Tim predvođen iskusnim trenerom Slađanom Ivićem izborio je drugo mesto i povratak u elitni rang.
Student je početkom sezone posegnuo za iskustvom, želeći da se što pre vrati u Prvu ligu. O tome kako je on video sezonu razgovarali smo sa Slađanom Ivićem.
Kakvo je bilo stanje u klubu kada ste stigli u Niš?
-Prateći dotadašnji rad Studenta, došao sam do zaključka da se klub mora dići na viši nivo u svim segmentima. Prvo, mlađe kategorije. Kadetski tim nije igrao kvalitetnu ligu Srbije, što je za rejting kluba i status ženske košarke u ovom regionu, neprihvatljivo! Doveli smo dve igračice iz Kragujevca, jednu iz Negotina, oformili tim, a doveden je i perspektivni trener Aleksandar Tomić, koji je i moj pomoćnik u prvom timu. Odmah se videlo da kroz rad kadetska ekipa može da prođe u jedinstvenu ligu. Videlo se da je dolazaka Tomića bio pravi potez. Pionirska ekipa je data Branki Subić, a mogu da kažem da će seniorski sastav dobiti iz „svog dvorišta“ igračice. Prvo sam se bavio tom temom, da samo bolji rad mlađih kategorija može biti pravi put kluba i njegova perspektiva za dalje.
Kada je u pitanju seniorski sastav?
-Što se tiče seniorskog tima, očigledno da niz godina unazad postoji lutanje i traženje sebe na mapi srpske ženske košarke! Rezultati u prošlosti, kao i sama prethodna sezona, je pokazatelj da se moralo nešto drastično promeniti za bolje sutra. Možda je moj dolazak prekretnica za „to bolje sutra“. Student je ispao u Drugu ligu, cilj je bio vraćanje u Prvu ligu, što nije uopšte, vremenom se pokazalo, bilo jednostavno.
Kakav ste tim zatekli?
-Da li je bilo teško? Ne teško, već preteško. Jer zatečeno stanje seniorskog sastava nije ulivalo poverenje da se bez pojačanja uđe u takmičenje Druge lige! Jedan od presudnih detalja bio je moj dolazak u maju. Da nisam došao tada, već kasnije, na primer u avgustu, kada se u normalnim uslovima počinje sa pripremama, javno mogu da kažem da se klub ne bi pojačao, a s obzirom na težinu lige, bio bi u grčevitoj borbi za opstanak. Znam da su troškovi kluba uvećani za maj i jun, ali zahtevao sam da dođem i vidim sa čim klub raspolaže od igračica, da krenem u potragu za pojačanjima koja su bila neophodna za naš cilj. Taj period mog rada je protekao i u zvanju igračica. Međutim, jako teško je išlo, sa dosta njih sam razgovarao, neke su i želele da rade sa mnom, međutim, prevladala je želja da igraju u jačem takmičenju. Teško je zaista bilo naci adekvatna pojačanja, ali vremenom trud se isplatio. Dolaskom Danijele Dimitrijević, Dragane Nikolić i Ane Ilić lakše se disalo.
Tokom sezone ste se susretali sa dosta problema u sastavljanju tima za utakmice?
-Ne može uvek da ide sve kako zamislimo, povrede su sastavni deo sporta. Danijela Dimitrijević je nedovoljno zalečena igrala, igrala dobar deo vremena i povređena. Bio sam strpljiv sa njom, pa mogu da zaključim da je Dimitrijević u finišu sezone bila i najbolja igračica našeg tima. Moram da istaknem i Draganu Nikolić. Imala je povredu, stegla je zube i dosta utakmica igrala u takvom stanju. Trudila se da da doprinos timu. Sa moje strane ide zahvalnost za ono štu su dale u stanju u kome su bile jer su voljom prevazilazile bolove i dale doprinos timu. Dragana je imala ugovor do kraja prvog dela lige, nije ga produžila, tako da smo bili i time oslabljeni za nastavak takmičenja. Na to da dodamo da je Jelena Radojković isto bila do prvog dela lige, a onda zbog školovanja morala da napusti tim, da je Jana Veličković zbog udarca u koleno veći deo sezone bila odsutna… Vidljivo je da smo taj prvi deo lige dosta bili uskraćeni za normalno treniranje. Dodaću i to da smo ostali i bez kapitena Mine Đorđević posle 15 kola zbog bolesti, zbog čega nije igrala do 22. kola.
Tim ste pojačavali i tokom sezone, praktično ste dobili „novu ekipu“?
-Mogu javno da kažem da se ovaj tim, uprkos nedaćama, vratio tamo gde mu je i mesto, u Prvu ligu, ali velikom mukom koje sam i pomenuo. Iz Šapca se vratila Tamara Ivkov krajem oktobra, početkom januara se vratila Anamarija Stojičić. Videvši u kakvoj smo situaciji, Branka Subić, trener pioniri se aktivirala, kao i naša bivša igračica Maja Živković, koja je u Upravi kluba. Kao što se sada vidi, to je bio pun pogodak. Dve nove igračice su unele novu energiju, hemija tima je bila odlična, znaci ovo je bio jedan „novi tim“. Dugujem veliku zahvalnost njima, celom timu koji je u drugom delu sezone disao svežim vazduhom. Kolektivnost i izgaranje na terenu „svi za jednu, jedna za sve“, je ono što bi svaki trener poželeo. Ovim putem se zahvaljujem svim poklonicima sporta i ženske košarke koji su verovali u nas. Poseta na kraju lige protiv Srbobrana je nešto što treba pohvaliti.
Nije bio lak start, desilo se nekoliko poraza?
-Oscilacije su bile u prvom delu, gde su bile evidentne povrede. Mora da se napomene i da su sve ekipe bile u naponu snage, sve želele bolji plasman. Izgubili smo sve utakmice na strani od ekipa iz Beograda, što je i pokazatelj kvaliteta igračica tih timova. Jednom rečju, klubovi dobro rade. Ima dosta igračica koje nisu prošle u prvoligaškim ekipama, a našle sebe u tim drugoligaškim ekipama poput Rasa, Radničkog ili Karaburme. Mi smo na domaćem terenu sve ekipe pobedili, većom razlikom i od onih koje smo u prvim utakmicama izgubili, a samim tim smo jedina ekipa koja je sve pobede na domaćem terenu ostvarila. Problem je bio i u odlasku igračica, dolasku novih, što gore napomenuh, trebalo je sve to uklopiti. Ali, rekoh, dolaskom Maje Živković na prvom mestu, samopoouzdanje ekipe, hemija, sloga, izgaranje na treninzima, bilo je presudno za odlične rezultate, naročito u drugom delu. Presudne su bile utakmice sa Radničkim kod nas, a onda dolaze one najbitnije, Bor u gostima, zatim na domaćem terenu sa najboljim timom lige Proleter 023 iz Zrenjanina, gde smo ga u međusobnom susretu većim brojem koševa praktično izbacili sa tog drugog mesta. Na kraju neviđena pobeda u gostima sa liderom na tabeli, Topolčankom. Utakmica koja je bila biti ili ne biti. Sreća prati hrabre, pametne, to su bile naše devojke, gde smo u gostima dobili sa dva poena razlike, praktično širom vrata Prve lige otvorili. Jedina smo ekipa koja je prvoplasiranu Topolčanku pobedila. Do kraja smo imali daleko lakši zadatak, ostvarili pobede i na domaćem terenu proslavili ulazak pobedom protiv Srbobrana.
U jednom trenutku ste bili prežaljeni u borbi za Prvu ligu?
-Desio se poraz u 15. kolu od Rasa u Beogradu sa dva poena. To nas je dovelo u nezavidnu situaciju. Bili smo na petom mestu sa pobedom manje od konkurenata za drugo mesto, Rudara 1903, Proletera 023 i Rasa, ne računajući Topolčanku koja čvrsto drži prvo mesto. Sedam kola je ostalo do kraja, sa četiri derbija. Ali, sport je to, devojke prave iznenađenja na terenu, kada je to prosto nemoguće. Iznenadili smo javnost i sve one koji nisu verovali u nas. Na početku lige čak sedam ekipa je konkurisalo za ulazak u Prvu ligu. Mi smo posle devetog kola bili na sedmom mestu, na kraju prvog dela Student je bio na četvrtom mestu. U svojoj karijeri koja traje 34 godine malo je ovakvih prijatnih iznenađenja bilo, od nemogućeg ka mogućem. Bitno je da je grad Niš dobio prvoligaša na terenu, a ne kao ranije administrativnim povratkom u društvo najboljih. Nadam se da će neko prepoznati ovaj uspeh i nagraditi ovaj tim, koji je po rezultatima to i zaslužio.
Da li se slažete sa mišljenjima nekih da je Student imao najbolji tim?
-Apsolutno ne. Po meni, najbolji tim je imao Proleter 023, zato što dugo godina igra u istom sastavu. Tim im je, mislim, najmanje četiri godine na okupu i sto je najbitnije, trener je isti svo to vreme. Drugi tim po kvalitetu je Topolčanka, a mi se svrstavamo u grupu kao trećeplasirani tim sa grupom timova u nijansama, kako timova iz Beograda, tako svrstavam tu i Mileševku kao iznenađenje lige malte ne do kraja, ekipu Bora. Tako da je na gore navedeno, naša istrajnost, hemija u timu, bila dobitna kombinacija koju smo imali. Na kraju, moram da istaknem i to da sam bio na terenu taj koji je zahtevao da se poštuje sistem igre, prepoznatljiv kroz ligu, a one su znale da to moraju da poštuju i da s amnom nema šale. Nekada sam bio i grub na terenu prema njima, jer zahteve koje imam su morale da poštuju, imale su pravo i na greške, ali sve u svemu dobitnu kombinaciju smo imali. Tražili smo je tokom lige i našli.
Da li ste optimisti za bolje sutra Studenta,jer Vašim dolaskom dosta se toga promenilo na bolje za kratko vreme?
-Iskreno, ne znam. Neću biti iznenađen i da ne bude na bolje, ali opet, optimizam mora da postoji. Jer, ako klub konačno shvati da je neophodan trener na duge staze, a ja sam to i na početku rekao, da želim da stvorim nešto što je bilo pre 30-tak godina sa „Winner Brokerom“, jer Niš zaslužuje nešto više od onih stalnih borbi oko opstanaka u niz godina iza nas. Nadam se da će neko to prepoznati u narednom kraćem periodu i stvoriti neophodne uslove za stabilnog ligaša kakav je gradu Nišu i potreban u ženskoj košarci.
Šta je najbitnije u ovom trenutku?
-Klub treba prema igračicama i meni da isplati dugovanja, porazgovara sa igračicama oko produženje saradnje. To je prvi korak za dalje. Meni je kao treneru jako bitno da se sva dugovanja isplate. Takođe, i da znam ko sigurno od postojećeg igračkog kadra ostaje. A ja da nastavim ono što želim sa klubom u trogodišnjem ciklusu, kako smo dogovorili prošle godine. Na klubu je da povuče prave poteze u formiranju tima, verujući da će on biti adekvatan ciljevima u trogodišnjem dogovoru.
Ekipa Studenta u sezoni 2022/23
Imena koja su dala doprinos za ostvarenje cilja: Dimitrijević Danijela, Ilić Ana, Đorđević Mina, Ivkov Tamara, Milojević Anastasija, Stojičić Anamarija, Đorđević Danica, Petrović Petra, Subić Branka, Živković Maja. Moram istaći i povređenu Veličković Janu, koja je pokazala veliki potencijal, ali povreda na početku lige je odvojila za duže vreme od terena. Da dodam i mlađe igračice koje su se skidale za Prvi tim, a neke i igrale: Stajić Sofija, Spasić Nađa, Svetozarević Mila, Antić Lana, Savić Luna, Milutinović Sara, Rudić Emilija, Novaković Vladica, Zdravkovic Vera… Stručni štab su činili još pomoćni trener Tomić Aleksandar, kondicioni trener Živković Vladimir, fizioterapeut Kristina Milenković.
