Put iz Despotovca, preko Niša, doveo ga je do Bratislave, gde sa velikim uspehom predvodi ŽKK Slovan.
Aleksandar je zanat učio u porodici od oca, o čemu je pričao u intervjuu nedelje za naš sajt. Takođe je govorio o svojoj karijeri, tekućoj sezoni, iskustvu u radu sa mladim igračima…
Šta je presudilo da karijeru nastaviš u Slovačkoj?
-Posle pet sezona provedenih u Nišu, od kojih mi je sezona u UŽKK „Student“, bila prva u ženskoj košarci, shvatio sam da je vreme za veću promenu. Naš trener Željko Mijalkov, koji je u Slovanu, me je preporučio. Nakon razgovora sa predsednicom i upravom kluba, bio sam siguran da je to pravi korak za mene.
Šta nam možeš reći o uslovima za rad u Slovanu?
-Uslovi za rad su dobri. Treniramo i igramo utakmice u najvećoj hali u zemlji. Osim toga, u klubu se trude da obezbede i dobre uslove za oporavak igrača, kao i za ostale stvari koje se ne tiču samog terena.
Kako ocenjuješ kvalitet slovačke lige?
-Što se tiče kvaliteta lige, mogu reći da sam imao malo predrasuda o tome. Međutim, ovde ženska košarka ima veliku tradiciju. Ekipe su u prošlosti osvajale i igrale završnice EL. Ako bi uporedili sa našom domaćom ligom, najveća razlika bi bila u ekipama iz srednjeg i donjeg dela tabele, kao i kvalitetnije takmičenje mlađih kategorija u našoj zemlji. Ako bismo uporedili gornji deo tabela, mislim da bi ekipe iz Srbije, izuzev Zvezde, igrale egal utakmice protiv vodećih ekipa iz slovačke lige.
Sa kakvim ciljevima ste ušli u sezonu?
-Ciljevi koje smo odredili pred ovu sezonu su play-off u prvenstvu, kao i F4 Nacionalnog kupa.
U timu je Isidora Tripković, da li je tebi kao treneru lakše kada imaš nekog „svog“ na terenu?
-Naravno da mi je lakše. Kada smo se prošle sezone vratili u Extraligu, tražio sam da prva opcija na poziciji pleja bude košarkašica iz Srbije. Ne samo iz razloga koji je naveden u pitanju, nego i zbog našeg mentaliteta koji posedujemo i načina na koji shvatamo igru. Isidora nam je to donela, i pokazala se kao idealno rešenje za ovu ekipu Slovana.
Šta je presudilo da se opredeliš za trenersku karijeru?
-Nekad i kroz šalu na ovako pitanje uvek odgovorim da sam oduvek znao da ću biti trener. Otkad znam za sebe bio sam na terenu i na treninzima. Moj otac je bio košarkaški trener i preneo je tu ljubav prema sportu i na mene. On me je usmeravao ka tome. Kao tinejdžer sam shvatio da neću moći da igram na nekom najvišem nivou i krenuo sam trenerskim putem.
Na šta daješ poseban akcenat u svom radu?
-Akcenat je na agresivnoj odbrani, kao i na igri u tranziciji. Nešto što ističe igre mojih ekipa je sigurno i veliki broj šuteva za tri poena. Takođe pažnja se posvećuje i psihološkoj pripremi.
Šta je bilo najteže na šta si se navikao kada je u pitanju trenerski posao?
-Nisam imao većih problema, jer mi je otac predočio šta sve mogu da očekujem u ovom poslu.
Koje su lične trenerske ambicije, imaš li dugoročne planove?
-Moje lične ambicije su da svakog dana radim na sebi i tako poboljšam sebe, ne samo kao trenera nego i kao osobu. Tako motivišem sebe, a samim tim trudim se da to prenesem i na ljude oko sebe. Što se tiče dugoročnih planova, nekada ih je teško praviti, ali mogu reći da u narednih par godina vidim sebe kao deo slovačke košarke. Osim klupskog angažmana, ovog leta sam bio i pomoćni trener muške juniorske reprezentacije, sa kojom sam osvojio bronzanu medalju na EP B divizije i ostvarili smo plasman u A diviziju sledećeg leta. Mogu slobodno reći da sam se pronašao ovde i da vidim veliki prostor da i dalje napredujem kao trener u Slovačkoj.
Mlade igrače, pored košarkaških, potrebno je učiti i životnim lekcijama. Šta je najteže naučiti mladog igrača u ovom smislu?
-Dosta toga se promenilo od vremena kad smo mi odrastali. Veoma je važno da ih naučimo da budu odgovorni. Na nama kao trenerima nije samo da ih spremimo za utakmice, već i za životne situacije. Neće svaka igračica igrati profesionalno košarku, već će većina raditi regularne poslove. Danas deca imaju sve na dlanu i na nama je da ih naučimo kako da se izbore za sebe.
Koje je tvoje mišljenje, zašto je sve manje naših trenera u evropskim ligama i takmičenjima?
-Nemam podatak koliko naših trenera rade u inostranstvu, ali stiče se takav utisak. Isto tako, naši treneri i naša škola košarke je i dalje mnogo cenjena širom Evrope.
Imaš li dovoljno slobodnog vremena i kakva je Bratislava za život?
-Nađe se slobodnog vremena. Bratislava je odličan grad za život, ne toliko veliki, ali ima sve što je potrebno. Ima predivan stari grad, kao i još neka mesta koja vredi posetiti. Isto tako velika prednost je i blizina Beča, kao i Budimpešte.
Lična karta
ime i prezime: Aleksandar Tomić
datum i mesto rođenja: 28.11.1992.
karijera/klubovi: KK „Sloga“ Despotovac, OKK „Junior“ Niš, UŽKK „Student“ Niš, WBC „Slovan“ Bratislava
