Vodeći se ovom maksimom pokrenuli smo rubriku „Peta četvrtina“ u kojoj ćemo predstaviti život košarkašica i njihove ideje iz sasvim neobičnog ugla.
Za neke je to hobi koji se obavlja zbog ličnog zadovoljstva, za druge način izražavanja koji je postao posao i izvor prihoda. Kako god, pokušaćemo da odškrinemo vrata njihovog životnog prostora i upoznamo vas sa emocijom koja je probudila kod njih poseban talenat.
Čast da otvori rubriku pripala je Nataši Mijatović, košarkašici Vrbasa.
Ova sjajna košarkašica sa karijerom za poštovanje, gradi umetnički život. Njene slike već odavno krase zidove domova širom sveta, što je dokaz njenog plodonosnog stvaralaštva.
Košarkom je počela da se bavi u Vrbasu. Činila je deo ekipe koja je ostvarila veliki uspeh i plasirala se u Prvu ligu. Krivudavi košarkaški put je potom vodio kroz inostranstvo, pa su tako u njenoj mapi upisane Slovenija, Rumunija, Slovačka, Španija, Albanija, Francuska… Posle pauze izazvane privatnih razlozima vratila se u Vrbas, sa kojim će i naredne sezone deliti sudbinu.
Košarka kao umetnost, dosta je prostora za izražavanje. Da li košarku posmatraš na taj način?
„Na oba polja majstori su oni koji rade/stvaraju iz tog tzv. „flow state-a“. Mesta savršene mirnoće uma, kada si toliko siguran u svoje sposobnost da možeš da se predaš procesu u potpunosti – tada vrhunski rezultat ne može da izostane. Ali da bi mogao da stvaraš iz tog mesta, pre toga moraš da uložiš mnogo vremena i truda u učenje veština potrebnih za taj posao.
Kod mene sada nema toliko više fizike u igri, koliko ima te mirnoće uma koju sam pomenula. Nije mi više konfuzija u glavi, dobro znam šta mogu da izvedem na terenu i onda mogu da se prepustim toj umetnosti nadmudrivanja sa protivničkim igračem. To je u suštini lepota ove igre.
Vremenom se u životu sve slegne. Paradoks života je da dok ti je jako stalo do nečega teško dolaziš do toga jer te opterećuje ta vezanost za rezultat. Život je put a ne destinacija. Otkada me nije strah greške, jer moja budućnost više ne zavisi od košarke, prosto uživam u utakmici i zbog toga pružam mnogo bolje partije.“
Kada si otkrila talenat za slikarstvo?
„Imala sam samostalne izložbe već u srednjoj školi. Ali nisam tada smatrala da slikarstvo može da bude profesija u Srbiji. Pa sam posle srednje škole izgubila dodir sa slikarstvom. Upisala sam i završila prvo jedan, pa drugi fakultet. Ali nisam mogla da se nađem ni u jednom. Tokom pauze u košarci slikarstvo je ponovo ušlo u moj život, kao neki dar. U stvari život me je posle svog traganja vratio na početak, gde su bili svi odgovori.“
Kako si počela profesionalno da se baviš slikanjem?
„Tokom te pauze u košarci sam živela u Poljskoj. Tražila sam nešto što će me zanimati, nešto što je moje. U to doba moja sestra je tražila od mene da joj nacrtam sliku kao poklon. Prvu nakon 10 godina. Naravno da sam odbila. Međutim, posle par nedelja se desilo da šetam Poznanom i vidim devojku koja slika na ulici. Obratim joj se na engleskom, pitam gde ima da se kupi materijal za slikanje. Nije me razumela. Kažem sebi, eto, pokušala si i to je to. Produžim dalje, nisam prošla ni 50 metara, kad me je neki momak uhvatio za rame. Ta scena mi je ostala upečatljiva. Kao neka utvara, bled momak obučen skroz u crno, sa crnom dugom kosom, me pita da li sam tražila prodavnicu za slikarstvo. I kaže mi da ima jedna odmah iza ćoška. Tu su mi napunili kese nekim materijalom za slikanje, naslikala sam tu sliku sestri i shvatila da sam dobila odgovor na moje molitve – Slikanje je moj životni poziv.“
Koja bi bila tvoja poruka, naravoučenije, na osnovu tog iskustva?
„Da svako treba da sluša sebe. Dozvolila sam da me godinama drugi upućuju čime bi trebalo da se bavim. To jesu dobronamerni saveti, ali niko ne može da zna šta te čini srećnim sem tebe. Nije svačija sreća ista. Ono što je u tebi to možeš da čuješ samo ti.“
Da li možemo da poredimo Natašu koja je izlagala u srednjoj školi i Natašu danas?
„Nije za poređenje. Slikarstvo je sada to nešto u čije učenje sam uložila puno truda. Kao umetnik sam stasala, razvijam se. Imam svoj stil koji je sada već prepoznatljiv.“
Kako bi nazvala pravac kojim slikaš?
„Prvo je sve krenulo od realizma, kao i kod svih slikara manje-više. Onda te put vodi dalje. Ne želiš više doživljaj onako kako se vidi, već kako ti vidiš. Želiš unutrašnji doživljaj stvarnosti da predstaviš. Moja umetnost se kreće od realizma ka impresionizmu.“
Da li konkretni događaji iz života utiču na tvoje stvaralaštvo?
„Apsolutno da. I to na potpuno nesvesnom nivou.“
Koji je to trenutak kada se dohvatiš četkice?
„Kada je slikanje profesija ne možeš da čekaš inspiraciju jer živiš od toga. Sedneš i slikaš. Inspiracija postoji, ali mora da te zatekne kako radiš. „
Nešto moraš, a nešto želiš da naslikaš. U čemu je razlika?
„Ima naručenih slika koje koliko god da mi je milo da ih slikam, ipak je to je nešto što je drugi osmislio, a ja ih samo sprovodim u delo. Draže mi je kad ja nešto sama osmislim.“
Koliko nedeljno posvetiš vremena slikarstvu?
„Četiri dana nedeljno po osam sati otprilike.“
Da li sada imaš neke boje koje su favoriti?
„Trenutno sam u fazi jarkih boja. Kao da prolazim kroz neki period oživljavanja, buđenja. To se vidi na delima.“
Da li imaš uzora među poznatim slikarima?
„Naravno, dosta njih. U različitim fazama počinju da ti se sviđaju različite stvari. Stalno se to menja.“
Omiljeni slikar svih vremena?
„Klod Mone.“
Da li daješ naslove slikama?
„Da, da. I svaka slika ima neko značenje za sebe. To je deo slike, to daje simboliku.“
Najdraža svoja slika?
„Još nije naslikana.“
Najdraža slika od drugih autora?
„“San“- Picasso.“
Kako dolaziš do prostora za prodaju slika?
„Okrenuta sam inostranom tržištu. Sve se dešava onlajn.“
Da li planiraš osnivanje svoje galerije?
„Za sada imam druge planove.“
Da li je slikarstvo „skup hobi“?
„Apsolutno nije ni malo jeftin, to je sigurno.“
Kakav bi život izgledao da ga diktiraju umetnici a ne političari?
„Niko nikom ne bi smetao, svako bi vodio svoj posao.“
Sem slikarstva i košarke, da li ti još nešto zaokuplja pažnju?
„Bavim se fotografijom, sviram klavir, učim jezike i čitam nezamisliv broj knjiga 🙂 I sve to dok je pored mene moj pas Leo.“
Dejan Ignjatović
- Pet na pet – EMA JEVERICA, košarkašica Sevojna
- Mega MIS i Crvena zvezda u utorak počinju finalnu seriju za titulu šampiona Srbije
- Daria Nestorov karijeru i školovanje nastavlja u SAD u ekipi Pacifik
- Pet na pet – SARA TANOVIĆ, košarkašica Vizure
- Održani susreti regiona za devojčice 2009, 2010. i 2011. godište
