Smailbegović je svojim igrama privukla pažnju i najavila još uspešnije nadolazeće sezone.
O iskustvu iz Francuske, kao i svojoj karijeri, Nadia je pričala u intervjuu za časopis KUŠ, a intervju je vodila Nevena Stajković.
Avgust je doneo uživanje u praćenju letnjih Olimpijskih igara u Parizu, posle čega smo se svi zapitali: šta li sam ono pratio/la na TV-u pre Olimpijade? Ponosni na sjajne rezultate naših sportista i sportistkinja, poželeli smo da euforiju ovog značajnog takmičenja prenesemo i na stranice našeg časopisa, te smo razgovarali sa Nadiom Smailbegović, košarkaškom reprezentativkom. Nadia je karijeru započela u ŽKK Novi Pazar i ŽKK Kraljevo, da bi je njeni posvećenost i trud odveli na međunarodnu scenu, odnosno u timove Vasas Akademija iz Budimpešte i Peč iz Pečuja, gde trenutno igra na poziciji beka.
U redovima koji slede imaćete prilike da pročitate kakav je osećaj učestvovati na Olimpijadi, kako su tekle pripreme za ovo prestižno takmičenje, kakva je bila atmosfera u timu pred važne utakmice, kao i šta očekuje Nadiu u narednom periodu – kako u pečujskom timu, tako i u timu reprezentacije Srbije.
- Možeš li da nam kažeš nešto više o sebi? Kako se javila ljubav prema košarci i kako su se odvijali prvi koraci na parketu?
Dolazim iz Novog Pazara. Kao mlada sam otišla iz grada i već osam godina igram i živim u Mađarskoj. U Budimpesti sam završila gimnaziju Nikola Tesla, a trenutno sam studentkinja psihologije na Doba univerzutetu u Sloveniji. Prvi susret sa košarkom sam imala tako što me je Indira Jablanićanin, inače naša poznata pazarska košarkašica, odvela u salu i upoznala sa loptom. Tu se rodila moja ljubav prema košarci, a dalje korake sam nastavila u svom matičnom klubu KK Pazar. Tu su mi treneri Enes Nicević, Dejan Kulundžić, Ivan Đoković i Samir Hačković dali neverovatnu podršku, koja je i dan-danas prisutna.
- Ima li razlike u igranju za tim i za reprezentaciju?
Velika je čast biti članica reprezentacije, što sa sobom nosi veliku odgovornost u moralnom smislu. To svakako ne znači da odgovornost ne postoji u timu. U oba slučaja težim ka tome da budem najbolja verzija sebe da bih svom timu donela pozitivne rezultate.
- Šta te motiviše da nastaviš da se baviš košarkom na tako visokom nivou?
Definitivno ljubav prema istoj.
- Kakav je osećaj učestvovati na Olimpijadi? Misliš li da te je učestvovanje na ovom važnom takmičenju promenilo i, ako jeste, na koji način?
Olimpijada je san i kruna karijere svakog sportiste. Dok sam bila na Olimpijskim igrama, osećala sam se zahvalno i ponosno jer se sav trud isplatio. Promenilo me je u pozitivnom smislu jer sam stekla dozu samopouzdanja i još veću motivaciju za rad.
- Jesu li pripreme izgledale drugačije nego za druge turnire? I kako ste se psihički pripremale za ovako važno takmičenje?
Pripreme su bile veoma zahtevne, kako psihički tako i fizicki. Ne postoji velika razlika kada pričamo o pripremama za razna prvenstva. Postoji sistem kojim se vodimo i koji pratimo i na kojem radimo uvek kada se okupimo. Psihički nam je od najveće pomoci bilo iskustvo starijih igračica koje iza sebe već imaju OI. Uz njih smo otprilike znale šta nas čeka i kako treba da se nosimo sa tim izazovima.
- Kakva je bila atmosfera na Olimpijskim igrama, a kakva u Parizu? Misliš li da bi boravak u Olimpijskom selu doneo još neka iskustva?
Košarka je bila na početku Olimpijskih igara smeštena u Lilu, tako da smo mi bili izolovani od ostatka olimpijaca. Nakon prelaska grupne faze, došli smo u Pariz, gde je vladala jedna lepa energija. Imali smo priliku da vidimo najbolje sportiste sveta u svom prirodnom izdanju. Bez obzira na sve to, naš fokus je bio na utakmicama i treniznima, zbog čega smo i došle.
- Koji trenutak sa Olimpijade ćeš zauvek pamtiti?
Svaki trenutak ima svoju posebnu priču i lepotu, ali jedan koji bih izdvojila je bilo slavlje sa Novakom Đokovicem kad je osvojio zlato. Videti i imati priliku da čestitate takvom sportisti je nešto prelepo, a njegova priča je bila jako inspirativna i podsetila je svakog na to koliko se težak rad i trud isplate.
- Kakva je bila atmosfera u timu? Postoji li neki poseban ritual pre utakmice koji ujedinjuje vašu ekipu?
Pozitivna i podsticajna atmosfera u timu nikada nije upitna. Ona je uvek prisutna i nešto što krasi ovaj naš tim. Postoje određeni rituali koje radimo pred sam izlazak na teren koji nas još više konektuju i podsećaju da smo tu jedna za drugu i da idemo hrabro i jako zajedno.
- Šta te dalje očekuje kao košarkašicu kluba Peč, a šta kao reprezentativku?
Očekuje me duga i zahtevna sezona, s obzirom na to da pored mađarske domaće lige igramo i Evro kup. Svakako se nadam dobrim rezultatima i probaću da ovo iskustvo pretvorim u pozitivnu energiju koja će mi dati vetar u leđa da nadolazeća sezona bude što uspešnija. Kao reprezentativka se nadam pozivu u novembru, gde ćemo početi sa kvalifikacionim turnirima za Evropsko prvenstvo.
- Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima i sagovornicama – možeš li čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Knjiga Robina Šarme Kaluđer koji je prodao svoj ferari. To je nešto što sam skoro pročitala i veoma je inspirativna i poučna, pa bih, eto, to preporučila svakome.
