Jovana je svoj raskošni talenat pokazivala na Univerzitetu Vašington stejt, da bi se posle tri godine preselila na Oregon stejt Univerzitet, gde nastupa zajedno sa Jelenom Mitrović.
Sa Jovanom smo razgovarali o njenoj košarkaškoj karijeri u Americi, studijama i životu „preko bare“.
Sa kakvim očekivanjima Oregon state Beavers ulazi u novu sezonu?
-Naša ekipna očekivanja su visoka i nadamo se najboljem. Mi postavljamo visoke ciljeve i radimo svakodnevno da ih ostvarimo. Naš trener uvek kaže, „pobediti je lako ako si se pripremio za to“ tako da naporno treniramo da bi ostvarili naše ciljeve koji su definitivno odlazak na završni turnir NCAA gde se susreću 64 najbolje ekipe iz svih konferencija u Americi. Naš cilj je da uđemo u Final Four a posle je sve moguće.
Šta bi istakla kao najveće prednosti svog tima?
-Naš tim ima mnogo prednosti u odnosu na ostale timove. Prvenstveno, mi smo veoma visoka ekipa gde se ja sa 190 cm visine osećam niskom, svi igrači na terenu su šuteri za 3 poena, veoma smo disciplinovani u napadu i odbrani, i veoma smo nesebična ekipa jer znamo da su svi igrači u ekipi podjednako dobri, tako da nemamo potrebe da forsiramo ništa.
Koje ciljeve si postavila ispred sebe u novoj sezoni?
-Prošle godine sam imala povredu kolena i lista koja je bila veoma čudna i nisam mogla da izađem iz nje lako tako da je sezona bila duga, ali se sada oporavljam iz toga tako da trenutno mi je cilj da se u potpunosti oporavim Ii pomognem timu da dođe do Final Four. Moj lični cilj je da imam veoma dobru efikasnost dok sam na terenu, što znači da sam fokusirana u svakom momentu i da doprinosim timu u vidu poena, skokova, blokada, i asistencija.
U timu si sa Jelenom Mitrović, koliko je lakše kada imaš nekog iz naše zemlje?
-Naravno, jedan od razloga zbog kojeg sam se prebacila u Oregon State je bio to što je Jelena tu. Lakše je kada imam saigračicu iz Srbije jer onda je osećaj kao da sam kod kuće. Jelena je veoma dobra i zabavna osoba, tako da se slazemo vrhunski u ekipi na terenu i izvan terena. Ponekad odlazimo u srpske ili balkanske restorane zajedno i ponekad spremamo našu hranu. Takođe, veoma je interesantno kada smo na treningu u istoj ekipi zato što možemo da pričamo na srpskom i niko ne bi znao koju akciju igramo ili šta se dešava osim nas. Pošto nije tako uobičajeno da dve igračice budu iz iste zemlje u jednoj koledž ekipi ja mislim da je i našim saigračicama to interesantno i većina naših saigračica zna da priča neke osnovne stvari na srpskom jeziku.
Trener ekipe je Skot Ruek, jedan od najiskusnijih trenera. Šta si posebno naučila u radu sa njim?
-Skot je jedan od najboljih trenera u NCAA i Američkoj ženskoj košarci, tako da svaki dan je prilika da se nešto novo nauči. On je veoma dobar strateg i polaže mnogo značenja na skaut i pripremu igrača za utakmicu. On je trener koji obraća jako veliku pažnju na detalje i svaki milimetar je važan, što u napadu tako i u odbrani. Takođe, kao trener on je posvećen analizi igre naše i protivničkih ekipa, tako da je statistika jako važan faktor u njegovoj strategiji. Uz njega sam naučila koliko je važno da budeš efikasan igrač i u napadu i u odbrani, i da je preciznost pri izvođenju svake akcije u napadu ili šeme u odbrani jako važna za pobedu. Pored toga, naučila sam koliko je važno da uvek budem fokusirana maksimalno i da nikada nije vreme za opuštanje dok sam terenu, i da je timska hemija i energija jako važna za pobedu.
Tri godine si provela na Washington state, druga si godina na Oregon state. Da li se treninzi i pripreme za utakmice na različitim Univerzitetima puno razlikuju ili su u pitanju nijanse?
-Ja imam utisak da se pripreme na svakom Univerzitetu razlikuju, ali kada je u pitanju PAC-12 konferencija koja je jedna od najboljih u Americi (ako ne i najbolja) nijanse prave razliku. Na jednom Univerzitetu treninzi traju dosta duže nego u drugom, ali intenzitet je svakako sličan. Što se tiče razlika između Univerziteta koje mogu da se primete, mislim da su rad u teretani i način pripreme za utakmicu jedne od najvećih razlika.
U kojoj meri se život u Americi razlikuje od ovog u Srbiji? Gde vidiš glavne sličnosti i razlike?
-Meni deluje da je život u Americi dosta brži nego u Srbiji, da li zato što kao student sportista svaki dan nam je isplaniran do maksimuma ili zato što se mnoge stvari događaju vrtoglavom brzinom, ne znam ali mislim da je tako. Što se tiče glavnih sličnosti mislim da su ljudi i ovde i tamo gostoljubivi, i sport je dosta popularan u obe države. Što se tiče razlika mislim da je hrana dosta različita ovde u odnosu na Srbiju i bilo mi je dosta teško da se naviknem kada sam prvi put došla, takođe, smatram da su ljudi ovde više okrenuti privatnom životu, radu i uspehu nego društvenom.
Kako Amerikanci doživljavaju žensku košarku? Koliko je ona praćena u medijima?
-Kako se vremena menjaju ženska košarka je sve više praćena od strane medija i gledalaca u Americi. Mislim da je ženska koledž košarka veoma interesantna ljudima u okruženju i mnogi se samo na nju i fokusiraju i uopšte ne prate mušku košarku. Uprkos tom pomeranju ka ženskoj košarci, fanovi i mediji i dalje ne pridaju dovoljno pažnje njoj, i dalje postoji nejednakost između muške i ženske košarke. Mislim da se to najviše može videti u razlici između pažnje koju dobija NBA u odnosu na WNBA, i kada su u pitanju završni turniri muške i ženske koledž košarke (March Madness). Naravno, sve više i više se obraća pažnja na ispravljanje ove nejednakosti ali to je i dalje nešto na čemu treba da se radi u budućnosti.
Kako napreduju studije Biznisa/Finansija?
-Što se tiče mojih studija ja sam završila nekoliko oblasti na fakultetu u Washington State-u i imam diplomu iz Internacionalnog biznisa i finansija (double major), a takođe, sam završila i minor iz političkih nauka. Prošle godine sam upisala master za biznis administraciju (MBA) ovde u Oregon State-u i nakon ove godine planiram da zavrsim MBA master i ako uspem da dodam još jedan master za analizu podataka u finansijama (financial analytics MSB program) ja ću i to završiti najverovatnije do juna sledeće godine.
Da li planiraš po završetku studija povratak u Evropu i košarkašku karijeru?
-Ovo je veliko pitanje za mene i još uvek nisam sigurna koji je odgovor na njega. Trenutno smatram da sve zavisi od ove košarkaške i akademske godine i od prilika koje mi se ukažu nakon toga.
