Sa trenerom Vrbašanki smo pričali o dosadašnjem delu sezone, aktuelnostima, te planovima za budućnost.
Sezonu ste počeli pobedama nad novosadskim ekipama i Partizanom, te tesnim porazom u Šapcu. Da li je početak sezone u rezultatskom smislu protekao prema Vašim očekivanjima?
– Iskreno, jeste. Znali smo od početka šta želimo, pripremali se. Od samog starta smo sebi zadali određene zadatke, čak smo i planirali da u Šapcu napravimo iznenađenje i pobedimo, međutim, termin utakmice i usputne stvari su uticale da taj meč odigramo lošije od ostalih na startu sezone.
Koliko je zdravom odnosu u timu doprinela činjenica da je kostur ekipe od kraja prošle sezone zadržan, i da su dva od tri pojačanja koja ste doveli, rođene Vrbašanke?
– To je najvažnije od svega. Prošle sezone sam svedočila stvaranju izuzetne hemije. Povratak Jovane Jovović je ogroman plus za tim, misleći i na ljudske i košarkaške kvalitete. Anđela Marojević se u klub vratila sa velikom željom da pomogne timu i napreduje. Sjajno je kada u nekim situacijama na terenu vidite pet Vrbašanki, računajući i Marinu Marčetić kao takvu, obzirom da je dugo sa nama.
Jedno od pojačanja bila je i Ana Vučetić, devojka sa kojom ste već prethodno sarađivali. Kako ste zadovoljni njenim učinkom u sezoni?
– Da, Anu poznajem još iz Novosadske ŽKA. Ona je fenomenalan čovek i ja sam prezadovoljna njenim dolaskom u Vrbas. Što se tiče igre, mislim da još uvek nije pokazala maksimum, ali se, kao i sve devojke ističe borbom, željom i zalaganjem na parketu.
Letos ste iz Podgorice doneli zlato sa Evropskog prvenstva B divizije za košarkašice do 16 godina. Dete ŽKK Vrbas, Jovana Popović, bila je važan šraf tog uspeha. Sa njom sarađujete i sada u klubu. Kako vidite njen napredak i rad, uzevši u obzir godine i partije koje pruža?
– Prvenstveno godine. Ovo je njena prva seniorska sezona. Skoro pola sezone je imala iskusnog plejmejkera Jelenu Jozić na treninzima, i uz nju je mnogo napredovala. Svaki minut koja je dobila, ona je, na oduševljenje publike i stručnih ljudi izazivala pozitivnu reakciju. To dete je blago Vrbasa, o kome treba voditi računa. Jako sam srećna što sarađujem sa Jovanom, i ovde, i u kadetskoj reprezentaciji.
Na polusezoni ste ostali bez Jelene Jozić. Problem Vam prave i izostanci. Kako gledate na to što se tim izdigao iznad svih problema i došao do dve pobede na domaćem parketu, protiv Duge i Partizana?
– Ponosna sam zbog toga. Prvi plejmejker je otišao, u dogovoru sa klubom. Falila je i druga igračica iz prve postave, takođe bitan šraf ekipe, Marina Marčetić, zbog povrede. Ono što stalno ponavljam- karakter, energija i hemija, pokazale su u tim mečevima svoju snagu. Ponosno sam stajala iza linije i uživala u pobedama.
Koliko Vi kao trener rastete zajedno sa timom u takvim situacijama?
– Mnogo. Moj način rada sa igračima se zasniva na bliskosti, poverenju i povezanosti, koje svakodnevno stičemo susretom na treninzima i razgovorima, privatno i kolektivno. Mislim da karakter moje ekipe mene čini boljim trenerom.
Uzevši u obzir sve navedeno, koje su Vaše želje i planovi za sam finiš sezone?
– Želimo da pobeđujemo i napredujemo iz meča u meč. Bez obzira na sve, verovali smo da se možemo priključiti plej-ofu, ali smatram da je za isti potreban duži roster iskusnih igrača i to je ono što će nama možda faliti u završnici, ali su oni koji su ostali dati sve od sebe da sliku iz prvog dela sezone, gde se znalo da je u Vrbasu teško uzeti bodove, jer igramo dobru i brzu košarku- zadržimo do kraja.
