Tamara Radočaj, jedna od najtrofejnijih srpskih košarkašica, odgovarala je na pitanja koja ste slali u inboks našeg Instagram profila.
Da li si medaljom na OI ostvarila svoj cilj košarkaškog života ili imaš još neku neostvarenu želju?
-Definitivno je osvajanjem medalje na OI ostvaren moj košarkaški san i sigurno je to najveći uspeh u karijeri svakog sportiste. Time je ostvarena najveća želja koju jedan sportista može da ima, tako da neostvarnih želja što se tiče sportske karijere nemam, ali svakako da i dalje ima žara, želje, ljubavi prema košarci i dok god je tako biću i dalje na terenu.
Ko ti je bio uzor iz ekipe dok si trenirala sa tada prejakom i najboljom ekipom Hemofarma?
-Biljana Stanković -Bix. Imala sam tu priliku i privilegiju da je prvo gledam i posmatram kao uzora košarkaškog a onda i priliku da sa njom treniram, igram, a onda i zajedno da osvajamo titule. Pravi kosšarkaški uzor i neko ko je uvek imao pravi savet na terenu.
Ako možeš da biraš, koji klub ili koju ligu bi izabrala za nastavak karijere?
-Mađarska ili Poljska. Zemlje i lige u kojima sam već igrala i u svakoj provela po dve lepe sezone.
Igrala si skoro u svim najjačim ligama u Evropi. Koju bi izdvojila po težini?
-Neka bude Francuska, bila je teška u svakom smislu 🙂
Kad pogledaš u retrovizor sportske karijere, za koji klub te vezuju najlepše uspomene?
-Definitivno Hemofarm. Klub u kom sam ponikla, stasala i osvojila prve titule.
Kakav je osećaj bio igrati za Partizan pred velikim broj glasnih navijača?
-Za mene uvek velika inspiracija igrati pred punim tribinama.
Da li planiraš u budućnosti da postaneš trener? Da li vidiš sebe u ženskoj košarci u Srbiji po završetku karijere? Da li bi pre odabrala da budeš trener ili sportski funkcioner?
-Postoje neki moji planovi da po završetku karijere i dalje budem okrenuta ka sportu, ali su to za sada samo planovi i nešto gde trenutno ja sebe vidim po završetku karijere. Dok do toga ne dođe ne želim previše da razmišljam. Moj fokus je i dalje vezan za teren, pripremu i sledeću sezonu.
Kakve misli prođu kroz glavu igračice u trenutku kada osvaja zlato na EP, bronzu na OI…?
-Uh, nisam sigurna da znam, a ni da se sećam 🙂 Adrenalin, suze radosnice, trenutak kada shvatiš da je svaka ona druga strana medalje (odricanja, rad, trud, suze, znoj) imao smisla, zahvalnost i ponos što imaš sreću da gledaš i ovu lepu stranu medalje, pevaš himnu, deliš radost i proslavljaš sa svojim narodom…
Koja utakmica sa reprezentacijom će ti posebno ostati u uspomeni?
-Borba za bronzu protiv Francuske na OI.
Da li planiraš otvaranje porodičnog sportskog muzeja?
-🙂 Ne planiram ali mogu reći da je u mojoj porodičnoj kući možda već jedan deo sobe “mali muzej”.
Rezervisan je za meni bitne trofeje, medalje, individualna priznanja, albume isečaka iz novina koje je moja mama sve ove godine skupljala, tako da je tu jedan dobar deo moje karijere već “izložen”. U svakom slučaju lepo je imati jedan takav kutak i podsetiti se svremena na vreme na neke trenutke koje su obeležile moju karijeru.
Kako provodiš dane kada ti se završi sezona?
-Ova godina je bila malo specifična zbog situacije sa covid virusom ali meni je to dalo priliku da posle dugo godina provedem više vremena kod kuće sa porodicom i prijateljima. Nakon popuštanja mera počela sam polako individualno da se pripremam za sledeću sezonu i iskoristila slobodno vreme za obilazak Srbije 🙂
Može majica sa potpisom za vernog fana? Šta za tebe predstavlja Vršac?
-Za vernog fana!? Naravno! 🙂 Grad u kome sam rođena. Gde sam načinila prve košarkaške korake, grad i klub u kom sam gradila svoju karijeru, grad u kome sam izabrana za sportistu grada, dodelio povelju grada Vršca i grad kome sam donela prvu Olimpijsku medalju. Tako da: ”ima neka tajna veza… “🙂
