Pozicija i rezultati prevazišli su sva predsezonska predviđanja, postavši najjači pečat na prve četiri godine rada ovog sportskog kolektiva.
„Nismo znali mnogo o rivalima, znali smo da su mahom iz većih sredina, sa većim budžetom, ali nismo dozvolili strah. Verovali smo u opstanak i to je jedina ambicija koju smo postavili pred jako mlad tim. Umesto toga dobili smo velike igre, pobede i sezonu na koju smo ponosni – započinje trener VUK STEPANOVIĆ“.
Kada se sumiraju utisci o Ligi…
„Egzaktni podaci, svima dostupni, govore da je Duga bila tim sa najmanjim budžetom i jednim od najmlađih sastava. Ipak, budžet nije presudan. Dve najbolje ekipe, Radnički (Kragujevac) i Proleter nisu finansijski najjače. Na drugoj strani, malo veći budžet imali su beogradski Radnički i Karaburma, ali su zato kao timovi iz Beograda imali veće mogućnosti, širi izbor igračica koje dolaze na studije iz cele Srbije, kvantitet ponude iz kojeg se lakše selektuje kvalitet za uspeh“.
Jedinstveni drugi rang bio je izazov za mlad klub na svakom nivou?
„Organizaciono itekako izazovno takmičenje. Osim ne baš bliskih putovanja, trebalo je zadovoljiti mnogo detalja koji zahtevaju propisi od domaćina. Ekipu smo rasteretili obaveza van treninga, ali u rukovodstvu smo radili predano da zadovoljimo sve zahteve. Kada smo dobili i zvanično od KSS, kao krovne organizacije pohvalu uz reči „da smo klub koji drugima treba da posluži kao primer u ovom segmentu“ shvatili smo uspeh i dobili elan na početku sezone“.
Zaslužuje li neko posebne pohvale?
„Uvek tim, suština tima je da pokrije nedostatke, a istakne pojedinačne prednosti svakog od članova. Moram posebno istaći naše kadetkinje. One su izborile plasman na završnicu državne lige, među osam najboljih u Srbiji. Igrale su jednako za kadetsku i seniorsku selekciju, svaki vikend po dve utakmice, nekada i tri. To su igračice koje nisu popunjavale broj u starijoj selekciji, već imale veliku minutažu, sve su izdržale, iznele i na oba nivoa uradile velike stvari. Putujemo na završnicu bez imperativa, da se borimo koliko možemo“.
Nedavno je DUGA obeležila četiri godine rada.
„Kada smo započinjali našu „priču“ želeli smo da izgradimo klub, pre svih, okrenut radu sa mlađim kategorijama. Naravno, seniorski tim je neophodan kako bi devojčice iz škole kluba znale da imaju perspektivu kada prođu sve uzraste. Istovremeno, uspesi seniora, realno, najviše pomognu u pronalaženju sponzora, sredstava za klub. Od početka smo zacrtali napredak korak po korak. Višem nivou smo težili kada u svakom segmentu kluba dostignemo viši nivo. Od starta se oslanjamo mahom na igračice iz naše škole, uz nekoliko košarkašica sa strane, a cilj je da za koju godinu to bude isključivo tim od onih stasalih u Dugi. Želimo da nas prepoznaju, ne samo u regionu, nego i u Srbiji, da kroz našu školu prođu i devojčice iz okoline, pograničnih delova, sve njih jednako vidimo kao „našu decu“ oslonce seniorskog pogona u budućnosti“.
Elita je korak daleko, kada planira klub da „zakorači“?
„Za ulazak u najviši rang neophodno je da se sklopi mnogo „kockica“. Tim, zasnovan na pomenutim principima, kvalitetan da bude među dve najbolje ekipe. Naredne sezone se Druga liga širi na 12 ekipa, dolaze nam iz prve Lige timovi iz velikih sredina (Student Niš, Bor….), ekipe koje su vodeće u svojim velikim gradovima, sa velikim budžetima, neuporedivim sa našim, Niš je, recimo, i univerzitetski centar. Na drugoj strani, upitan je ostanak devojaka koje završe srednju školu, jer odlaze na studije iz Šapca. Startna prednost je na drugoj strani, ali svakako da planiramo i najviši rang i čekamo prvu priliku da je iskoristimo. Naš cilj nije samo viši rang, već ulazak tu sa sastavom koji će biti pojačan sa najviše dve, tri košarkašice i kao takav biti stabilan prvoligaš. Bez obzira na stanje finansija, za mene nema nikakvog smisla plasirati se u viši rang, a potom angažovati čitav novi tim, da bi se uspelo“.
Dušan Blagojević/Glas Podrinja
