Stasavala je uz iskusne igračice u trofejnim godinama kluba iz „Žućkove avlije“ i danas postala jedan od oslonaca mladog tima.
Marija Stojiljković je nedavno produžila ugovor sa Radivojem Koraćem na još godinu dana i predstavljaće u sezoni pred nama veliku snagu ovog tima.
Produžila si ugovor sa Koraćem. Šta je uticalo na tvoju odluku da ostaneš u klubu?
-Prethodna sezona se zbog situacije sa pandemijom koronavirusa završila bez prvaka države i bez mogućnosti da mi kao klub pokažemo i ostvarimo ambicije koje smo imali. Donekle je cela ova situacija doprinela da donesem ovu odluku, ali i da još jednu godinu ostanem u Koraću i da pokušam sa svojim timom da pružim maksimum na terenu i da ostvarimo svoje ciljeve do samog kraja, koji će se, nadam se, ogledati kroz podizanje pehara.
Kada si došla u klub bila si među najmlađim igračicama. Sada si jedna od igračica sa najdužim stažom u ekipi. Da li osećaš dodatni pritisak zbog toga?
-Da, imala sam svega 15-ak godina kada sam došla u klub. Tada mi je pružena prilika da već prve godine budem u prvom timu, koji je imao ozbiljne igrače u to vreme i dosta starije od mene. Omogućeno mi je da igram i napredujem, počev od te sezone, pa sve do danas i verujem da je to doprinelo da danas posle šest sezona to ne zovem pritiskom, već bih definisala to kao odgovornost i zahvalnost klubu koji je imao poverenja u mene za protekle sezone. Sigurno da ova sezona neće biti laka i da ja od sebe kao igrača sa stažom u klubu koji imam, očekujem da maksimalno doprinesem, kako na terenu, tako i van njega.
Kako gledaš na period koji si do sada provela u klubu?
-Puno uspona i padova, puno lekcija, mogu ih nazvati i životnim, puno promena u klubu, na terenu, ali to mi samo daje vetar u leđa da ja nastavim uzlaznom putanjom. Korać je za mene porodica, klub koji veruje i ulaže u svoje igrače i saradnike i verujem da takvo okruženje donosi rezultate koji danas govore za sebe. Od momenta kada sam došla u klub, pa sve do danas, dugi niz godina sam se razvijala i napredovala, ne samo kao igrač, već i kao čovek, i zato hvala Koraću.
Ambicije i očekivanja od tima i sebe lično u novoj sezoni?
-Dogodile su se velike promene u klubu tokom protekle sezone, to nije bio nimalo lak period za sve nas, ali nam ambicija nije ponestalo. Uvek smo davali sve od sebe i nadam se da ćemo sa direktorom kluba, Petrom Bulatovićem i sa mladim i ambicioznim trenerom, Zoranom Akanovićem, ove sezone postaviti standarde srpske košarke o kojoj se nedovoljno govori. Konkretno, ciljevi su nam visoki, a to podrazumeva borbu za sam vrh i trofeje, ali i uspehe u mlađim kategorijama, a ništa manje važan cilj, da svi mi napredujemo na svakom polju tokom ove predstojeće sezone.
Korać je minulih sezona postao prepoznatljiv i po sjajnoj atmosferi koju prave njegovi navijači. Kakav je osećaj igrati pred takvom publikom?
-Iskreno, osećaj je neverovatan. Mi često govorimo da su nam navijači i atmosfera koju oni pružaju na domaćim, ali i gostujućim utakmicama, šesti igrač na terenu. Publika, odnosno navijači, kojih je tokom sezone bilo sve više, doprinela je da se svest o ženskoj košarci u Srbiji podigne, ali i van nje. Ne mogu, a da ne pomenem da je svemu tome doprineo Petar Bulatović, današnji direktor kluba, koji se, mogu reći, zaljubio u klub. Ušao je u celu ovu priču neiskvareno, ambiciozno i sa željom da pomogne kako klubu, tako i celoj ženskoj košarci, o kojoj se malo priča, kako sam već napomenula. Treba podići standarde, kako kroz marketinški deo, tako i kroz posećenost utakmica ženskih timova u Srbiji i nadam se da ćemo mi svojim primerom i zalaganjem doprineti da možda jednog dana, u bliskoj budućnosti, neki od današnjih timova igraju i na nekim većim evropskim takmičenjima. Jer to bi nam svima bio cilj, zar ne?
