Četiri nacionalne selekcije učestvovale su na kontinentalnim šampionatima. Naša pažnja putovala je od Ljubljane, preko Konje i Klaipede do Izmira.
Lepotu igranja između dva obruča po završetku svih obaveza zamenila su pitanja.
Da li se ostvareni rezultati mogu podvesti pod uspeh?
Da li smo na takmičenjima mogli da vidimo svetlu budućnost naše reprezentativne košarke?
Jesmo li veći optimisti posle ovog leta kada je u pitanju ovaj sport?
Na ova i brojna druga pitanja merodavne odgovore može da pruži samo neko ko se izdvaja svojim iskustvom i kvalitetom, neko ko je ovog leta boravio u pomenuta četiri grada i na licu mesta pratio sva dešavanja u i oko timova.
Poznato je da Ana Joković, potpredsednica KSS zadužena za žensku košarku, ume biranim rečima da hvali one koji to zaslužuju, ali i da bez pardona kritikuje određene poteze u pojave. Zato, verujemo, da će intervju sa prvom damom našeg Saveza biti dovoljno pitak za sve kojima ženska košarka čini radost u životu.
-Da mi je neko ponudio ove rezultate u aprilu, oberučke bi ih prihvatila. Iako nismo osvojili nijednu medalju, kumulativno gledano smo među najboljima u Evropi. Iza Francuske, koja je dominirala u parnim godištima, i Španije, mi smo treća država u Evropi, što s ponosom treba istaći. Ispunjeni su ciljevi svih selekcija. Niko nije tražio ni od jedne selekcije medalju. Mlada, juniorska i kadetska su premašile ciljeve.
Nastavljena je dobra praksa da se praktično svaki slobodan termin iskoristi za okupljanje nacionalnih selekcija. Kako je to izgledalo ove godine do sada?
-Mi ovde nemamo nikakve veze sa klupskim takmičenjima, ali kada je kalendar takmičenja u pitanju uvek se traži da ženski sektor to uradi. Uvek to i odradim, u dogovoru sa selektorkom Marinom Maljković. Mislim da smo jedina federacija kojoj je kalendar usklađen prvenstveno sa seniorskom reprezentacijom, pa onda redom idu mlada, juniorska i kadetska. U februaru se liga pomerala da bi se mlada reprezentacija okupila četiri dana pre zadnjeg prozora koji smo imali za seniorke. Zbog tragedije koja nas je nažalost zadesila u školi „Vladislav Ribnikar“, morali smo da pomerimo završna takmičenja mlađih godišta, pre svega juniorsko, sem toga sve je bilo podređeno svim reprezentativnim selekcijama.
Seniorska reprezentacija je ponovo u neobičnom terminu igrala prvenstvo Evrope. Da li ste zadovoljni petim mestom koje je donelo kvalifikacije za Olimpijske igre i šansu za kontinuitet igara na velikim takmičenjima?
-Niko nikada nije tražio, niti sam ja govorila, da ova nova generacija seniorske reprezentacije osvoji medalju. Ostaje žal za polufinalom jer smatram da smo bolja i kvalitetnija reprezentacija od Mađarske. Održavanje Evropskog prvenstva u ovom terminu sredinom juna pokazalo se do sada kao veoma problematično. Tu negde počinje ženska NBA lige, a i košarka iz godine u godinu postaje sve zahtevnija, pre svega fizički jer je veliki broj utakmica. Igračice dolaze iz klubova posle velikog zamora i velikog broja utakmica na početak priprema gde vi ne možete da sprovedete ono što ste mogli da sprovodite prošlo leto za Svetsko prvenstvo. Mislim da je idelan termin jul ili avgust. Reprezentacija se okupila 25. aprila i imala je 49 dana priprema gde je svaki dan maksimalno iskorišćen. Selektorka i stručni štab su imali jako težak zadatak da sprovedu sve što su hteli jer su igračice dolazile umorne ili povređene. Uz sve te probleme mi smo napravili rezultat koji je sjajan, peto mesto i otišli u kvalifikacije za Olimpijske igre.
Kako ste videli reprezentaciju bez, sada već čuvene, trofejne generacije 89?
-Ne možemo sada da tražimo Jelenu, Anu i Sonju, niti mogu da se pojave tako lako generacije poput 1989. godišta. Javnost to ne može da očekuje. Ravno čudu je da u jednoj generaciji imate takva tri asa. Mnogi su pre dve godine predviđali potop, ali imamo kontinuitet. Da pričamo šta su one radile sa polomljenom šakom, sa bebom, Sonja bez kolena… Pre svega, zasluga je Marine Maljković da se devojke i sa takvim problemima i stanjem odazivaju i igraju za nacionalni tim, takođe i Saveza koji je uvek bio tu za sve njih i na usluzi za sve što je potrebno. Tina Krajišnik je prošle godine igrala sa polomljenim nosom i rupturom lista, što se nije ni znalo. Videli ste i u Ljubljani, nažalost, da se Tina povredila pred utakmicu sa Mađarskom, a da je Crvendakić imala privatne probleme i da je napustila reprezentaciju dan pred početak, a kasnije se vratila. Sve su to problemi koji su dosta uticali na krajnji rezultat. Iskreno mislim da su reprezentacije koje su zauzele prva tri mesta bolje od nas, a ostaje žal za tim što nismo ušli u polufinale. Ali, ja volim da završimo takmičenje na nekom neparnom mestu, da se vratimo kući s pobedom.
Kod mlađih selekcija, odnosno kod nekih od njih, bio je smanjen broj dana za pripreme. Zašto i kako je došlo do toga?
-Juniorke su imale najmanje vremena za pripreme. Imale su u januaru sedam dana, bilo je predviđeno da 5-6 dana ranije krenu, međutim neke najmlađe selekcije su išle na 30-tak dana priprema. Jednostavno, sve je poskupelo, a budžet za žensku košarku je i ove godine ostao milion evra za sve selekcije. Treba napomenuti da je ženska košarka pre 13 godina imala minus od 250.000 evra, a da je danas budžet milion evra godišnje. Seniorke vuku najviše, nekih 65 do 70 odsto, mlada oko 15 odsto, a juniorke i kadetkinje po 10 odsto. Smeštaj, struja, hrana, avio karte, sve je poskupelo. Mlada reprezentacija je trebalo da se okupi u maju sedam dana zajedno sa seniorkama, ali je to otkazano i ostavljen je glavni termin za 25. jun. A svakako i ne bi mogli da se okupe tada jer nas je kasnije zadesila tragedija u „Ribnikaru“, gde je pomereno državno juniorsko prvenstvo. Ovaj posao je živa materija, već sada morate da pravite neke planove za sledeću godinu, ali u datom momentu može milion stvari da se promeni. Apsolutno smatram da ni na jedan rezultat taj problem koji je nastao nije uticao ni najmanje.
Kako ocenjujete nastup juniorske selekcije i četvrto mesto u Konji?
-Četvrtu godinu zaredom sve je isto što se tiče stručnog štaba. Juniorke su imale 37 dana priprema, sedam u januaru i 30 dana letos. Nedostajala je Lana Marić, ali su možda selekcija koja je imala najmanje problema ovog leta. Cilj je bio da uđu u četvrtfinale, oni su premašili taj cilj. Ostaje mi žal zbog utakmice u grupi sa Španijom, koju smo, da se nismo uplašili i da smo imali malo više iskustva, trebali da dobijemo. Na tom prvenstvu su sve tri ekipe koje su bile ispred nas kvalitetnije i mislim da je četvrto mesto izvanredan rezultat. Jako dobro su to prvenstvo odigrale kapiten Marija Avlijaš, Katarina Knežević… Jako sam zadovoljna njihovim nastupom. Marija je bila i u najboljoj petorci.
Mlada selekcija je, utisak je, bila najviše oslabljena neigranjem igračica. Kako se to odražava na cilj da što više igračica zaigra u seniorskom timu u narednom periodu?
-Mlada je uvek bila povezana sa seniorskom reprezentacijom. Mi smo ove godine u seniorskoj imali osam igračica koje su prošle kroz mlađe kategorije. Kad se kaže usko povezana, povezan je staf. Staf je bio sa seniorskom reprezentacijom, što automatski znači i mnogo lakši rad i pripremu jer znaju šta je potrebno, pogotovo kada sad u novembru neke igračice budu pozvane u seniorski tim. Kada je mlada reprezentacija u pitanju, tu smo imali problem povreda, ali i otkaza iz privatnih razloga. To mi nije jasno. Ako se bavite košarkom i nemate cilj da igrate za reprezentaciju, pogotovo u selekciji koja je usko povezana sa seniorskom, onda mi nije jasno što se bavite košarkom kada vam je nešto drugo preče u tom trenutku. Mlada selekcija je bila najviše oslabljena na prvenstvu. Priključila im se Katarina Knežević iz juniorske, trebala je i Marija Avlijaš, ali je zbog obaveza morala da ode u Ameriku. Ostvarile su izvanredan rezultat, a ostaje žal za finalom, jer smo imale dobijenu utakmicu u polufinalu.
Kadetska selekcija je bila sastavljena od igračica sa strane. Kako smo došli do te situacije?
-Moramo biti surovo iskreni. Ne znam kako bi sastavili tu selekciju da nismo imali osam igračica van teritorije Srbije. Možda je zato i došlo do toga da posle 13 godina prođemo u četvrtfinale. Imamo pet igračica iz Republike Srpske, jednu iz Španije, jednu iz Francuske, jednu iz Australije. Dve igračice iz Republike Srpske su igrale u srpskoj ligi, jedna u Artu, druga u Vojvodini 021. Vidimo ozbiljan problem u tom uzrastu. Ne znam šta bismo da u januaru na vreme nismo uradili papirologiju, praktično nemoguću stvar jer se Bosna protivila, da najtalentovaniju igračicu iz BiH Milicu Dragićević prebacimo da igra za nas. Ta devojčica nije htela da ide na magnet kolena u Izmiru, gde je rekla da će igrati s jednom nogom, kao što je Lanja Brenjo igrala od treće utakmice na EP sa težim oblikom izvrnuća zgloba, koja je takođe iz Republike Srpske.
Kada takav pristup uporedite sa onima koji odbijaju da igraju za reprezentaciju?
-Opet se vraćamo na staru temu, imate te situacije gde vidite kako devojčice i devojke igraju za Srbiju, a sa druge strane nekog kome nije čast da se odazove da igra za mladu reprezentaciju. Protiv sam kažnjavanja, ne treba im zamerati, ali ne bih više zvala one koje se ne odazivaju i koje kalkulišu. Ono što je jasno, svakoj igračici je igranje za reprezentaciju kasnije donelo duplo bolje ugovore, kao i trenerima koji su napredovali u karijerama.
Na društvenim mrežama su se tokom prvenstva mogli čuti različiti stavovi…
-Srbija je postala prepuna ljudi koji kukaju da nemaju posla i novca, ali su zato 24 sata na internetu, kuckaju, oni su postali treneri, selektori, menadžeri… bolje znaju sve nego oni koji rade svoj posao. Ja ne mogu biti direktor Narodnog pozorišta ili ministar kulture, već u sportu. U ženskoj košarci je danas, nažalost, puno nekvalifikovanih i nekompetentnih ljudi. U kadetskoj selekciji 16 igračica je došlo iz 11 klubova. One su u tim klubovima bile zvezde. Veoma je teško u tom uzrastu uskladiti sve to, a još teže kada posle tri dana treninga po četiri sata sve dobiju upalu mišića i ne mogu da hodaju. Igračice moraju da dolaze u reprezentacije bolje pripremljene. Ali se vraćamo na staru temu. Ne možete vi da tražite od struke nešto kad oni nisu plaćeni. I to što je plaćeno, to je na jako niskom nivou. To je ogroman problem. Ogroman problem je i to o čemu ja konstantno pričam, o fizici, o tom trčanju… Na kom smo mi nivou u Srbiji, a na kom nivou je Evropa. Uprkos svemu ostvarile su izvanredan rezultat. Falila je Kika Ranđelović zbog povrede. Imamo deficit plejmejkera praktično u svim selekcijama. Marija Avlijaš koja igra jedan-dva je otišla u Ameriku, Joca Popović je klasična jedinica. Ali treba mnogo vremena da se radi da dođemo do plejmejkera seniorske ekipe.
Kroz neke izjave selektora provejavali su određeni problemi. Kako gledate na taj segment rada?
-Napomenula bih da ne bih volela da se neke podele više spominju. U sve tri mlađe selekcie je ovog leta bilo puno problema. Treneri iz nekih klubova iz kojih su dolazile igračice nisu znali za njih 10 meseci, a onda ih se sete u tih mesec i po dva i tokom Evropskih prvenstava prave nama probleme. Ovo je jedan od javnih apela da prestanu to da rade, jer se ni mi ne mešamo u njihov klupski rad. Isto tako saradnja svih selektora međusobno mora da bude na mnogo višem nivou, da se ne ponavljaju stvari koje su se dešavale ovog leta. To je sve što ostaje u našoj kući i što mi ovde rešavamo. Ranije se ovakve stvari nisu dešavale i zato bih ovo da napomenem jer mi se neke stvari ne dopadaju. Meni su npr. Tina Krajišnik iz seniorske i Joca Popović iz kadetske isto. Ne može selektor da se ponaša tako da smatra da je njegova selekcija najbitnija. Jeste za tu osobu najbitnija, ali celokupno to je reprezentacija Srbije, to nije ničije privatno. Čim nosite taj grb predstavljate državu. Treba ta kohezija da se podigne na viši nivo. Ako neko kuka npr. na broj dana za pripreme, onda treba određeni klub da kaže zašto na RTC u Kragujevcu nije pustio dve najbolje kadetske reprezentativke na pripreme, kao i pomoćnog trenera. Moramo da se usaglasimo šta je najbitnije. Nemoguće je da neki klub u junu i julu ima neke specijalne obaveze i ne pusti igračice. Nadam se da će klubovi slediti primer jednog Radivoja Korać dok je pokojni Pavke bio živ, ili Crvene zvezde. Uradila sam analizu, nikad se nije desilo da iz ta dva kluba u bilo kojoj selekciji neka igračica ne dođe na pripreme. Ne bih imenovala klubove koji imaju najviše otkaza.
Pomenuli smo gore problem plejmejkera. Vezano za tu temu je status Nikoline Milić u reprezentaciji?
-Ti što kuckaju po internetu, što ne igra Milić, što ne igra Milić. Ljudi, pa ne igra zato što ne mogu dva stranca da igraju. Neko ko je radio administraciju tada nije uradio to na vreme, da joj uradi pasoš pre njene 16. godine. Garantujem da je u poslednjih 5-6 godina svako talentovano dete dobilo pasoš na vreme, pre 16. godine što automatski znači da niste stranac. Zato ne igra Nikolina. Anderson je jedna od lidera ekipe, mi nemamo adekvatnog plejmejkera za taj nivo.
Tokom Evrobasketa u Ljubljani pričalo se i o krizi u kojoj se nalazi ženska košarka u Evropi. Kako popraviti situaciju?
-Evropska ženska košarka je u velikom padu. O tome sam pričala u Ljubljani sa ljudima iz FIBA. Svi se žale, čak i najbogatije zemlje. Imali ste situaciju da vidite odbojkašku organizaciju, gde je naš čovek Aleksandar Boričić, gde je nagradni fond skoro milion evra za prve tri ekipe. Mi smo dva puta bili prvaci Evrope i dobili po 50.000 evra. Zamislite da smo dobili pola miliona evra 2021. godine kao prvaci Evrope. Sigurno bi prvo dobili igračice i selektorka, ali bi sigurno deo para otišao klubovima, na čemu bih ja insistirala. Ne treba da gledamo samo Srbiju, malu i siromašnu, nego da gledamo i evropsku kuću košarke. Čitala sam letos intervju novog predsednika FIBA da je stavio akcenat na žensku košarku. Želim samo da vidim šta je to akcenat. Evo, imamo primer, samo preslikajte sliku sa takmičenja odbojkašica. Vidite da i na klupskom nivou u Evropi imate problem čim vam jedan Šopron, šampion od pre dve godine i stalni učesnik Evrolige, ne igra nijedno evropsko takmičenje ove sezone.
Rezultati su jedna priča, a šta je sa perspektivnim igračicama u mlađim selekcijama za seniorski tim u narednom periodu?
-Imali smo u Ljubljani osam igračica iz mlađih selekcija. Pa nisu te devojke na livadi ponikle. Većina njih je uzela medalju u mlađim selekcijama ili bila četvrta. Imamo puno četvrtih mesta. Jovana Spasovski je bila sa seniorskom ekipom skoro celo leto. Milica Matić prošle godine. Uzmite primer Nevene Rosić. Nije bila u 12 u kadetskom uzrastu, a sada je bila jedna od vodećih naših igračica na prvenstvu. Vidite koliko neko može da napreduje. Aleksandra Crvendakić je ispadala u kadetskom uzrastu u B diviziju, pa je kasnije osvajala medalju sa juniorkama. Nema pravila. U svakom uzrastu imate nekoliko perspektivnih igračica koje sutra mogu da postanu članice seniorske reprezentacije. Imamo bazu od 4-5.000 igračica, što je dovoljno. Ali imamo problem sa finansijama i strukom u tom smislu. Trenere imamo ali je 70-80 odsto njih u inostranstvu. Pogledajte samo koliko naših trenera imamo u Kini.
Redovna tema je i nivo kvaliteta naše lige. Kakav je Vaš stav o ovoj temi?
-Napomenula bih da je, recimo, Belgija, koja je šampion Evrope, ispala u U20 iz A divizije. Imate primer Turske, koja ima ubedljivo najviše para i najjaču ligu. Strašan novac se ulaže. Ali od 2014. godine nemaju rezultat. Seniorke bez rezultata, mlađe selekcije čas A divizija, čas B divizija. Kad to pogledate, onda Srbija sa 6.5 miliona stanovnika pravi vanserijske rezultate. Mi nemamo u A selekciji nijednu igračicu koja igra u Srbiji, ali je ista situacija i u odbojci. Svi mi bi bili srećni da se klupska košarka digne na viši nivo, i nadam se da će se to desiti, a sa druge strane ta mlađa deca imaju prostora da igraju. Ono što meni smeta je što rukometašice i odbojkašice imaju sponzora lige, a košarkašice nemaju. Sektor za takmičenja se stalno pokrivao sa sektorom za žensku košarku, a mi s tim nemamo nikakve veze. Ako me neki klub pozove, rado ću se odazvati i otići u posetu. Ne postoji klub koji nisam posetila i kome se nije pomoglo. Ali za ono za šta nismo odgovorni, ne stojimo iza toga. Klubovi i liga moraju da se dignu na viši nivo kako bi pratili reprezentativne selekcije. Da li će to biti osam ili deset klubova, nije bitno, bitno da su to zdravi klubovi. Liga se jednom smanjila na deset klubova, ali je jedan „vrsni“ sportski radnik iz Niša tražio da se liga proširi i potrošio grdne pare za ništa. Možete da proširite ligu i na 16 klubova, ali ne znam šta biste time dobili. Kad mnogi ne znaju ni na mejl da odgovore kad dobiju poziv za neku igračicu za reprezentaciju. O čemu dalje da pričamo? Drugi određuju, a moje lično mišljenje da ligu treba da čini osam ili deset zdravih klubova.
Svedoci smo da poslednjih godina sve više dece koja ne žive u Srbiji dolazi na pripreme reprezentacije. Kako izgleda rad sa njima?
-Kada pričamo o deci koja žive van Srbije, mi 365 dana u godini pratimo tu decu. Ne samo leti. Ono što me vređa jako je da neko dođe ovde da nam priča o nekom detetu. Sektor i ja znamo sve o svakom detetu. Deca su praćena od 1. januara do kraja decembra. Smeta mi što se to ne ceni. Mora da se radi planski. Nisu ta deca pala s neba. Neko je komunicirao s njima, neko je radio. Ima ih dosta, za neke sami roditelji šalju mejlove. Neka deca su viđena ali nisu bila nivo za reprezentaciju. Sigurno 40-50 devojčica u poslednjih 10 godina smo pratili. Imali smo jedno divno dete iz Australije, prošle godine je bila dobra, treneri su sada rekli da nije dovoljno dobra za reprezentaciju. Možda će se izboriti narednih godina za reprezentaciju.
Srbiju uskoro očekuju žrebovi za Evropsko prvenstvo 2025. i kvalifikacije za Olimpijske igre. Kakva su vam očekivanja?
-Žreb za Evropsko prvenstvo je 19. septembra i protivnici će nam biti ekipe iz 4, 5 i 8 šešira. Kada se izvuku protvnici, moći ćemo nešto više da kažemo, ali svakako da u tim kvalifikacijama očekujem plasman na Evropsko prvenstvo. Takođe, očekujem prolaz na treće uzastopne Olimpijske igre, što bi bio fenomenalan uspeh. Žreb je 5. oktobra pa ćemo videti ko su nam rivali i gde ćemo igrati, u Mađarskoj, Belgiji, Brazilu ili Kini. Volela bih da budemo u grupi u Šopronu. U kvalifikacijama su Španija, Mađarska, Nemačka, Belgija, Kina, Japan, Australija, Novi Zeland, Nigerija, Senegal, Brazil, kao i dve ekipe koje su već obezbedile učešće, SAD i Francuska. Čekamo još dve selekcije iz predkvalifikacija koje se igraju u novembru.
