Mlade košarkašice Partizana 1953 su prethodne sezone ispisale istorijske stranice kluba kada su osvojile WABA kadetsku ligu. Ove sezone, crno bele idu ka novom cilju, a jedna od važnih karika u kadetskoj ekipi Partizana 1953 je naša današnja gošća, Jana Mačvanski.
Upoznajte Janu Mačvanski kroz našu rubriku „Pat na pet“.
1.Ko je najzaslužniji što si zavolela košarku i kako je izgledao tvoj prvi trening?
Najzaslužniji za to što sam zavolela košarku je moj otac. On je bio taj koji me je prvi odveo na koš i probudio u meni ljubav prema ovom sportu. Upravo sa njim sam imala i svoj prvi trening, na terenima u Bloku 45. To su bili moji prvi koraci u košarci, a taj trenutak za mene ima posebnu važnost jer je upravo odatle počela moja košarkaška priča.
2.Ko ti je bio prvi trener i po čemu ga pamtiš?
Moj prvi trener bio je Duško Grujičić, koga pamtim po tome što je uvek umeo da izvuče najbolje iz mene i da prepozna koliko mogu. Naravno, pamtim ga i po jednoj malo manje košarkaškoj situaciji – tokom priprema sam, bez njegovog znanja, odlučila da se malo rashladim skakanjem u reku. Njemu se ta moja ideja baš i nije dopala, toliko da je čak hteo da me pošalje kući sa priprema! Danas se tome smejem, a verujem da je i njemu ta anegdota ostala u sećanju. Tako da me je Duško, osim košarkaškim lekcijama, naučio i da se na pripremama ipak prvo pita trener, pa tek onda skače u reku.
3.Koji savet od trenera si do sada zapamtila kao najvažniji?
Najviše pamtim savet trenera Nemanje, koji mi je uvek govorio da na terenu moram da budem hrabra, odlučna i da se ne povlačim ni pred kim. Da se ne plasim da pogresim.
4.Šta vidiš kao svoje najbolje strane u igri, a u čemu bi volela da napreduješ?
Mislim da su moje najveće prednosti to što dobro čitam igru, umem da prepoznam pravu situaciju na terenu i ne plašim se da napadnem koš i preuzmem odgovornost. Trudim se da uvek budem aktivna i da svojim odlukama doprinesem ekipi. Volela bih da u narednom periodu najviše napredujem u brzini i tehnici, kako bih bila sigurnija, brža i konkretnija u igri.
5.Da li imaš uzora/idola među sadašnjim ili bivšim košarkašicama?
Moj uzor je Aleksandra Crvendakić. Sviđa mi se njen način igre, borbenost i koliko je svestrana na terenu. Pošto i sama igram na poziciji krila, volim da pratim igračice koje igraju na toj poziciji. Volela bih da jednog dana imam takvu sigurnost, pregled igre.
- Životna azbuka – ANGELA LADINEK, košarkašica Rasa
- Pet na pet – JANA MAČVANSKI, košarkašica Partizana 1953
- NCAA: Jevtović upisala 14 poena, Davorija 13, Predojević 11
- Jovana Popović postavila novi lični rekord u NCAA
- Selektor ženske reprezentacije Miloš Pavlović gost prestižnog Univerziteta Konektikat
