Oni koji pomnije prate žensku košarku znaju da je Nataša mnogo više od pojedinačnih fanstastičnih rezultata. Dugogodišnji je nosilac igre Mileševke iz Prijepolja, najbolja sportistkinja ovog grada i uzor mlađim igračicama, ne samo ovog kluba.
Mileševka i ove sezone ostvaruje dobre rezultate u Drugoj ligi Srbije, sa ciljem da kao i pre tri godine izbori mesto koje vodi u elitni rang. Da li će ovog puta reagovati i oni kod kojih je kasa, ostaje da se vidi.
Godinama ste pri vrhu u Drugoj ligi. Da li je plasman u Prvu ligu i ove godine glavni cilj, imajući u obzir materijalnu situaciju?
-Materijalna situacija u većini klubova je problem pa tako i kod nas, ali to nikako ne znači da mi ne stremimo ka samom vrhu tabele. U svaku utakmicu ulazimo da pobedimo, pa ako se obezbedi plasman u Prvu ligu, puno srce i čist obraz, a na opštini je posle hoće li nas podržati ili ne.
Kako ocenjuješ kvalitet Druge lige ove sezone?
-Ove godine Druga liga je dosta ujednačena, svako može svakoga da pobedi, što je pokazao i dosadašnji skor ekipa. Uglavnom je to spoj iskustva i mladosti.
U pripremnom periodu ste imali problema oko uslova za treninge. Kakva je sada situacija?
-Uvek borba za termine, dovijamo se na razne načine. Usled novonastale situacije zbog epidemije svake sedmice je pitanje hoćemo li i koliko trenirati. Ali nekako sve to nas tera da zbijemo redove i propušteno nadomestimo pozitivom.
U kojoj meri si zadovoljna individualnim izdanjima?
-Zadovoljna sam svojom igrom, lepe brojke ali iskreno zadovoljnija sam time što me telo još uvek sluša. Sve su to beneficije koje mi je obezbedio zdrav stil života dok sam bila mlad igrač. Zato je važno da mladi shvate koliko je bitan svaki detalj u njihovom razvoju, nakon svakog treninga istezanje, način ishrane, dobar san, edukacija, sve je bitno.
Koliko je lako ili teško biti uzor mlađim igračicama?
-Lepo je ako ste nekome uzor, kada možete da prenesete dugogodišnja iskustva sa terena, a i van njega. Pokažete neku foru koja se ne uči na treningu. Pokušavam da shvate da neke stvari ne padaju sa neba nego samo radom i hrabrošću se dolazi do istih. Da nekada jedna ukradena lopta, požrtvovanost, asistencija, dobra energija mogu promeniti tok utakmice… Sve to traži mnogo živaca i strpljenja ali kada vidite rezultate srce je puno.
Koji još košarkaški veliki san ti je ostao da ga ispuniš do kraja karijere?
-Ostala mi je neostvarena želja da zaigram za košarkašku reprezentaciju, igrala sam na EP za 3×3 reprezentaciju, ali moj sport broj jedan je košarka. Nekako sve ostale želje su ostvarene i za sada ostajem na terenu dok mi bude prijalo i dok budem uživala.
