Izdvojili smo najinteresantnija pitanja.
Da li ti se više sviđa rad trenera u Americi ili u Srbiji?
U Srbiji sam imala nekoliko trenera čiji rad mi je bio izuzetno dobar, međutim u Americi je u trenažni proces uključeno mnogo više ljudi, što doprinosi konstantnoj utreniranosti.
Da li ti nedostaje srpska hrana?
Ah… jedna od glavnih tema pre nego što treba da se dođe kući: ‘šta želiš da te sačeka na stolu…’. Nedostaje, naravno, ali to je možda i dobra mogućnost da krenem sama da kuvam ono što volim.
Možeš li se osvrnuti na sve trenere sa kojima si sarađivala, što u Srbiji što u Americi, i uporediti njihove stilove rada?
Vrlo kompleksno pitanje, zato što sam ja kao igrač bila u različitim periodima kod različitih trenera i na početku mi je trebalo dosta rada na tehnici i ‘skill set’-u (naravno, i dalje radim na tome svakodnevno), a kasnije, kako idete kroz karijeru, mnogo se više radi na taktici i ubrzavanju čitanja odbrane i napada.
Možete li da nam date upute za pronalaženje Koledža u Americi? Kako si odabrala sadašnji koledž i da li bi nešto sada drugačije radila?
Najpouzdanije je prilikom odlaska raditi sa skautima koji su prepoznati u američkom sistemu. Odabrala sam svoj koledž prema kvalitetu univerziteta i kvalitetu košarke i smatram da sam napravila dobar izbor.
Da li si prilikom organizovanja odlaska u Ameriku radila sama na tome ili ti je neko pomogao, npr. menadžer ili Agencija?
Jako je dobro imati pomoć agencije, zato što oni usmeravaju ka proverenim opcijama i nema lutanja, što skraćuje ceo proces. Takođe, važno je imati proverenog i iskusnog skauta.
Da li košarkašica trena da bude na kampusu ili u porodici? Šta je vaša preporuka i ako možete da obrazložite?
Pa ja bih preporučila kampus, zato što sa porodicom nikad ne znate, iako u velikom broju slučajeva to bude isto vrlo, vrlo dobra opcija… Na kampusu je prednost to što ste non-stop sa svojima iz tima i uopšte sa ljudima sa fakulteta i imate mogućnost da upoznate mnogo ljudi, dok je sa druge strane porodica obično mesto gde možete emotivno da se otvorite i gde sve što se dešava u vezi sa košarkom možete da podelite… Obe strane imaju svoje prednosti.
Da li su jači basketi na Adi ili utakmice u Americi? Pozdrav od društva iz Beograda.
Omiljeniiii!!! Boga mi kad smo svi u “mood”-u za igranjem teška dilema 😉
U kom segmentu u svojoj igri vidiš najveći napredak od dolaska u SAD?
„U agresivnosti u napadu i u odbrani, u brzini svojih reakcija s obzirom na tempo igre u Americi, i jednostavno sam podigla svoju igru na viši nivo zbog svih okolnosti koje se tiču težine lige i kvaliteta igrača.
What would be the differences playing basketball in Europe and in NCAA?
I use to play against way older and more exeprienced people while I was playing in Europe and that was a challenge there, however in the States, girls are even more skilled and more athletic which makes it harder overall.
Moja ćerka košarku trenira tri godine, godište je 2011. Igra za pionirke KKŽ Radnički sa Crvenog Krsta. Odličan je đak, osmi razred, sve petice i planira da upiše Gimnaziju. Pošto joj košarka dobro ide i mnogo voli da trenira i da igra, a ja imam brata od tetke koji živi baš u Wiskonsinu od 1987-me godine, kod Milvokija i Čikaga je to, ako je isto gde ste i Vi? Šta mislite da li bi bila dobra odluka da posle završene gimnazije u Beogradu, upiše tamo Fakultet ako bude igrala košarku do tada, i kakva je situacija sa stipendijama za žensku košarku? Isidora je baš dobra igračica i đak jedino visina 163 cm sa 14 godina mislim da je problem. Šta mislite?
Divno je što ima više interesovanja i što je uspešna na oba polja – i u školi i u sportu. Ja bih svakome ko želi da se bavi bilo kojim sportom, a da ujedno završi fakultet, preporučila Ameriku! U Evropi je jako teško ukombinovati ta dva ako planirate da se bavite sportom na visokom nivou. U Americi postoji jako mnogo škola i različitih nivoa liga, tako da sam sigurna da bi ona ovde za sebe našla baš nešto što joj odgovara… Jedino što bih dodala je da je jedna od prepreka na koju svi nailaze udaljenost od porodice i prijatelja, ali i to se prevaziđe kada znate šta vam je cilj…
Imala si iskustvo priprema sa seniorskom reprezentacijom? Da li sanjaš da postaneš standardna reprezentativka? Na čemu bi volela još više da radiš u svojoj igri da bi to postigla?
Reprezentacija je za mene čast i naravno da mi je san da jednom postanem standardni član. Igrati sa tim igračima i trenerima i pod našim grbom i zastavom je nešto neverovatno! Uvek ima na čemu da se radi naravno!! 🙂..
Drugu si sezonu u Americi. U čemu se razlikuje status “sophomore” od “freshman”?
Razlika je ogromna u mojim očima… Prva godina je izuzetno naporna zbog svega što vas okružuje: novi ljudi, novi sistem, novi zahtevi, novi izazovi na svakom polju… Kako sve to ukombinovati? Iskreno, jedan od najbitnijih kvaliteta da biste bili student-athlete je organizacija vremena, zato što imate milion i jednu obavezu tokom dana, a pored toga treba malo i da se opustite i živite te najlepše godine, kako kažu…
U kojoj meri si zadovoljna statusom i minutažom u ekipi?
Minutaža se dosta menja sa godinama i stažom na fakultetu: prva godina uvek malo igra, pa druga godina više, i tako dalje… A na kraju krajeva, sve zavisi od toga šta trener odluči.
Studenti iz Srbije koji odu u SAD često ističu da je život na koledžu veoma brz i da se često „izgube“ na relaciji „škola – trening/utakmica“. Kakvo je tvoje iskustvo i savet za igračice koje su tek stigle ili će jednog dana doći na koledž?
„Da, jako je brzo, ne lažu 🙂 Ali, kao što sam već rekla, organizacija vremena je najbitnija kada ste student-athlete… Svaki dan vam sport (teretana, individualni trening, film, ekipni trening…) uzme minimum 4–5 sati od dana. Pre toga imate sami da odradite zagrevanje i istezanje na kraju. Ali meni jako pomaže društvo – ono sa fakulteta i iz tima, pogotovo iz tima, jer sve prolazimo zajedno i dani koji nisu laki nekako postaju malo lakši jer nisi sam u tome.
Da li je sa akademske strane Univerzitet Wiskonsin veoma zahtevan? Da li si uzoran student?
Svakako, studiranje bilo gde u svetu je zahtevno na svoj način i tamo takođe postoje izazovi. Iskreno, dosta zavisi od toga koji ste „major“. Neki su lakši, neki teži… Konkretno, UW Madison, gde sam ja, ima jaku ekonomiju, što je moj major. Uz veliki trud i zalaganje imam sve najbolje ocene
Kakva je atmosfera na utakmicama koje igrate?
Atmosfera je jako dobra, s obzirom da je tamo u Evropi, gde sam ja igrala, bilo samo nekoliko vrlo, vrlo posećenih utakmica tokom godine. Ovde je dosta drugačije i publika je brojna, što dodatno povećava motivaciju tokom treniranja i igranja. U Americi se intenzivno radi na popularizaciji ženskog sporta, tako da su tribine često pune!
Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?
Naravno, porodica i prijatelji su nezamenjivi! Sve ostalo nekako možete da nadomestite manje-više, ali to nikako…
Kakve su ambicije tvog Univerziteta?
Ove godine imamo potpuno novi stručni štab i ceo sistem se jako puno promenio! Ušli smo u sezonu sa najvećim ciljevima i i dalje ih se držimo.
Kako srpski internacionalac, mimo škole i košarke, provodi dane daleko od kuće?
Jao, tog vremena i nije baš previše, iskreno :))… Ali ja volim da odem da popijem kafu negde sa saigračicama i prijateljima, a nekada volim da ne radim ništa i samo pogledam malo TV :))…
Razmišljate li o košarkaškoj budućnosti? Šta biste sebi poželeli u nastavku karijere?
Razmišljam, naravno, ali ipak sam koncentrisana na ono gde sam sada. Želim da uživam u svakom trenutku ovde, a za dalje ćemo videti… Tek sam druga godina i još ima vremena za sve!
Pratite li košarkaška dešavanja u Srbiji i da li biste voleli da jednog dana obučete dres nekog od domaćih klubova?
Pratim, naravno. Potpuno sam posvećena košarci i želim da igram na najvišem nivou. Mogla bih da dam svoj doprinos nekom od domaćih klubova svojim kvalitetom u budućnosti.
Lična karta:
Ime i prezime: Jovana Spasovski
Datum i mesto rođenja: 2.4.2004. Beograd
Visina: 184cm
Pozicija: Bek, krilo
Klubovi: Kneževac-Kijevo, Crvena Zvezda, Ilirija, UW-Madison
- Održan četvrti regionalni trening KSS za devojčice na regionu Vojvodine
- Anđela Jekić i Jovana Adamović podelile titulu najboljeg blokera 16. Kola PŽLS, Jelena Mitrović vodi u ligi
- Jovana Popović najbolji „kradljivac“ 16. Kola PŽLS
- Ivana Katanić najbolji asistent 16. Kola PŽLS, Marjanović vodi u ligi
- Izabel Varežao najbolji skakač 16.kola PŽLS, Jelena Mitrović vodi u ligi
