Ovo je Sonji neverovatna jedanaesta sezona zaredom u najkvalitetnijem takmičenju u Evropi u kome je ona uspela da stigne do same završnice, do četriti ili osam najboljih ekipa u Evroligi.
Kao jedna od najvećih talenata u svojoj generaciji u Evropi, ali i šire, Sonja ima cilj da svoju već bogatu riznicu dopuni još jednom medaljom i na taj način odbrani trofej prvaka starog kontinenta sa svojim Dinamom iz Kurska.
Kao što je već poznato Sonja je izabrana za MVP-a regularnog dela Evrolige, pa se od nje očekuje da u meču polufinala se Ekaterinburgom, koji se igra u petak, odigra ključnu ulogu u svojoj ekipi.
Bez obzira što je već sada oborila veliki broj rekorda, i što se u narednih nekoliko godina od nje očekuje još, Petrovićka smatra da je prethodni period za nju bio veoma promenljiv i buran, da nije sve išlo tako glatko.
Objasnila je i zašto:
“Moje najgore uspomene vezane za Evroligu dosežu iz 2010 godine i F4 kada nisam bila u mogućnosti da pomognem svom tadašnjem timu Sparta Vidnoje u osvajanju trofeja, koji je bio tada od posebnog značaja za celu ekipu. Naime, taj trofej je bio posvećen predsedniku kluba, sada pokojnom Šabtai von Kalmanoviču.“
“Takođe ni prošle godine nisam mogla da pomognem svojoj ekipi sa 100 posto zbog određenih problema sa povredom. A poslednju sezonu sa ekipom Praga sam takođe dosta više očekivala, statistički gledano.“
Ipak, pored tih loših uspomena, dva trenutka su za Sonju bila veoma posebna, i u njenom srcu zaslužuju posebno mesto.
“Veoma sam ponosna na to što sam sa raznim timovoma uspela da jedanaestu godinu za redom dođem do same zavšrnice Evrolige, ali ako bih morala da biram koji su to momenti za mene bili posebni, onda je to prvi F4 davne 2008 godine sa ekipom Burža, sjajan momenat i veliki iskorak u mojoj karijeri.“
“I naravno, 2015. godine sa ekipom USK iz Paraga kada sam osvojila trofej pred domaćom publikom, našim porodicama i sa najboljom grupom ljudi ikada,“ zaključila je Petrovićka u intervijuu za sajt FIBA.
