Nakon igračke karijere, Nevena Ninković je odlučila da se bavi trenerskim poslom. Koracima svoje mame, koja je takođe uspešan trener, Nevena hrabro gradi i trenersku karijeru.
Šta je presudilo da se opredeliš za trenersku karijeru?
Od malih nogu sam mnogo vremena provodila po salama uz majku koja je košarkaški trener, pa mi je to ,,u krvi“. Pre nego što sam prohodala, a i nakontoga jedina zanimljiva igračka mi je bila lopta. Nakon operacije diskus hernije u 23. godini prestala sam sa aktivnim igranjem košarke, tako da je jedini logičan put bio da se posvetim trenereskom pozivu i nastavim da radim ono što najviše volim.
Da li si se i na koga ugledala kada si počinjala posao trenera?
Da, na moju mamu.
Na šta daješ poseban akcenat u svom radu?
Individualna tehnika je nešto što me najviše inspiriše u radu sa mladima. Takođe, trudim se da ih motivišem da uvek daju sve od sebe, da svi zajedno danas budemo bolji nego juče, a ipak lošiji nego sutra. Isto tako se trudim da im prenesem veliku želju za napredovanjem i što je najbitnije da deca budu srećna i uživaju u čarima najčarobnije igre na svetu.
Radila si sa mnogim trenerima, čije i koje pouke posebno pamtiš?
Radi se o jednoj vrlo specifičnoj osobi. Kada uspete da mu zavirite u dušu, shvatate njegovu veličinu i sposobnost da uvek bude korak ispred. Tokom igranja za novosadsku Vojvodinu, kao trener Milan Dabović, svakodnevno mi je davao savete i mudre misli koje je trebalo shvatiti na pravi način. Ne bih želela da izdvojim ni jednu posebno. Dugujem mu veliku zahvalnost, jer „Jedan je Profa“.
Čak i oni najbolji i najiskusniji treneri kažu da „kradu“ od kolega. Koje ideje i iskustva drugih primenjuješ na svojim treninzima/utakmicama?
Takvih „krađa“ je uvek bilo i biće. Kao iskusan „lopov“ svoj plen bih zadržala za sebe. Posebno mi je drago što sam mnogo toga uspela da „ukradem“ kako od kolega trenera, tako i od dece.
Šta je bilo najteže na šta si se navikla kada je u pitanju trenerski posao?
Ono što nikako ne mogu da prihvatim je činjenica da se većina dece zadovoljava naučenim na treningu, dok je ulični basket uglavnom izgubio nekadašnju čar.
Koje su lične trenerske ambicije, imaš li dugoročne planove?
Ovo je nešto što me ispunjava i čime želim i dalje da se bavim. Motiv više je svakako ambicija koju imam, a tiče se reprezentativnih selekcija.
Koji su ciljevi u radu sa mlađim kategorijama u klubu?
Osnovni cilj rada u klubu je da što veći broj dece trenira košarku, a najtalentovanijima da se omoguće uslovi za napredak kako bi eventualno jednog dana zaigrali za reprezentaciju Srbije.
Mlade igrače, pored košarkaških, potrebno je učiti i životnim lekcijama. Šta je najteže naučiti mladog igrača u ovom smislu?
Vaspitanje je nešto što bi deca svakako trebala da nose iz kuće. Nažalost, iskustvo mi govori da nije uvek tako. S toga se trudim da u njima podstaknem manire, od najobičnijeg vrlo često izostavljenog „Dobar dan!“ do razvijanja međusobne empatije u različitim kompleksnim situacijama.
Da li su mlađi igrači generalno svesni i umeju da cene to što imaju mogućnost da rade sa trenerima koji imaju bogatu karijeru iza sebe?
Mislim da je to individualna stvar, nezahvalno bi bilo generalizovati.
Svi se slažu da je rad sa mladima najvažniji, ali je isto tako činjenica da se ogroman broj mladih igrača „izgubi“ u mlađim selekcijama. Šta presuđuje?
To je veoma kompleksno pitanje. Deca često trpe ogroman pritisak od strane preambicioznih roditelja, što kao posledica uglavnom dovodi do prezasićenja i napuštanja košarke. Nažalost, rane povrede su takođe jedan od čestih uzroka. U mlađim kategorijama je ne tako retka pojava potpuno pogrešna filozofija trenera, gde se u drugi plan stavlja kreativnost talentovanog mladog igrača, zarad postignutog rezultata i ličnog „uspeha“ trenera.
Čiju trenersku karijeru posebno ceniš?
Trenersku karijeru Zorana Kovačića Čivije, Željka Obradovića, kao i harizmu Duleta Vujoševića.
Uspevaš li da odvojiš dovoljno vremena za ličnu edukaciju i praćenje trendova u evropskoj/svetskoj ženskoj košarci?
Posećujem edukativne seminare i klinike, čitam košarkašku literaturu, volim da pogledam i poslušam dobar košarkaški podkast čije teme uglavnom prate trendove savremene košarke.
Lična karta: Ime i prezime; Datum rođenja; Trenerska karijera (po sezonama);
Nevena Ninković, 30. decembar 1993; 2015/2016. KK „Vodjvodina“ Novi Sad, kao pomoćni trener u MK; 2016/17, 2017/18, 2018/19. KK „Basket-Star“ Senta; 2019/20, 2020/21. KK „Senta“ Senta; 2021/22, 2022/23, 2023/24. KK „Tisin cvet“ Senta; 2023/24, 2024/25. KK „Hajduk – Čantavir“ Bačko Dušanovo. Od sezone 2021/22. sam trener na selektivnim regionalnim i saveznim treninzima, a u maju 2023. godine sam bila trener na JR NBA Turniru u Beogradu.
