Za veoma kratko vreme sa novim klubom, rođena Jagodinka je osvojila trofej u Kupu Bugarske, a u prvenstvu je dva puta bila MVP kola. Time je nastavila nisku dobrih igara iz Turske, kada je bila prvi strelac lige i najbolja trojkašica, a koje su, nažalost, prekinute povredom.
Odnedavno si u Bugarskoj. Da li je Rilski kao klub opravdao sva tvoja očekivanja?
-Odnedavno sam u Bugarkoj pukom slučajnošću. Pre povrede bila sam u Turskoj, a ove sezone sam imala dogovor sa izraelskim Ramat Hasharonom koji je ove sezone nastupao u Evrokupu. Međutim, zbog rata nisam želela da uopšte razmišljam, čak ni u januaru kada se „primirilo“. Ponuda iz Rusije došla je sa zakašnjenjem, kad sam već potpisala za bugarski tim. Za Rilski sportist imam samo reči hvale. Imamo izvanredne uslove zaista, veliku halu na raspolaganju tokom čitavog dana za timski ili individualni rad, kao i teretanu i spa centar sa bazenom u sklopu kompleksa. Profesionalno ophođenje prema igračima svih zaposlenih u klubu, počev od predsednika preko trenera do fizioterapeuta koji su nam uvek na raspolaganju za terapije ili masaže.
Dva puta si u prvih nekoliko utakmica za novi klub bila igračica kola. Da li je to znak da ti prijaju uloga i minutaža koju imaš?
-Da, ali smatram da je to koliko moja zasluga toliko i zasluga celog mog tima bez kojeg to ne bih uspela. 😊
Da li je bugarska liga po nečemu specifična, gde vidiš sličnosti i razlike u odnosu na srpsku ligu?
-Srpska i bugarska liga se ne razlikuju previše. Jedina razlika koju bih navela, gledajući i žensku i mušku ligu, je da se igra za nijansu grublje, i da sudije imaju slobodu da donesu odluku „sa zakašnjenjem“ od par sekundi.
Vratila si se nedavno na teren posle teške povrede. Kakav je bio osećaj?
-Osećaj je zaista fenomenalan. Volim ovo što radim i pretrpepela sam puno žrtvi zarad košarke, ali ne kajem se. Kroz karijeru me sreća i nije baš služila najbolje, povredila sam se u momentu kada sam u turskoj ligi bila vodeći strelac i trojkaš, što mi je oduzelo dosta šansi, ali vodim se parolom „ko zna zašto je to dobro“ i gledam pozitivno unapred. 😊
Ko i šta ti je davalo najveću snagu da prebrodiš težak i dug period oporavka?
-Prošla sam kroz jako težak oporavak. Moja najveća snaga i podrška su bez premca moji roditelji i beskrajno sam im zahvalna na tome. Takođe, zaslužni za moj fizički i mentalni oporavak bili su najveći stručnjaci, dr Ivan Zarić i fizioterapeut Olimpijskog komiteta Ivan Popović. Što se tiče prvih košarkaških treninga, da prebrodim strah pomogao mi je jedan od naših najboljih trenera Dragan Vuković, i puno mu hvala na tome. Da nije bilo njih, ne bih tako lako prebrodila ovaj težak period.
Da li je glava ta koja je najbitnija u takvoj situaciji?
-Svako ko je prošao kroz takvu vrstu povrede zna koliko je teško vratiti se mentalno. Sve zasluge idu mojim trenerima, bez njih bi to išlo mnogo teže.
Potičeš iz košarkaške porodice. Koliko ti takvi geni pomažu u karijeri?
-Sigurno da mnogo pomažu. Moji roditelji su bili vrhunski sportisti, oboje u reprezentativnim selekcijama stare Jugoslavije. Od tate sam nasledila „dobru ruku“ i šut koji me krasi. 😊 Nažalost, umesto da to bude „prednost“, u Srbiji je to izgleda „mana“. Oni koji su se suočili sa sličnom situacijom znaće o čemu govorim.
Samokov po veličini podseća na Jagodinu. Da li je i za život sličan?
-Samokov je mali, lep, planinski gradić. Nalazi se u podnožju planine Rila, na nadmorskoj visini od 950 metara, stoga je vazduh ovde jako čist. Međutim, razlika između Jagodine i Samokova je zaista velika, prvenstveno u „živosti“. Ovde nema baš puno kafića i mesta za provoditi vreme van treninga. Uglavnom je centar dešavanja u Borovecu. 😊 U svakom slučaju, za mene novo i lepo iskustvo.
Lična karta
Ime i prezime: Dragana Nikolić
Datum i mesto rođenja: 26.09.1995., Jagodina
Pozicija: Krilo/krilni centar
Visina: 187cm
Klubovi: žKK Jagodina 2001, ŽKK Vršac, UŽKK Student, ŽKK Radnički, ŽKK Partizan, ŽKK Vojvodina, ŽKK Kraljevo, ŽKK Loznica, BC Samsun Canik, CB Alcobendas, ACD Ferragudo, BC Rilski Sportist
Škola/fakultet/posao: Master ekonomista
