1. Kako je došlo do osnivanja ženskog košarkaškog kluba Bagdala?
Dugo nije postojala ozbiljna inicijativa da se pokrene ženska košarka u Kruševcu. S obzirom da smo mi veći grad, nije logično da manje sredine, kao sto su Paraćin i Trstenik mogu da naprave selekcije u različitim godištima, a da mi u Kruševcu to ne možemo. Pritom moram da naglasimo da komšije rade odličan posao u ovom delu. Nakon više od 30 godina nepostojanja ženske košarke u Kruševcu, pojavljuje se manja grupa devojčica zaljubljenih u ovu prelepu igru koja je zainteresovana da se bavi ovim.
Aleksandar Saša Mitrić – profesor fizičkog vaspitanja u Gimnaziji u Kruševcu ih je organizovao i trenirao kao školsku sekciju. Nakon godinu dana profesor, koji je moj dugogodišnji prijatelj i ja se slučajno srećemo i dogovaramo se da orgnizujemo klub, kome smo po dogovoru dali ima OKK “Bagdala” po popularnom brdu nadomak centra grada i omiljenom gradskom parku. I tako je na Bogojavljanje 19.01.2016. nastao košarkaski klub koji je već u sezoni 2016/2017 imao dve selekcije – seniorsku i kadetsku. Teško je bilo te i naredne godine naročito u delu nalaženja termina u salama i finansijskoj konstrukciji da se zatvori takmičenje.
2. Kako funkcioniše Vaš klub, da li imate podršku Opštine Kruševac i sponzora?
Dokazali smo u ove prethodne dve sezone, koliko se i takmičimo, da je izvodljivo da se normalno funkcioniše u gradu. I ne samo to, već da postoji ogroman broj devojčica u Kruševcu koje su jedva čekale da im ponudimo mogućnost da se takmiče i bave se ozbiljnije ovim sportom. Mišljenja smo da nam je naš entuzijazam i ljubav devojčica prema košarci doneo i podrsku Kruševackih čelnih ljudi i ljudih zaduženih za sport u gradu. Od grada dobijamo skromna ali dovoljno visoka sredstva da nekako preguramo takmičenja.
Što se sponzorstava tiče, još uvek nismo uspeli da pronađjemo adekvatnu podršku, ali smo aktivni u tom delu i očekujemo napredak u narednom pedriodu u tome. Najveća zahvalnost ide roditeljima naših igračica, čija podrška je neizmerna. Oni stvarno veruju u ovo što radimo. Troškovi takmičenja su visoki, ali nekako uspevamo da izađemo na kraj. Najveća podrška nam je potrebna u ovom trenutku sa terminima sa sportskim salama i sa samom Halom sportova u Kruševcu. Moram da naglasim da do sada nikada nismo uspeli da održimo trening u Hali sportova u Kruševcu, gde odigravamo utakmice.
Imamo obećanja od vodećih ljudi Sportskog saveza Kruševca i Sportskog centra Kruševac da u narednoj takmičarskoj sezoni dobijamo barem jedan termin za seniorsku ekipu u toku nedelje. Što se tiče školskih termina, vrlo često dobijamo one najkasnije. Malo nije humano da devojčica koja je četvrti ili peti razred završava svoj večernji trening u toku školske godine u 23h. Roditelja i deca se bune sa razlogom. Ali deca ne odustaju. Toliko vole ovo što radimo. Pored termina gorući problem su i finansije, sa kojima se nekako nosimo. Ali taj teret nose sve sportske organizacije u zemlji tako da je nezahvalno da ga prenaglašavamo.
3. Koje su ambicije kluba za narednu sezonu i da li razmišljate o period na duže staze?
Ove godine planiramo čak 5 ženskih selekcija. Pored seniorske za takmičenje prijavljujemo juniorke, kadetkinje, pionirke i mlađe pionirke. Nijedna selekcija nema imperativ plasmana ili bilo kog prioriteta koji se odnosi na plasman na tabelama u takmičenju. Ne bunimo se kada pobedimo, naravno. Ali prioritet je da prosledimo većim klubovima (ali kada za to dođe vreme) igračice koje u budućnosti treba da učine ponosnim svoj grad. Za dve godine smo uspeli da imamo i dve reprezentativke na širem spisku kadetske reprezentacije. To je za nas veliki uspeh. Tu praksu nastavljamo. Postoji veliki problem manjih klubova. Ne slažem da mlade devojke treba da po svaku cenu odlaze iz manjih klubova prerano. To se dešava sa iole talentovanim devojčicama i dečacima. Tu praksu treba prekinuti. Npr. mi smo mlad klub u gradu koji nije decenijama imao žensku košarku i nemamo mnogo starijih igračica. U seniorskoj ekipi preovladavaju igračice koje su po godištu za pionirsku ili kadetsku selekciju. Igra u seniorkama je privilegija u tom uzrastu u velikim klubovima. Kod nas je to praksa i biće i nadalje. To je najvažniji razlog da se barem do kraja školovanja kroz srednju skolu treba ostati u matičnom klubu. Pored prakse školovanja igrača imamo praksu i školovanja trenera kroz naš sistem. Pored Aleksandra Memeta i Aleksandra Mitrića, licenciranih trenera koji su tu od osnivanja kluba, završavamo licenciranje i trenera Nenada Miletića koji priprema završni rad na kursu za Operativnog trenera u košarci na Dif-u u Nišu. Takođe, imamo i jednog ženskog trenera koji je u fazi školovanja na istom kursu – Viktoriju Ivanović, koja je i ujedno i naša igračica.
Pored ženskih selekcija imamo i dve muške selekcije – mlađe pionire i pionire. Ne planiramo za sada proširenje muških selekcija. U Kruševcu postoji već dva seniorska tima i naš je plan da igrače kada prerastu pionirsku selekciju prosledimo u jedan od dva postojeća kluba koji imaju muške selekcije od kadeta pa naviše.
Naši planovi su dugoročni po pitanju mladih selekcija. U fazi smo usvajanja sistema rada u sezoni 2018/2019 koji je početak jednog četvorogodišnjeg ciklusa. Kraj tog ciklusa se završava sa visokim plasmanom u regionalnoj ligi grupe Jug, gde se takmiči naš klub. Taj ciklus zatvaramo sa našim igračkim kadrom isključivo. Sa igračicama koje smo mi obučili i dali im mogućnost da igraju. A one su to zaslužile svojim radom i angažovanjem. To nam je plan. Plan je najviše fokusiran na najmlađe. Ali idemo korak po korak. Mi verujemo tim devojkama i uspećemo sve dok one nama veruju. Kada smo prve godine devojkama pričali da će se takmičiti, nije postojala prevelika vera. Kada sada govorimo da ćemo u narednom period biti klub za koji će protivnički klubovi morati ozbiljno da se pripreme da bi ostavrile pobede, sada već sve one veruju. I sada nema nazad.
