Tu predanost i požrtvovanost prepoznali su i u Sportskom savezu Srbije, te su Jokovićevoj uručili Majsku nagradu, najvišu sportsko-društvenu nagradu u Srbiji. Poseban pečat ovoj nagradi daje činjenica da je Ana Joković najmlađi sportski funkcioner koji je dobio ovu prestižnu nagradu.
Majska nagrada je kruna rada u prethodnim godinama, kojeg smo i sami svedoci, u šta spada i drugi olimpijski ciklus koji Ana Joković provodi na mestu prve dame ženske košarke u Srbiji.
Sredinom godine doživeli ste veliku čast, dobili ste Majsku nagradu kao satisfakciju za sav dosadašnji rad. Pri tom, najmlađi ste sportski radnik koji je poneo to laskavo priznanje?
– Čast, ponos, privilegija. Prepoznali su ceo rad u operativnom i organizacionom smislu za prethodnih šest godina. Košarkašica sam koja je ispunila dosta toga tokom karijere, a ono što nisam ispunila kao igračica jesam na ovoj funkciji. Osoba sam koja ne voli lični marketing, moj posao je da radim ovo što radim. Puno je urađeno, nećemo menjati svoj princip rada. Mene dva puta godišnje možete da vidite u medijima. To su obično intervjui, pre svega vama, portalu košarka24 koji je prvi počeo da prati žensku košarku, a dan danas drži visoki nivo. Naravno, zahvaljujem se našem medijskom sponzoru Blicu, zatim Kuriru, Sportskom žurnalu i svim medijima, da se neko ne naljuti ako ih ne spomenem, koji prate žensku košarku u Srbiji.
Minula godina nije počela na način koji smo očekivali. Ostali smo bez selektora Marine Maljković.
– Početkom godine nismo imali lepe vesti jer smo ostali bez selektora seniorske reprezentacije. Zato je kraj godine obeležio povratak selektora. Imali smo u međuvremenu Evropsko prvenstvo u Pragu. Ne bih se previše vraćala na to, ali moram da podsetim da smo se suočili sa brojnim problemima. Dva ključna igrača povređena, četiri utakmice u pet dana, što ni muškarci ne igraju…
Ipak, iz Praga je stigla najlepša moguća vest, domaćini smo Evropskog prvenstva.
– Došao je red, kao što sam pričala i pre 5-6 godina, da i košarkašice napune „Arenu“. Već gledam unapred, na Olimpijske igre. Imamo jako dobru reprezentaciju i ako bude sve kako treba možemo da osvojimo medalju i plasiramo se u Tokijo. Time bi na najbolji mogući način završili ovaj ciklus i praktično igrali na dve uzastopne Olimpijske igre, što se nikada nije desilo kada je u pitanju naša ženska košarka.
Može li „Arena“ da se napuni?
– Od kada je ova ekipa počela da radi 2011. godine imali smo pune hale. Od kvalifikacija 2012. godine imali smo pune hale u Beogradu, Kragujevcu, Smederevu… Najjači utisak i dalje je Aranđelovdan 2015. godine i krcat „Pionir“ protiv Nemačke. Posle toga smo imali situaciju da mnogi ostanu ispred hala u Kraljevu i Nišu jer je interesovanje bilo preveliko. Oborili smo sve rekorde u Evropi kada je posećenost u pitanju. Grupe na EP će se igrati u Zrenjaninu i Nišu. Mi ćemo najverovatnije igrati u Zrenjaninu. Posle grupa se igra u „Areni“. Imamo ove godine EP za kadete i to će na neki način organizaciono biti priprema za EP za košarkašice. Kao što znate, uvek smo do sada bili dobri prognozeri. Svedoci ste da sam u Mađarskoj rekla da bih volela u četvrtfinalu Tursku jer sam bila sigurna da ćemo pobediti. Volela bih da vidimo finale Srbija – Španija, a ubeđena sam da ćemo u bilo kojoj narednoj utakmici protiv Španije slaviti.
Ako je iz Praga stigla najlepša, onda je iz Šoprona svakako stigla najbolja moguća vest. Juniorska reprezentacija Srbije sa selektorom Milošem Pavlovićem se vratila sa srebrnom medaljom.
– Mi smo prošlog leta pobedili na juniorskom EP velesilu Francusku, i to posle preokreta. Francuska ima 200.000 registrovanih igračica. Mi smo ih pobedili na znanje i talenat. Velikog udela u taj uspeh ima i dobar rad Crvene zvezde i Radivoja Koraća u mlađim selekcijama, kao i činjenica da Svetlana Mitrović vodi odličnu generaciju 2002-2003 u Partizanu.
Jedna od lepših strana reprezentacije je i činjenica da se timu priključuje sve više igračica koje su prethodnih godina osvajale medalje u mlađim reprezentativnim selekcijama.
– Radimo jako lepu stvar. Prethodnih godina, kao i nedavno na testiranju, na širem spisku su bile mnoge igračice iz naših podmladaka, Aleksandra Stanaćev, Kaća Vučković, Kika Topuzović, Dragana Stanković, Sanja Mandić, Aleksandra Crvendakić… Ponikle su u našem podmlatku u prethodnih 5-6 godina, svaka od njih je osvojila jednu ili dve medalje u mlađim kategorijama. Sanja Mandić je bila učesnik na Svetskom prvenstvu u Turskoj, Topuzović osvojila zlato na EP u Mađarskoj, Crvendakić i Stanković bronzu na Olimpijskim igrama. Crvendakić je nedavno potpisala za WNBA, što je još jedan dokaz dobrog rada. Da podsetim, i u prethodnoj deceniji smo imali takođe dosta uspeha u mlađim selekcijama. Jelena, Sonja, Nevena, Dajana, Tamara su osvajale medalje i sada su nosioci seniorske reprezentacije.
Često se postavlja pitanje baze, spekuliše brojkama. Da li šira baza mora da podrazumeva i bolje rezultate?
– Naša baza je u odnosu na 2011. godinu pet puta veća. Samo u regionu Beograd imamo duplo veći broj klubova i duplo veći broj takmičarskih selekcija. Naravno, uvek može da bude šira, ali to ne znači da će rezultati biti bolji. Okupljamo sve mlađe selekcije dva puta godišnje, dakle ovo je treća godina kako imamo isti sistem. To je sistem Saveza koji je trenutno maksimum maksimuma u ovim uslovima. Možda se jednog dana napravi neka vrsta INSEP-a u Beogradu, za šta se zalažem od prvog dana, gde ćemo svu tu decu imati na okupu 12 meseci, pa bude i bolje. Pogledajte Sloveniju, pet puta je manja od nas, ima osam klubova u Prvoj ligi i sveukupno malo seniorskih klubova. Ali izvanredan rad u Celju i sistem koji je prenesen u reprezentaciju daje rezultata. Nije sve u parama. Od 2012. do 2018. godine u žensku košarku je KSS svake godine uložio od 40 do 50 miliona dinara. Mi smo jedini u regionu koji smo u svim najboljim divizijama u mlađim kategorijama. Nije prioritet rezultat, već pravljenje igrača, ali treba naglasiti da jedna Turska ima dve mlađe selekcije u B diviziji, a ima budžet 50 miliona evra godišnje. Ili Francuska koja takođe ima daleko veći budžet, a mi ih redovno dobijamo u seniorskom i juniorskom uzrastu.
Ipak, kada je reč o parama ne možemo da ne spomenemo da se ulaže sve više u žensku košarku.
– Ove godine ženska košarka ima najveći budžet od postojanja. Zahvaljujem se Ministarstvu omladine i sporta koji je dao 107 miliona budžet Košarkarkaškom savezu Srbije za ovu godinu, koji je duplo veći u odnosu na 2011. godinu. Takođe se zahvaljujemo i Olimpijskom komitetu Srbije koji je dao isti novac seniorkama kao i seniorima, takođe i košarci 3×3. Pomažemo klubove koliko možemo. Podeljeno je preko 3.000 lopti širom Srbije. O opremi da ne pričam. Ne slikamo se kada delimo lopte ili kada u dogovoru sa lokalnim samoupravama povećavamo budžete.
Pre nekoliko meseci smo objavili vest da je i jedinstvena kadetska liga proširena zahvaljujući sponzoru sa osam na 12 klubova. Prošlo je nekoliko meseci od starta lige. Kako ocenjujete tu promenu?
– Već sada se može reći da je pun pogodak, jako je interesantna i biće još interesantnija jer se igra F8 i neizvestan je pobednik. Beograd prednjači, ali 50-70 odsto dece su došli iz unutrašnjosti. Insistirala sam da se poveća obeštećenje za kadetske i juniorske reprezentativce, kako bi klubovi koji su radili sa njima imali adekvatnu nagradu. KSS je ove sezone učestvovao u organizaciji lige sa milion dinara, a plus je platio službena lica i delegate. Svakom klubu su donirane dve garniture dresova i plus četiri kožne lopte. To je još milion dinara. Ukupno je 2.5 miliona dinara donirano za jedinstvenu kadetsku ligu. Uvedene su i nagrade za najbolje ekipe u seniorskoj konkurenciji. Šampion dobija 500.000 dinara, drugoplasirana ekipa 250.000 dinara, a dve ekipe koje ulaze u Prvu ligu dobijaju po 150.000 dinara. Takođe, svakom klubu je donirano po deset kožnih lopti. Dakle, za sezonu 2017-2018 KSS je uložio četiri miliona dinara za takmičenja u ženskoj košarci.
Pred kraj godine smo saznali imena selektora u tri mlađe reprezentativne selekcije. Čime ste se vodili prilikom izbora?
– Išli smo logikom da pružimo šansu mladim trenerima. Prirodno je bilo da Miloša Pavlovića pomerimo na U20 i da sledeće godine sa generacijom 1999-2000 pokušamo da osvojimo medalju. Nama su u U-20 kategoriji prethodnih godina otete dve medalje, u Portugaliji i Udinama. Juniorsku reprezentaciju je preuzeo trener Crvene zvezde Dragan Vuković, koji je osvojio duplu krunu. Imamo tri medalje u juniorskoj reprezentaciji poslednjih godina i pokušaćemo još koju da osvojimo. Kada je kadetska selekcija u pitanju, mene najviše raduje činjenica da je brigu o njoj preuzeo Nenad Marković, jer se radi o najmlađem, i po meni, najperspektivnijem treneru u Srbiji. Čovek koji radi u firmi, a radi i sve mlađe selekcije u Radivoju Koraću je dokaz i primer kako može u Srbiji sa entuzijazmom, energijom i posvećenošću da se nadoknade neke stvari. Oformljen je mladi stručni štab sa Svetlanom Mitrović iz Partizana, koja dobro radi sa mladim selekcijama Partizana, i mladim trenerom iz Niša Dimitrijem Stojiljkovićem. Ne jurimo mi u kadetskoj selekciji rezultat. Bila su dva okupljanja kadetkinja, na Balkanskom kupu u Rumuniji smo osvojili zlatnu medalju, a drugo okupljanje smo imali u Novom Bečeju. U decembru smo okupili skoro čisto 2002. godište, nedavno mešano sa 2003. godištem, u maju opet zovemo sve u tom godištu. Nebitno je da li si šesti, osmi, deveti… Bitno je da ta deca napreduju, da taj rad iz klubova dobije nadogradnju u reprezentaciji. Kadetski uzrast nam je problematičan. Tražila sam i insistirala, a mnogi su se ljutili zbog toga, da uskladimo godišta i pravila sa FIBA Evropa. Odemo na Evropska prvenstva gde se igra zona, a naša deca ne znaju da igraju zonu niti da napadnu zonu. FIBA Evropa dopušta pik en rol, ne možemo mi više da zabranjujemo to deci. Deca na prelazu iz pionirskog u kadetski uzrast imaju manje od pola godine i za to vreme ne mogu da nauče pik en rol i zonu. Kada dođu u reprezentaciju realno imamo veliki problem.
Da se zadržimo još malo na reprezentativnim selekcijama, kakav je plan rada u nastavku ove godine?
– Seniorke su imale testiranje u februaru, imaće novo okupljanje na Zlatiboru krajem maja kada počnu pripreme U20 reprezentacije i jedno vreme će provesti zajedno, što je dobar potez. Novo okupljanje će imati krajem juna, a onda sledi odlazak u Kinu na deset dana gde će odigrati šest utakmica. Mlada reprezentacija se okuplja 26. maja, biće na Zlatiboru, posle toga u Beogradu gde će odigrati dva puta po dve utakmice sa Slovačkom i Hrvatskom. Idu zatim na turnir u Španiju. Juniorska reprezentacija se okuplja krajem juna, imaju pripreme u Novom Bečeju i Beogradu. Odigraće pripremne utakmice sa Slovenijom i Turskom. Pre početka EP u Udinama idu na jak turnir upravo u Udine i ostaće tu do početka prvenstva. Kadetska selekcija se okuplja u Banji Koviljači, odigraće utakmice sa Belgijom, krajem jula će odigrati dve prijateljske utakmice sa Slovenijom, a zatim igraju dve utakmice u Mađarskoj. Imaćemo okupljanje i pionirske U14 selekcije za turnir u Sloveniji, one će odraditi pripreme od 10 dana u Kruševcu. To je odlična priprema za kadetsku selekciju. U principu, ceo plan za ovu godinu je napravljen, a kada su seniorke u pitanju sve je usmereno ka EP u Srbiji 2019. i Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine.
Deo, pa skoro svih selekcija, čine i naše igračice koje su ili rođene preko ili su odrasle van granica zemlje. Da li će se sa tom praksom nastaviti i ubuduće?
– Dosta pažnje se posvećuje našim igračicama koje su odrasle ili rođene van Srbije. Spomenula bih da smo prvo imali Jovanu Nogić, tu je Ivana Raca, sada imamo jako perspektivnu Milicu Matić koja je 2003. godište. Nikoga ne silimo da igra za nas. Dosta njih nam se javlja i raspituje. Moram da kažem da do 16. godine morate da steknete srpsko državljanstvo kako ne biste stekli zvezdicu i bili stranac. Mi imamo pravo na jednog stranca u mlađim selekcijama. Imali smo jednog stranca u seniorskoj konkurenciji, ali ne bih volela da uzmemo nekog stranca u U16, U18 ili U20, a da posle ne može da igra za seniorsku reprezentaciju. Ko god stekne srpsko državljanstvo do 16 godina nije stranac. Oko Ivane Race smo pregovarali dve godine i na kraju uspeli u nameri da igra za nas. Žao mi je što neke igračice iz Bosne, poput Mišeljić ili nekih drugih, nisu postale naše igračice.
Činjenica je da ove godine u našoj ligi imamo veći broj stranih igračica nego što je to bio slučaj do sada. Da li to ugrožava razvoj naše dece, pre svega one koje su interesantne za reprezentativne selekcije?
– Dolaze strankinje zato što su jeftinije, zato što našim igračicama klubovi ne ulivaju poverenje da će biti isplaćene. Zato mnoge naše igračice radije idu u Rumuniju, Mađarsku, Poljsku… Imamo pravilo da može da igra najviše četiri stranca. Ne ugrožava razvoj naše dece. Crvena vezda u regionu ima rezultat bez ijednog stranca. Blizu je plasmana na F4. Partizan ima jednog stranca. Recimo, Celje i Budućnost imaju po 5-6 stranaca, Beroe i Montana po 3. Najbitnije je da juniorske i mlade reprezentativke igraju seniorsku košarku, a da kadetske reprezentativke igraju drugu ligu i stiču iskustvo. Naša liga je takva kakva je. Uvodimo od septembra treći rang jer sada imamo sasvim dovoljan broj klubova. Gledaćemo da koncentrišemo kvalitet i u B ligi, a samim tim će i A liga biti jača i kvalitetnija.
Koji nas još noviteti očekuju u 2018. godini?
– Jedan od noviteta je pravljenje lige u 3×3 basketu. Mi smo među najmlađima u 3×3 basketu. Postojimo tek dve godine, a najveće zasluge za razvoj ima Olivera Krivokapić Dragićević. Oba puta smo se kroz kvalifikacije plasirali na EP i stigli do četvrtfinala. Nažalost, napustio nas je izvanredan košarkaški radnik Dejan Dimitrijević i umesto njega je došao novi čovek. Napraviće se liga, a biće i kamp za devojke. Ne možemo da čekamo da vidimo ko nije u reprezentaciji pa da od tih devojaka pravimo 3×3 reprezentaciju. Kroz tu ligu za žene će se napraviti širi spisak. Bodovi se skupljaju na turnirima i zato je jako bitno da imamo što više turnira.
Jedan od noviteta je vezan i za Kup?
– Ove godine finalni turnir Milan Ciga Vasojević će biti održan u Banji Koviljači u petak i subotu 16. i 17. marta. Prvi put u istoriji je KSS dobio novac za organizaciju turnira. Grad Loznica plaća sve troškove organizacije, a plaćaju i Savezu kotizaciju 500.000 dinara. Finale, koje se igra u subotu od 19 časova, biće direktno prenošeno na televiziji. Takođe, uveli smo novinu da se u okviru završnog turnira u kupu održi i mini kup za pionirke. Sponzor mini kupa će biti agencija Beobasket, kao i za muški mini kup.
Foto: Blic
