde smo sa svakom od tih selekcija do sad više puta osvajali trofeje. Volimo da radimo sa decom, deca kada zavole košarku, lako je raditi sa njima. Ali, da bi napravili neki rezultat, svi znamo da mora da se promeni dosta stvari, i u samoj infrastrukturi, i u samom načinu finansiranja kluba, gde stvarno imamo veliki problem zbog toga što smatram da treba da postoji neko kontinuirano finansiranje, da znaš sa kojim budžetom raspolažeš da bi mogao da uozbiljiš sam klub i da napraviš ono što je nama cilj, pravljenje akademije“.
Kakva je situacija sa stručnim kadrom u klubu?
„Ja sam trener od samog osnivanja, ali pored mene, tu je trener koji je poreklom is Kruševca, koji je dugo živeo i igrao košarku, potom i bio trener u Mađarskoj, i sada se vratio. Sve pohvale za njegov rad. Takođe, sa najmlađima radi Marko Karapandžić, koji je igrao sa mnom, i zna kako da pristupi deci. Deca stvarno vole da dolaze na trening, vole da se igraju sa njim, jer je to za njih u početku uglavnom igra“.
Ono što je, nažalost, činjenica, jeste da se skoro svake godine ugasi neki klub. Klubovi su u dobroj meri bazirani na entuzijazmu pojedinca, ili neke manje grupe ljudi. Da li ta bojazan postoji kada je Bagdala u pitanju? Koja bi tvoja poruka bila onome ko treba da čuje, pre svega na lokalu, kada je budućnost ženske košarke u pitanju? Ipak, Kruševac nije mali grad.
„Mi smo uvek na ivici. Nikad nismo imali sredstava da se rasplinemo, ako tako mogu da kažem. I sada smo na ivici egzistencije. Košarkaški savez nas je spasio proše godine. Bukvalno smo hteli da ostanemo na mini basketu, mlađim pionirkama i pionirkama, da tu završimo priču. To je samoodrživi sistem, sve preko toga je ogroman trošak. Ne znam koju bi poruku poslao. Voleo bih da neko može da dođe da pogleda šta mi radimo i kako radimo. Kad pogledaš, mi smo odigrali proše godine u svim selekcijama, od početka sezone do kraja, preko 80 utakmica. To je stvarno impozantan broj, dobar za decu i za njihov razvoj, i za napredovanje u tom tehničkom smislu i taktičkom smislu za košarku. Ali to je teško održivo i sad to ima svoje troškove. Za te najmlađe, malo roditelji pomažu i pokrivaju neke troškove puta. Za ove starije to je nemoguće. Kažem, voleo bih da dođe neko da vidi sa kakvim se mi problemima borimo i tada bi možda postojalo malo neko razumevanje za sve to. Iskreno, ja neću odustati lako. Neću gasiti klub. To sigurno neću u skorije vreme. Ali da ću uspeti da se izborim da imam seniorsku ekipu, kadetsku i juniorsku u dužem vremenskom periodu, u to nisam siguran. Što nije dobro za grad, a sami ste rekli da je Kruševac veliki grad, ali opet, sve se svede na moj entuzijazam u ovom trenutku. Videćemo koliko će da traje taj entuzijazam“.
Koji će vam biti takmičarski ciljevi u sezoni koja dolazi?
„Ako gledamo mlađe selekcije, uvek su najveće ambicije. Baš primamo mlađe pionirke koje će biti dosta mlađe od svog godišta, ali planiramo da napadnemo barem F4 u regionu Centralna Srbija. Pionirke isto sa maksimalnim ambicijama. I Kadetkinje takođe, pošto ćemo igrati regionalnu ligu. Razmišljali smo i da igramo jedinstvenu kadetsku ligu. Imamo ta godišta, imamo kaliteta za to, ali to je stvarno preskupo za nas. I neostvarivo, i po pitanju infrastrukture u klubu, i po pitanju troškova, finansijskih problema. A što tiče juniorskog tima, on će biti dosta mlađi. Probaćemo da iznenadimo, da napravimo neki dobar rezultat. I seniorska ekipa je sad u ovom trenutku postala razvojna za mlade igrače iz kluba, zbog tih okolnosti koje su zadesile klub, a tiču se finansijskih problema. To su stvarno izuzetno talentovana deca, da se razumemo. One su stvarno dobre i mogu da ostave dubok trag u košarci. Svešće se na to da ih pustimo da se razvijaju, da bi ih posle pustili da idu u druge klubove.
Reći ću za kraj nešto što nikad nisam rekao do sada. Jako puno pratim vaš portal. Hvala vam što postojite. Hvala vam što pratite žensku košarku koja nije marketinški ispraćena kako treba, znate i sami to mnogo bolje od mene. Nadam se da zajedničkim snagama klubovi i vi možete još puno da uradite. Hvala vam što postojite“.
