Marina, mlada košarkašica iz Rume, na putu je da postane pravo ime na sportskom nebu.
Njene prve košarkaške korake predvodio je trener Marko Jelić, koji je u njoj prepoznao ne samo talent, već i potencijal za veliki uspeh. Sa samo četrnaest godina se preselila se u Vrbas, gde je imala priliku da trenira sa vrhunskim igračicama učestvujući u pravim takmičenjima.
Ova strastvena igračica veruje da je svaki trening nova prilika za rast. Njena borbenost i želja za pobedom prenose se na teren, a košarka je za nju više od sporta — ona je način da se nosi sa svakodnevnim izazovima.
Sa nedavno osvojenom titulom najboljeg strelca, Marina ne planira da stane. Njen fokus je na timskom uspehu i daljem razvoju. U svetu košarke, ona je zvezda u usponu koju ne smete propustiti!
Kako je sve počelo?
„Prve košarkaške korake sam napravila u Rumi, trener Marko Jelić je u meni prepoznao talenat i potencijal, pružio mi je šansu i podršku koju od njega imam i dan danas. Uz rad sa njim i svim divnim devojkama iz Rume, od kojih takođe imam vetar u leđa, došlo je vreme da napravim veći korak u svojoj karijeri i odem u Vrbas. Od tog trenutka je sve počelo da se odvija nekim svojim tokom.“
Koji su bili ključni trenuci u tvom razvoju kao igrača i kako su oblikovali tvoju igru danas?
„Moje mišljenje je da se svaki dan uči nešto novo, i da svaka sezona nosi svoje dobre i loše strane, ali mislim da je ključan trenutak bila baš ta godina kada sam otišla u Vrbas i dobila priliku da sa samo 14 godina radim sa ozbiljnim igračicama i trenerom u prvoj ligi, učim od njih na treningu, i primenjujem to znanje na utakmicama. Smatram da sam još uvek mlad igrač i da imam puno mesta za napredak i oblikovanje svoje igre iz sezone u sezonu.“
Kako si se nosila sa izazovima na početku svoje profesionalne karijere i šta bi poručila mlađim igračicama koje se suočavaju sa sličnim preprekama?
„Svaki početak je težak na svoj način i svaki sa sobom nosi puno izazova, ali uz podršku pre svega porodice, i pravih ljudi oko sebe sve se to lako savlada. Mladim igračicama bih poručila samo da rade i budu uporne, slušaju svoje trenere i ne odustaju, trud se uvek na kraju isplati.“
Koji deo tvoje ličnosti ili iskustva izvan terena najviše utiče na tvoju igru i kako ga izražavaš na terenu?
„Ne volim da gubim ni u običnoj društvenoj igri, mislim da je ta borbenost i želja za pobedom jako bitna, kako na terenu tako i van njega.“
Na koji način ti košarka pomaže da se nosiš sa izazovima van terena, poput stresa i svakodnevnog života?
„Mislim da su stvari na terenu i van njega usko povezane, sport nas uči velikoj disciplini. Za mene je košarka neka vrsta terapije, i verujem da uvek posle dobrog treninga mogu mirne glave da donesem neke odluke u svakodnevnom životu, ili rešim problem ukoliko on postoji.“
Zamisli da možeš da snimiš dokumentarni film o svom putu u košarci, koji bi aspekt tvoje priče bio najvažniji?
„Mislim da sam tek na početku svog filma, pravi odgovor na ovo pitanje ću imati tek za nekoliko godina. Za sada jako bitnu ulogu igraju porodica i prijatelji.“
Najneobičniji ili najizazovniji trenutak u tvojoj karijeri koji te je naučio nečemu važnom je?
„Ne postoji konkretan trenutak koji mi je ostavio neki pečat, ali generalno odrastanje uz košarku, daleko od kuće i porodice je imalo dosta uticaja na mene kao ličnost.“
Da možeš da izabereš jedinstvenu veštinu ili moć koju bi želela da imaš na terenu, šta bi to bilo i zašto?
„Definitivno bi to bila mirna glava, jer kad je glava na mestu, ostalo je manje više rutina.“
Na koji način balansiraš svoje ambicije u sportu sa ličnim ciljevima i kako to oblikuje tvoju svakodnevicu?
„Organizacija je pola posla. Uvek pokušavam da svoje vreme organizujem na pravi način i da sebi isplaniram dan. Što se ambicija tiče, trenutno sam najviše fokusirana na košarku.“
Proglašena si za najboljeg strelca 3. Kola prve ženske lige Srbije kao i za najefikasniju u ligi- kakav je osećaj?
„Osećaj je jako lep naravno, motiviše me za dalji rad, ali više se radujem ekipnim uspesima nego individualnim, tako da se nadam što boljem plasmanu moje ekipe na kraju sezone.“
Da imaš priliku da provedeš jedan dan sa bilo kojom sportskom legendom, ko bi to bio i šta bi želela da naučiš od nje?
„Definitivno bi to bio Novak Đoković, bez puno razmišljanja, pre svega zato što je jedan veliki čovek, a zatim i sportska legenda, od njega bi svi mogli da učimo o toj neverovatnoj mentalnoj snazi koju poseduje, a koja je izuzetno bitna.“
Šta u životu još voliš pored košarke?
„Mnogo volim da vozim, jedem, spavam, slušam neku staru muziku, i provodim vreme sa meni dragim ljudima. Te stvari me najviše ispunjavaju i uvek pune baterije.“
Kakvi su tvoji dugoročni ciljevi u karijeri, kako na terenu, tako i van njega?
„Ne volim da planiram puno u napred, jer život može da se okrene u jednom danu. Svakako mi je cilj da što duže ostanem u košarci, kao i da pored toga pronađem neki svoj mir i da se što više gradim pre svega kao čovek, a onda i kao igrač.“
Marina hvala ti što si izdvojila svoje vreme za naš portal, želimo ti samo uspeh u životu i daljoj karijeri.
„Hvala vama na pozivu.“
Fotografije: Privatna arhiva
