Nataša Đokić, rođena kragujevčanka, o svojim prvim koracima, kako igračkim, tako i sudijskim, razgovarala je sa nama i bila gost poratala kosarka24.
Sećaš li se trenutka kada si odlučila da postaneš sudija? Šta je presudilo za takvu odluku?
Ljubav prema košarci, zasigurno. Bila sam 4. godina srednje škole kada sam i dalje aktivno igrala košarku, ali i radila kao pomoćni sudija. Približavao se momenat upisivanja fakulteta i postala sam svesna da moj dalji put sigurno neće prerasti u profesionalnu igračku karijeru. Suđenje sam videla kao alternativu koja bi mi omogućila da ostanem uključena u sport. Vremenom sam zavolela taj način života. Suđenje mi je pružilo nova prijateljstva, konekciju sa sportom koji volim, kao i osećaj da doprinosim njegovom razvoju.
Ko vam je bio mentor na početku sudijske karijere?
Ne bih mogla nikoga da izdvojim. Mnogo je kolega, pre svega iz Kragujevca, koji su mi pomogli, kako na samom početku, tako i kasnije tokom karijere. Sa nekima od njih sudim i danas i znam da mogu da računam na njihovu podršku i pomoć.
Često se spominje sudijski autoritet. Na koji način se on najbolje stiče i brani?
Ispravnim odlukama i jasnim stavom. Ukoliko sudija izađe na teren samouveren i spreman da posao odradi na najbolji mogući način, svi učesnici utakmice će pre svega imati poverenje u njega, a iz tog poverenja prirodno proizilaze i poštovanje i ugled.
Jedan od osnovnih zadataka arbitara na terenu je da što je pre moguće uspostavi svoje najvažnije standarde. Zašto?
Kriterijum se uspostavlja u prvim minutima utakmice. Tada se svima na terenu daje do znanja po kojim standardima će se utakmica odigrati. U prvim minutima utakmice mi prilagođavamo kriterijum ekipama i samoj utakmici, ali kasnije se oni prilagođavaju našem kriterijumu. Zato je izuzetno važno da kriterijum tokom cele utakmice bude konstanta, kada govorimo o igri, ali i disciplini na samom meču.
Sudijske greške se od šire javnosti često tretiraju kao apokaliptične. Kako se borite sa takvim situacijama?
Vremenom sam naučila da se distanciram od takvih komentara. Sudijski posao je izuzetno dinamičan, samim tim i sklon greškama. Ono što je bitno jeste da se greška prihvati i da se iz nje nešto nauči. Sledeća utakmica dolazi vrlo brzo, bitno je da ostanem fokusirana i da se najbolje spremim za naredne izazove.
Kada niste u prvom planu, obično se zaključi da ste dobro obavili sudijski posao. Koji su još postulati kvalitetnog deljenja pravde?
U poslednje vreme, FIBA sve više stavlja akcenat na tečnost igre. Cilj modernog suđenja je da se uspostavi kriterijum kojim će se igra što manje prekidati, a ipak održati u okvirima FIBA pravila igre. Naš zadatak i jeste da sama igra bude u prvom planu, jer mi smo, zapravo, u njenoj službi.
Da li ulazite u raspravu sa ljudima koji kažu da se danas “sudi ono što “treba”, a ne ono što jeste”?
Van terena se trudim da ne komentarišem odluke. I ja sam nekada gledala utakmice samo kao ljubitelj košarke. Kada sam prvi put izašla na teren sa pištaljkom, shvatila sam da je to potpuno druga perspektiva. Tako da razumem zašto se navijači često ne slažu sa nama, prosto ne posmatraju igru iz naše perspektive. Svaka situacija na terenu zahteva detaljnu analizu. Iako nešto na prvi pogled ne deluje kao ispravna odluka, uz detaljnije objašnjenje pojmova koji su ključni u suđenju, verujem da bi se većina ljudi ipak složila sa nama.
Imate li tremu ako treba da sudite neku “tešku” utakmicu?
Naravno, jedna doza treme je uvek prisutna, naročito pred mečeve koji sa sobom nose dodatni pritisak. Dokle god je ona “pozitivna”, pomaže mi da ostanem maksimalno fokusirana.
Da li imate i koje rituale u pripremi utakmica?
Volim da temeljno pripremim utakmicu pre samog početka, to znači da uradim detaljan skauting ekipa. To mi daje osećaj sigurnosti i spremnosti na terenu. Što se tiče samog dana meča, bitno mi je da sam odmorna, fizički spremna i skoncentrisana. Praktikujem gledanje utakmica jutro uoči meča i vežbe disanja neposredno pre izlaska na teren. Sve to mi omogućava da psihički budem spremna na sve izazove koji me na terenu očekuju.
Kako sudija brzo prevaziđe grešku koju načini? Igra se brzo odvija, a sudija u glavi ima misao da je pogrešio.
To je problem sa kojim se svi mi suočavamo, naročito na početku karijere. Jedna loša odluka i potpuno izbaciš sebe iz toka utakmice. U takvim momentima je ključno ne obazirati se i ostaviti tu misao po strani. Već naredne sekunde na terenu se dešava nova situacija o kojoj treba da se razmišlja i za koju moramo biti spremni. O grešci se razmišlja nakon utakmice, tada se ona detaljno analizira, pre svega njen uzrok. Najbolje se uči iz svojih grešaka, tako da je svaka greška zapravo prilika za napredak, naravno, ukoliko se ne ponovi.
Sa kim je lakše suditi u tandemu, sa ženom ili muškarcem?
Na terenu mi nije ključno da li sam sa kolegama ili koleginicama, bitno mi je samo da funkcionišemo kao tim. Međutim, s obzirom da smo u velikoj manjini, mi žene pokušavamo da se držimo zajedno i međusobno pomažemo. Shodno tome, sa većinom koleginica sam prijatelj i van terena, tako da se uvek radujem zajedničkoj utakmici koja je ujedno i povod za druženje.
Koja ti je bila najteža utakmica u karijeri za suđenje i zašto?
Izdvojila bih prošlogodišnju utakmicu finala Prve ženske lige Srbije. Možda ne najzahtevnija utakmica u sudijskom smislu, ali svakako utakmica koja je nosila najveću težinu. To je bila moja tek druga sezona na ligi, i takva nominacija je za mene bila izuzetna čast. Poverenje koje mi je komesar dao delegirajući me za finalnu utakmicu je bio veliki vetar u leđa. S druge strane, suđenje finalne utakmice sa sobom je nosilo veliki pritisak i odgovornost, trebalo je da opravdam poverenje koje mi je ukazano.
Koliko u sudijskoj karijeri pomaže ako je neko prethodno bio aktivan igrač?
Iako nije neophodno, svakako jeste veliki plus. Mnoge situacije se bolje razumeju i analiziraju sa prethodnim iskustvom u samoj igri. Mi to nazivamo “osećajem za igru”, koji često jeste ključan u donošenju odluka, naročito na najvišem nivou.
Koje snove i ciljeve ste postavili ispred sebe u sudijskoj karijeri?
Naredni cilj bi bila FIBA licenca. Biti međunarodni sudija bi bio veliki uspeh. S obzirom da se ženske sudije često više povezuju sa ženskom košarkom, ja bih želela da to promenim. Težiću ka što je moguće višim ciljevima, kako u suđenju muške, tako i ženske košarke. Iako u životu imam tendenciju da pred sebe postavljam visoke ciljeve, kada bih rekla da mi je cilj Evroliga, verovatno bih bila pretenciozna. Stoga, za sada ću ciljeve postaviti na žensku Evroligu i BCL, pa se u nastavku karijere možda budu i pomakli dalje.
- Sloga ubedljiva na gostovanju SPD Radničkom, Kragujevčanke u ozbiljnom problemu
- Ristić i Serata nosile Ras do veoma bitne pobede na gostovanju Korać akademiji 011
- KŽK Partizan 1953 promovisao kalendar za 2026. godinu
- SPD Radnički i Sloga zatvaraju 16. kolo Druge lige
- Korać akademija 011 i Ras pred TV kamerama zatvaraju 16. kolo prvenstva Srbije
