Na prvoj utakmici je postigla šest trojki, na drugoj nije imala promašaj iz igre.
Matić je u drugoj godini studija jedna od glavnih igračica ovog Univerziteta. Kako protiče „sophomore“ godina u Americi, otkrićete u intervjuu.
Pre nekoliko dana si ostvarila rekord karijere sa 18 poena. Kakav utisak nosiš sa te utakmice?
-Zaista lep osećaj, pogotovo kada znam koliko truda ulažem u sve ovo. Na toj utakmici sam postila šest trojki, pa za mene ta utakmica ima poseban značaj.
Da li je ta utakmica najbolja nagrada za rad i zalaganje koji ulažeš?
-Od kako igram za Univerzitet Vermont, definitivno jeste, ali ne želim tu da stanem. Na meni je da nastavim da radim, dajem sve od sebe, jer ima još dosta prostora za napredak i ostvarenja mojih ciljeva.
Kao “sophomore”, u čemu vidiš najveću razliku u odnosu na prvu sezonu i status “freshman”?
-Iskreno, apsolutno u svemu. 😂 Mislim da je tako i u životu kada prolazite kroz nešto po prvi put i kada shvatite da ste u procesu odrastanja, jer stvari shvatate drugačije. Jednostavno izlazite iz svoje “zone konfora“, odnosno zone na koju ste se navikli, a pod tim mislim na školovanje na drugom jeziku, upoznavanje druge kulture i privikavanje na istu, a onda i samo privikavanje na američki stil igre. Dugo vremena mi je trebalo da shvatim šta se traži od mene na terenu, čak i sad imam neke nedoumice, ali to je sve deo košarkaškog odrastanja i prilagođavanja. Takođe sam jako vezana za svoju porodicu i rodno mesto, i mislim da mi je to dodatno otežavalo stvari u prvoj godini.
Da li se tvoja uloga i minutaža drastično promenila?
-Da, apsolutno. Ne mogu da uporedim ulogu u ekipi i minutažu sa prethodnom godinom, pa čak ni sa početkom ove sezone. Mislim da sam uspela da se prilagodim ovom stilu igre kroz razgovore sa trenerima, stalnim gledanjem filma i individualnim treninzima.
U kojoj meri si zadovoljna svojim ovosezonskim igrama?
-Meni je generalno teško da kažem da sam zadovoljna svojom igrom jer uvek očekujem više od sebe, ali kada poredim prethodnu sezonu, definitivno imam razlog da budem zadovoljna.
Koliko u razvoju karijere pomaže to što ste rasterećeni svih briga oko terena i koncentrisani samo na košarku?
-Zaista ima razlike, pomaže dosta i osećate se kao pravi profesionalci, bukvalno je sve na dlanu… Ali, takođe, svi mi van košarkaškog terena imamo svoje porodice, fakutlet i svoje neke brige koje nas nekada poremete.
Borite se za prvo mesto u svojoj “America East” konferenciji. Kakve su šanse da ponovite prošlogodišnji rezultat i da se plasirate na “March madness”?
-Iskreno su šanse visoke, iako smo trenutno na 3. mestu u našoj konferenciji, ali sve zavisi od play off-a, a to je jedno veliko čudo, jer ekipa sa poslednjeg mesta može da dobije nekog sa vrha. Zaista se radujem play off-u, jedva čekam da počne. Znam koliko naporno radimo i treniramo i kakve su nam ambicije. Roster ekipe nam se nije previše promenio, dugo smo zajedno i mislim da imamo dovoljno dobru hemiju i kvalitet za osvajanje.
Kako napreduje akademski deo?
-Iskreno, dosta dobro. Studiram preduzetništvo. Nekada je prilično naporno da se usklade škola i košarka, pogotovo kada putujemo, ali mi je glavni fokus na košarci.
Šta je ono što moraš najviše da žrtvuješ, kako bi ispunila svoje postavljene ciljeve?
-Definitvno vreme sa porodicom i prijateljima. Sport ume da bude jako surova stvar, pogotovo kada imate visoke ciljeve i kada stvari ne idu onako kako smo ih mi zamislili. Konstantan rad na sebi, vojni režim i odricanje tog nekog slobodnog vremena kako bi se ostvarili ciljevi. S druge strane, košarka mi je dala sve, volim ovo što radim i uživam maksimalno.
Da li si uspela da se u potpunosti privikneš na život u Americi?
-Već mi je druga godina ovde i nisam uspela da se priviknem. I dalje mi nije jasno zašto toliko brzo žive.
Koliko imaš vremena da obiđeš turističke atrakcije tokom gostovanja sa ekipom? Da li ti je neka ostala posebno u pamćenju?
-Kada igramo utakmice van konferencije, uvek pokušavamo da nađemo vremena za tako nešto. Obilazile smo mnoge gradove i savezne drzave, ali mi je najupečatljivija bila Florida. Volim tropske predele i uživam u suncu.
Imaš li dovoljno slobodnog vremena i na šta ga najviše trošiš?
-Jako teško pronalazim slobodno vreme, jer, kao što rekoh, ovde se brzo živi i dan mi je zaista pun obaveza.
Kad pronađem to neko slobodno vreme, obično gledam Partizan, pričam sa porodicom i prijateljima, odlazim u šetnju i crkvu i radim vežbe disanja.
Lična karta
Anðela Matić
Datum i mesto rođenja: 28.03.2003., Valjevo
Pozicija: Plej, bek
Visina: 176cm
Klubovi: Kk Mladost Ub, ŽKK Lajkovac, ŽKK Duga, University of Vermont
Trofeji/nagrade: 3. mesto na juniroskom prvestvu (MVP i Najbolji strelac tog turnira); Osvajanje Challengera u Češkoj sa U18 reprezentacijom; Šampion regularnog dela America East konferencije i Osvajač iste; Plasman na March Madness; 4. mesto na Evropksom prvenstvu sa U20 reprezentacijom …⏭
Škola/fakultet/posao: Univerzitet Vermont
