Ove nedelje imamo čast da ugostimo Milicu Inđić, košarkašicu Radničkog iz Kragujevca.
Lična karta: Datum i mesto rođenja/visina/pozicija/klubovi?
-Datum i mesto rođenja: 29.05.1992, Beograd
Visina: 180cm
Pozicija: Plejmejker, bek
Klubovi: Borac Zemun, Eurobasket, Stara Pazova, Radnički, Karaburma, Radivoj Korać, Partizan, Radnički Kragujevac
Šta najviše ceniš kod sebe?
-Posvećenost, kad nešto radim onda sam totalno u tome.
Šta ti daje najjaču unutrašnju snagu?
-Mislim da mene kroz život pokreću emocije.
Kada bi mogla da promeniš jednu stvar kod sebe, šta bi to bilo?
-Definitivno neodlučnost, koja me proganja od najmanjih sitnica do krupnijih stvari. I volela bih da manje analiziram sve što mi se dešava u životu.
Za kojim talentom najviše žudiš?
-Volela bih da naučim da jašem konja.
Koji je tvoj najveći strah?
-Gubitak dragih ljudi.
Koje je tvoje najveće razočaranje?
-Nepravda je nešto što me razočarava konstantno, generalno kada se događa, nebitno da li je prema meni ili prema drugima.
Da li se zbog nečega u životu kaješ?
-Sigurno da ima nekih situacija koje bih volela da su ispale drugačije, ali ne kajem se. Sve odluke su dobre, čak i one pogrešne, jer iz njih uvek možemo izvući pouku.
Na koje svoje postignuće si najponosnija?
-Na to što sam diplomirani inženjer poljoprivrede, nadam se uskoro i master inženjer.
U koga imaš najviše poverenja?
-Svoje roditelje, u njih jedino možeš biti siguran da ti u svakom trenutku žele sve najbolje.
Koju istorijsku ličnost posebno ceniš i zašto?
-Pomenula bih ličnost sa naših prostora, Milunka Savić, divim se neustrašivim ženama, a ona je to definitivno bila.
Ko je tvoj heroj u stvarnom životu?
-Heroja oko nas ima zaista mnogo. Svi oni ljudi koji se bore sa raznim bolestima i nesrećama koje su nažalost sastavni deo sveta u kome živimo, i iz svega toga izlaze još jači nego što su zapravo i znali da mogu da budu.
Da li lako prihvataš komplimente, ili te zbunjuju?
-Mislim da ne znam da prihvatim kompliment.
Sa kim bi volela da provedeš jedan dan?
-Sa Dirkom Novickim, njega volim od malena, i uvek sam imala želju da ga upoznam.
Na šta bi potrošila pola plate?
-Ski pas 😀
Koji ti je životni moto?
-Ne čini drugima ono što ne želiš sebi.
Da imaš tu moć, šta bi u Srbiji prvo promenila?
-Sistem vrednosti, koji je definitivno poremećen u svim sferama. One prave, istinske vrednosti sve više i više izumiru, a prostor dobijaju ljudi i stvari koje nisu ni vredne pažnje.
Kad novac ne bi bio važan, koji bi bio tvoj posao iz snova?
-Rekla bih da je košarka moj posao iz snova, jer trenutno radim ono što volim. Nažalost, odavno sam shvatila da se ona ne može igrati večno, i da generalno jako mali procenat sportistkinja tokom karijere obezbede sebe za ceo život. Tako da svaki sledeći posao koji budem radila biće zapravo zato što je novac važan.
Koju si knjigu nedavno pročitala?
-“Beogradski trio” Goran Marković, trenutno čitam “Mobi DIk” Herman Melvil.
Koliko ti znače društvene mreže?
-Ništa preterano mi ne znače, samo Fejsbuk koristim kako bih ostala u kontaktu sa dragim ljudima, i kao sredstvo informisanja.
Kada bi mogla da odabereš jedno mesto gde bi provela ostatak života, gde bi to bilo?
-Neka planina
Koja ti je osobina omiljena kod tvoje najbolje prijateljice?
-Cenim iskrenost, koja nekad može da bude brutalna.
Šta bi preporučila drugima da posete u Srbiji?
-Mislim da je Srbija stvarno prelepa zemlja, a za preporuku moram biti pristrasna. Kopaonik definitivno, ali iz ugla nekog planinara, kao i podkopaonicki kraj, sa mnogim manastirima i tvrđavama. Preporučujem manastir Crna Reka.
PS. Izdajem apartmane, povoljno. 😀
Kakva je tvoja vizija budućnosti?
-Naravno treba biti realan i živeti u sadašnjosti. Uvek sam želela da živim sa porodicom u nekom planinskom području, i da imam svoju veliku farmu sa mnogo životinja. Kada bi moglo da se bira, sigurno tako.
