Stručnom štabu, koji čine selektor Nebojša Bošković i trener Danilo Lukić, u drugom delu priprema na raspolaganju je bilo osam igračica: Dragana Gobeljić, Jefimija Karakašević, Tamara Rajić, Mirjana Beronja, Iva Roglić, Milana Živadinović, Jovana Stojanović i Milica Inđić.
Četiri igračice putuju u Torino na veoma jak turnir koji će poslužiti kao uvertira za Evropske igre u Belorusiji (21.-24. jun) i kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Rumuniji (29.-30. jun).
- Zadovoljni smo dosadašnjim tokom priprema. Trenirali smo dva puta dnevno. Devojke su od starta motivisane da nauče što više za predstojeća takmičenja. Zaista sam zadovoljan saradnjom sa njima i time što ispunjavaju sve ono što tražimo od njih – kaže selektor Nebojša Bošković.
O predstojećim obavezama Bošković kaže.
- Imali smo u Staroj Pazovi jedan turnir tokom prvog dela priprema, planirali smo turnir u Rumuniji, a onda je iskočio ovaj turnir u Italiji. On je iz serije ženskog Volrd tura 3×3 koji je ove godine prvi put organizovala FIBA. FIBA ima nameru da razvija ženski basket u narednom periodu i ulaže dosta sredstava u tu svrhu. Dobili smo vajld kard za turnir na kome će učestvovati baš jake ekipe iz Amerike, Italije, Irske… Biće to lepa prilika da devojke igraju sa najjačim ekipama i steknu dodatno iskustvo. Posle Torina putujemo u Minsk, gde učestvujemo na Evropskim igrama. Imamo izuzetno jaku grupu gde su nam rivali Belorusija, Rusija i Italija.
Svakako, kruna u ovom delu će biti kvalifikacije za Evropsko prvenstvo koje se održavaju u Rumuniji. Evropsko prvenstvo je krajem avgusta i početkom septembra u mađarskom Debrecinu.
- Iz Minska idemo u Konstancu. Kako sada stvari stoje, u grupi smo sa Španijom i Irskom. Sistem takmičenja u kvalifikacijama je malo suroviji. Od devet ekipa samo dve idu na završni turnir. Formiraju se tri grupe sa tri ekipe, gde samo prva ide u drugi krug takmičenja. Od preostale tri ekipe, gde svaka igra sa svakim, samo prve dve idu na Evropsko prvenstvo – kaže Bošković.
Selektor srpskih basketašica ističe dobre uslove koje im je obezbedio košarkaški savez Srbije i sektor za žensku košarku na čelu sa Anom Joković.
- Izuzetno smo zadovoljni uslovima koje nam je KSS dao. Treniramo u Košutnjaku, smešteni smo u hotelu „Trim“, koji je okružen prirodom. Imamo mir, savršeno je mesto. Od početka je ideja bila da se napravi zdrava atmosfera i hemija između svih nas, i ovo je zaista pravo mesto da možemo više vremena da provodimo zajedno. KSS je zaista dao maksimum, od opreme do propratnih stvari poput bandaža. Obezbedili su sjajne uslove za rad i pravljenje dobrih rezultata.
Bošković godinama unazad sa velikim uspehom nastupa u 3×3 basketu. Stoga je kompetentan da govori o razlici koja u ovom trenutku postoji između muškog i ženskog basketa.
- Najveća razlika je u tome što su muške ekipe davno formirane pa im je sada lakše da se izbore sa svim problemima. Taj sport je u Srbiji počeo entuzijazmom pojedinaca, a te svesti još uvek nema kod devojaka. Verovatno je jedan od razloga i to što se finansijski ne isplati. U svakom slučaju, nema puno devojaka i ženskih ekipa trenutno.
Govoreći o očekivanjima po ulasku u ženski 3×3 basket, Bošković kaže.
- Očekivao sam da na treningu vidim motivaciju kod devojaka. To uliva nadu da nešto može da se napravi. Devojke su zaista od početka bile motivisane, prepoznajem na treningu žar koji ovaj sport zahteva. Ako to ne postoji onda džaba sve. Postoji želja za fajtom, postoji želja za napretkom. Nekim devojkama je ovo sve novo, imamo samo dve igračice koje su igrale ranijih godina.
Jedan od dodatnih motiva samom Boškoviću može da bude i trofej osvojen na mastersu u Mongoliji, zajedno sa saigračima iz ekipe Zemun.
- Turnir u Mongoliji je bio lepo iskustvo. Moja ekipa Zemun je osvojila turnir. Mnogo nam je značilo jer smo obezbedili još jedan masters u Kanadi. Proglašen sam za MVP turnira, ali to gledam kroz timski rad. Statistika govori o tome, jer je svaki igrač dao u proseku između 4.4 i 4.8 poena. Idemo dalje, imamo nastupe u Kini i Rusiji, a očekivanja su nam najviša moguća.
Boškoviću u radu pomaže Danilo Lukić. Lukić je i prošle godine bio u stručnom štabu reprezentacije 3×3, a ima višegodišnje iskustvo rada u muškim basket reprezentacijama.
- Prošle godine sam bio trener u timu selektora Olivere Krivokapić. Bošković me je pozvao da pomognem. U suštini, prihvatio sam poziv jer je on dečko sa velikom energijom. Već četiri godine sam trener Novog Sada i muških reprezentativnih selekcija. Spoj njegove energije i mog trenerskog iskustva bi trebao da napravi dobru priču. Nije nikakva priča, ja dolazim samo tamo gde može da se uzme medalja. Smatram da se u ženskom basketu sve svodi na jednu ili dve lopte. Ako naše devojke to ubace mogu da uzmu medalju. To je najveći razlog zašto sam ovde, verujem da može da se uzme medalja. Nadam se da se 2. septembra vidimo sa medaljom.
Igračica sa najviše iskustva u reprezentaciji je Mirjana Beronja, kojoj je ovo treća sezona. Uz Jefimiju Karakašević koja je prošle godine bila u reprezentaciji, jedina sa iole iskustvom.
- Turnir u Italiji je jedina provera pred Evropske igre u Minsku. Jefa i ja smo od ranije u reprezentaciji, ostale devojke su nove i polako ulaze u ritam. Ono što sam kao malo iskusnija mogla da im kažem jeste da je basket specifičan, dosta se razlikuje od košarke iako mnogi misle da je isto. Ima minijatura koje svaka igračica treba da upozna. Cilj ovih priprema su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. U Italiji ćemo videti kako to funkcioniše pošto su sa nama dve nove igračice, Rajić i Gobeljić, imamo dobar odnos unutar tima, mislim da možemo puno.
