Intervju – ANĐELA MATIĆ, košarkašica Univerziteta Vermont

Mlada reprezentativka Srbije Anđela Matić minulog leta je Srbiju zamenila za Sjedinjene Američke Države.

0
1100

Posle godina provedenih u šabačkoj Dugi, Matić je postala članica Univerziteta Vermont. Preko bare je otišla sa sjajnim kvalitetom stečenim u Šapcu, kao i sa oreolom MVP-a i najboljeg strelca finalnog turnira prvenstva Srbije u juniorskoj konkurenciji.

Šta te je privuklo da izabereš SAD za nastavak karijere?
-Kao mala, uživala sam gledajući NBA, March Madness, kao i mnoga američka takmičenja. Mislim da je najveći udeo u tome da odem u USA imao moj omiljeni košarkaš Stephen Curry. Gledajući četiri uzastopna finala NBA lige (od 2015. do 2018.) između Golden State Warriorsa i Cleveland Cavaliers su učinila da je moja želja da odem u Ameriku i oprobam se tamo rasla. Uvek me je privlačio taj stil igre.

Da li si zadovoljna početkom karijere u Americi i svojim igrama?
-Veoma sam zadovoljna kako je protekla moja prva sezona ovde. Smatram da sam pre svega psihički napredovala. U početku sam bila malo razočarana jer nisam dobijala minute koliko sam očekivala, ali vremenom sam shvatila da ovde od vas niko ne očekuje previše kada ste freshman, odnosno prva godina i da je normalno da ne igrate u prvoj godini.

Šta ti je najteže padalo u privikavanju na novu sredinu?
-Najteže mi je palo to što nisam blizu svojih ljudi, ali na to sam bila spremna. Ono što me je malo potreslo i na šta mi je trebalo vremena da se naviknem su međuljudski odnosi. Amerikanci su malo hladniji, ne pokazuju previše osećanja, za razliku od nas. Ovde sam shvatila šta zapravo znači da „dani lete“. Jednostavno, ljudi brzo žive ovde, jako su organizovani i njihovi dani su ispunjeni u potpunosti.

Kakve ambicije je imao tvoj klub u ovoj sezoni?
-Iako je 2010. godina poslednja godina kada je moj Univerzitet osvojio konferenciju, naš cilj za ovu sezonu je upravo bio osvajanje konferencije. Kada sam došla ovde, osetila sam hemiju, energiju i talenat koji naša ekipa poseduje.

Kakav je osećaj biti učesnik „Martovskog ludila“?
-Osećaj je baš kao u snu. Kao što sam i rekla na početku, to je nešto što sam mogla da vidim samo preko TV-a i mislim da je to nešto o čemu svaki sportista sanja. Osećaj da ste kao freshman otišli na takav turnir je neverovatan. Čitava organizacija NCAA je na vrhunskom nivou, kao što podaci sa finalne utakmice NCAA govore – 213.777 gledalaca, odnosno više nego na bilo kojoj NBA utakmici.

U čemu vidiš najveću razliku u stilu igre u Americi i Srbiji?
-Mislim da je tempo, odnosno brzina igre, nešto što je ključna razlika. Ovde se napadi završavaju u 20 sekundi. Takođe, mentalitet trenera i igrača je totalno drugačiji. Ovde ćete retko videti da su treneri temperamenti i neće vam braniti da uzmete bilo koju vrstu šuta sve dok pogađate. Naravno, to zavisi od trenera do trenera, ali većina tako razmišlja. Takođe, pravila igre se razlikuju. Naime, 30 sekundi je posed; imate 10 sekundi za prenos lopte; možete preći pola terena pri izvođenju lopte…

Kakve uslove za treninge i utakmice imate? Da li se treninzi puno razlikuju u odnosu na one koje si imala u Srbiji?
-Uslovi su zaista sjajni i to je ono što je najveća razlika u poređenju sa Srbijom i većinom zemalja u Evropi. Hala vam je uvek dostupna i uvek imate trenera koji radi sa vama ukoliko želite individualne treninge, bilo da je to košarka ili rad na telu. Što se tiče treninga, prilično se razlikuju od treninga koje sam imala u Srbiji. Ovde treninzi traju 4 sata i tačno znate raspored treninga, odnosno šta sledeće radite. Sam rad trenera je drugačiji i većinu vežbi sam prvi put u životu radila.

U timu je asistent trenera Nevena Marković. Koliko ti njena pomoć znači?
-Nevena Marković je odličan trener i neko ko je bio najviše zaslužan za moj, pre svega, mentalni napredak. Dosta vremena sam provodila sa njom na terenu i van njega. Pomogla mi je da shvatim neke stvari i da se adaptiram na sredinu. Ona je neko ko je ostavio veliki pečat i neko kome sam veoma zahvalna.

Šta bi preporučila da turista vidi u Burlingtonu/Vermontu?
-Burlington je mali grad i nema previše znamenitosti, ali ima predivnu prirodu. Poznat je po prelepim planinama i ski centrima. Takođe, ima prelepo jezero gde moje saigračice i ja najviše vremena provodimo u toku leta. S toga, moja preporuka bi bila planina ili jezero, zavisi u kom vremenskom periodu biste želeli da dođete.😄

Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?
-Definitvno porodica i prijatelji. Osećala sam veliku nostalgiju na početku i nisam bila sigurna da li želim da ostanem ovde, jer sam prilično vezana za svoj dom. Takođe, nedostaje mi mamina kuhinja. To je nešto što će vam uvek nedostajati gde god da ste u svetu i nešto što je nezamenjivo. 😍

Šta je za tebe kvalitetno provedeno slobodno vreme?
-Vreme koje provedem zajedno sa prijateljima ili u slaganju Lego kockica, kao i gledajući neke utakmice, kvizove, emisije, odlazeći u crkvu… je kvalitetno provedeno. Veliki sam zaljubljenik patika i umem dosta vremena da provedem u poseti raznih veb-sajtova ili radnji, odnosno brendova. Takođe, volim da se ponekad osamim i posvetim pažnju upoznavanju svog uma. Smatram da je svakoj osobi potrebno to. Obično to radim uz šetnju, vežbe disanja, čitanje određenih članaka…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here