Svoja iskustva o Americi, koledžu ali i daljim planovima, razgovarali smo sa Teodorom Simončević.
Šta je presudilo da izabereš Univerzitet Denver?
Iskreno sasvim je slučajno došlo do toga. Moja prva ponuda za koju sam se spremala je bila UC Santa Barbara, medjutim zbog nekih okolnosti to nije uspelo i onda se pojavio Denver, ali na kraju mislim da je to bila najbolja odluka.
Kao freshman (prva godina), u kojoj meri si zadovoljna svojom ulogom u timu i igrama ove sezone?
I jesam i nisam. Mislim da sam mogla mnogo više da pokažem, ali eto kao freshman nisam dobila onoliko prilike koliko sam želela. Ali i pored toga mislim da sam pokazala vestine i unela neki drugaciji stil igre u tim.
Kakve su ti impresije o kvalitetu NCAA D1 lige?
Impresije su fantastične. Definitivno je bila dobra odluka doći u Ameriku i takmičiti se na ovom nivou, jer imaš sve što ti je potrebno za uspeh, samo je na tebi da to iskoristiš. Od opreme imaš sve što poželiš, sala ti je dostupna 24/7, treneri su uvek na raspolaganju, jačina treninga, sve je podredjeno tebi.
U čemu vidiš najveću razliku u načinu treniranja i stilu igre u Americi i Srbiji?
Najveća razlika je što igra ide mnogo brže, sve je nekako brže, liga traje kraće nego u Srbiji, i igra se mnogo utakmica u kratkom periodu, pa je raspored samim tim i zahtevniji. Treninzi su napravljeni tako da imaš jedan trenin u danu, ali od 3-4h gde je važno imati focus sve vreme.
Tokom karijere si igrala na nekoliko pozicija. Na kojoj se osećaš najudobnije?
Definitivno na poziciji centra, tu se osećam najopuštenije i sa dosta samopouzdanja, iako ima dosta prostora za napredak.
Šta bi navela kao svoju najveću unutrašnju snagu koja te pokreće?
Definitivno moji najbliži, koji su uvek tu i koji me podržavaju maksimalno. Bez te neizmerne ljubavi ne bih imala toliko snage da izdržim daljinu. Ali takodje i želja i glad za uspehom, da ostvarim nešto što sam oduvek sanjala.
Radila si sa mnogim trenerima, čije i koje pouke posebno pamtiš?
Ne bih mogla da izdvojim ni jednog trenera posebno, svi su ostavili jedan važan trag, ne samo košarkaški, već i životno. Ono što mi je ostalo u glavi i što me prati uvek, je da je najgore praviti greške iz straha, kada ih praviš iz želje, to je onda dobro, jer ćeš na kraju morati da dodješ do uspeha.
Da li ti je bilo teško što si se tako mlada odselila tako daleko od kuće?
U početku jeste jer sam imala 14 godina, kada sam prvi put otišla od kuće, ali imala sam sreću da su me uvek okruživali dobri ljudi. Taj izlazak iz komfor zone mi je podario jedna od najlepših prijateljstava i uspomena. Odlazak u Ameriku je bio težak, jer je nešto totalno novo, ali definitivno ispravna odluka.
Na šta si se najteže prilagodila u novoj sredini?
Generalno mentalitet ljudi je jako drugačiji, način života dosta brži, vremenska zona drugačija, ali nešto što je definitivno bilo najteže je hrana.😅
Gde vidiš glavne sličnosti i razlike u odnosu na život kod kuće?
Sličnosti su disciplina i želja za uspehom u košarci i školi, a razlike su socijalni život i izlasci, toga ovde nema.😅
Kakav je Denver za život? Šta bi turisti trebali da posete u gradu?
Meni se jako svidja, sam kampus je prelep, pa ti ništa drugo i nije potrebno. A ono što bih preporučila je definitivno NBA utakmica, to je nezaboravno iskustvo.
Jesi li imala prilike da se upoznaš sa Jokićem i da gledaš NBA utakmice uživo?
Imala sam priliku da gledam utakmicu bukvalno sa terena, njega nažalost nisam uspela da upoznam. Medjutim upoznala sam sa njegov staff, pomoćnog trenera Ognjena, kao i skaute.
Kakva je reakcija ljudi kada saznaju da si Jokićeva sunarodnjakinja?
Baš je zanimljiva. Ne znaju svi gde je Srbija, ali kad kažem da sam iz iste zemlje kao Nikola Jokić, odmah prepoznaju i reaguju pozitivno.
Standardna si članica mlađih reprezentativnih selekcija. Šta posebno pamtiš iz tih iskustava?
Najlepša iskustva su mi prijateljstva koja sam stekla, ta prijateljstva ostaju zauvek i to je nešto što te gura i daje ti motivaciju. Koliko god da je nekad teško, sve ti bude lakše kada delis to sa tim ljudima.
Šta za tebe predstavlja igranje za reprezentaciju?
To mi je vrh i najveći cilj košarkaške karijere. Čast i ponos pre svega. To je nešto što uvek nosim u sebi i nešto što mi daje najveću motivaciju.
Voliš da igraš šah, šta si kroz ovu drevnu igru naučila o životu?
Volim, igram ga još od malena, sada malo redje ali igram. Naučio me je da se smirim da ne jurim nekad kroz neke odluke i da razmisljam 10 koraka unapred. Takodje da je sve u tvojim rukama, da si ti kreator svega. Možeš da budeš najgori da izgubiš sve bitne figure, ali ako budeš miran i mudar, možeš da odneseš pobedu i sa najslabijom figurom.
Da li si imala dovoljno vremena da upoznaš Ameriku tokom putovanja sa ekipom?
Da, putovali smo dosta i videli neke od najlepših delova Amerike. Imala sam i tu sreću da kad god sam imala neki malo veći raspust da sam putovala sa drugaricama iz reprezentacije. Opet se vraćam na ono što sam rekla da mi je reprezentacija dala neka najlepša prijateljstva.
S obzirom na obaveze i česta putovanja, koliko ti vremena ostaje za privatnost?
Znatno manje nego u Srbiji, ali ako sve dobro iskombinujem i isplaniram, sve može da se postigne.
Planiraš li još neko putovanje za raspust sa Janom Vesić?
Hahaha naravno, tek smo počeli, biće ih još puno, ali moram da pomenem i Anu Milanović.
Kako napreduje akademski deo?
Jako dobro! To je pored košarke, glavna stvar zbog koje sam došla u Ameriku. Prosto Koliko ti daje mogućnosti, a opet možeš da je kombinuješ sa sportom.
Lična karta
Ime i prezime: Teodora Simončević
Datum i mesto rođenja: 30.06.2006
Visina: 187
Pozicija: Centar
Klubovi: Okk Iva, WBC Mega Basket, ZKK Ras, University of Denver
Fakultet/smer: Daniels College of Business / Business Analytics
- Novosadska ŽKA u neizvesnoj završnici savladala Ras i prošla u polufinale
- Korać akademija 011 u polufinalu prvenstva pionirki, Duga igra za peto
- Trojkom Natalije Radojević uz zvuk sirene MBA savladao Srem
- Partizan 1953 prvi polufinalista završnog turnira za pionirke
- Nikolina Milić debitovala za Toronto
