Jana Ilić je košarkašica Vojvodine iz Novog Sada, koja je razvojem kroz mlađe kategorije uspela da svojim radom privuče pažnju na sebe.
1.Ko je najzaslužniji što si zavolela košarku i kako je izgledao tvoj prvi trening?
Sport me je oduvek privlačio. Pre nego što sam počela da se bavim košarkom, oprobala sam se i u drugim sportovima, međutim najveći utisak je ipak ostavio na mene ovaj grupni sport, na kom sam se i zadržala. U trećem razredu sam prvi put otišla na trening koji se održavao u hali Osnovne škole „Jovan Popović“ u Kruševcu.
2.Ko je bio tvoj prvi trener i po čemu ga pamtiš?
Moj prvi trener je bio Aleksandar Mitrić u OKK „Bagdala“. Uvek ću mu biti zahvalna što me je naučio osnovama košarke, sportskoj disciplini i načinu na koji treba da se ophodim prema samom sportu. Ukazivao mi je na greške i pomogao mi je da ih ispravim. Kada je bilo potrebno bordio me je i davao savete kako da nastavim dalje.
3.Koji savet od trenera si do sada zapamtila kao najvažniji?
Mislim da je najvažniji savet koji sam dobila da kad izađem na teren treba da dam sve od sebe i da se maksimalno potrudim, ne samo zbog sebe nego i zbog celog tima. Potrebno je da se svi bodrimo i pomažemo i kada nekom nije najbolji dan.
4.Šta vidiš kao svoje najbolje strane u igri, a u čemu bi volela da napreduješ?
Kao svoju bolju stranu vidim prodor i odbranu, dok kod dribling leve ruke imam još dosta prostora za napredak. Smatram da svakodnevno treba da vežbam i radim na sebi kako bih mogla da nastavim da napredujem u raznim segmentima igre.
5.Da li imaš uzora/idola među sadašnjim ili bivšim saigračicama?
Trenutno nemam određenu igračicu koju smatram uzorom, ali veoma volim da pratim našu reprezentaciju.
