Mlada srpska reprezentativka Milica Matić dobila je minulog leta poziv koji se ne odbija.
Poziv španskog velikana Valensije da postane deo njihovog projekta.
Valensija je nadaleko čuvena po svojoj košarkaškoj akademiji. Bogati vlasnik kluba, treći najbogatiji Španac, napravio je trening centar vredan 22 miliona evra sa 13 košarkaških terena i stvorio uslove kakvi ne postoje ni u NBA za razvoj mladih igrača.
Matić nastupa za prvi tim Valensije, sa kojim je debitovala u Evroligi ove sezone, kao i za Paternu, razvojni tim ovog kluba.
Nedavno si proslavila 20. rođendan. Šta si sebi poželela za nastavak karijere?
-Poželela sam da mi Bog da, da ovaj drugi deo sezone bude još uspešniji od prethodnog, da još više naučim i uživam igrajući sa evropskim i svetskim zvezdama koje se nalaze oko mene.
Minulog leta si postala deo projekta Valensije. Da li te je iznenadio njihov poziv? Šta taj poziv znači za tebe?
-Iskrena da budem, nisam bila iznenađena pozivom, već samo jako uzbuđena što ću da budem deo jednog ovakvog projekta. Takođe, bila sam izuzetno srećna što ću biti u prilici da učim od najboljih i da budem deo jednog ovako visoko profesionalnog sistema kao što je Valensija. Ovaj poziv sam shvatila kao nagradu za silnu ljubav, rad i odricanje koje sam uložila svih ovih godina.
Poznato je da Valensija ima sjajne uslove za rad. Možeš li da nam dočaraš kako to sve izgleda u praksi?
-Tako je! Uslovi u košarkaškom klubu Valensija su na jako visokom nivou. Čitav sistem je fantastično osmišljen i posvećen usavršavanju igračica koje će sutra biti nosioci igre španske reprezentacije. Od najmlađih selekcija, pa sve do seniorki, radi se krajnje ozbiljno i profesionalno.
Igraš za prvi tim, ali i za razvojni tim Paternu. Kakvi su ciljevi ekipa u ovoj sezoni?
-Ciljevi su uvek najviši. Što bolji plasman u Evroligi, osvajanje Lige Endese što se tiče prvog tima i osvajanje Challange lige sa Paternom. Smatram da imamo ogroman potencijal i želju za uspehom.
Kakav je osećaj bio debitovati u Evroligi?
-Debitovanje u Evroligi je zaista ostvarenje mojih snova. Mislim da je to nešto o čemu svaka košarkašica sanja od samog početka bavljenja ovim sportom. Osećaj je divan i iskustvo koje je se time dobija je zaista neprocenjivo.
Alba Torens predvodi tim prepun sjajnih igračica, praktično tu je pola španske seniorske i mlade reprezentacije. Od koga najviše učiš na treninzima i utakmicama?
-Činjenica da za Valensiju nastupa pola seniorske španske reprezentacije, kao i pola mlade reprezentacije, govori o renomeu i kvalitetu samog kluba. Ogromna mi je čast da igram pored takvih igračica koje su me od prvog dana prihvatile kao njima ravnu. Moram priznati da najviše učim od svoje omiljene igračice Albe Torrens i da mi je ona veliki uzor, kako na terenu tako i van njega. Naravno, tu su Queralt Casas, Cristina Ouviña… Zahvalna sam Bogu što mi je pružio priliku da se nađem rame uz rame sa mojim košarkaškim uzorima.
Koji segment svoje igre bi volela da dodatno unaprediš?
-U ovoj fazi smatram da mi je zadatak broj 1 da čvrsto ostanem na zemlji i nastavim vredno da radim, a to podrazumeva i usavršavanje u svim segmentima igre.
Deo si seniorske reprezentacije Srbije, kao i mlađih selekcija. Koliko te to motiviše da pružaš još bolje igre?
-Moja duša diše Kosovom i Metohijom, Crnom Gorom, Likom i Krajinom, Republikom Srpskom, Šumadijom i Vojvodinom… Igrati košarku bilo u reprezentativnom ili klupskom dresu za mene znači boriti se za čast i obraz Srbije i svih srpskih zemalja, a pre i posle svega za čast i obraz Nebeske Srbije. U tom smislu izvor moje motivacije je ogroman i nepresušan.
Ponikla si u klubu u Baru. Šta te je opredelilo da treniraš košarku?
-Ujaci Dražen (kao trener košarkaškog kluba iz Bara) i Mladen Šekularac (kao igrač) su me “inficirali” igrom pod obručima. Mladenov stil igre je nešto čemu i dan danas težim i što me inspiriše i motiviše.
Deo karijere si provela u SAD. Kakva iskustva nosiš odande?
-Što se tiče SAD-a, imam zaista prelepe uspomene. Moj američki san ne bi ni izbliza bio tako bajkovit da nije bilo mojih najdražih Denisa i Marije Paunović i njihove divne porodice. Takođe, moram da se zahvalim Marku iz Pro Futuro agencije iz Beograda i treneru Jay Bruce-u u čijem klubu sam igrala AAU.
Igrala si u Srbiji, BiH, Crnoj Gori. Kolike su razlike između tih liga?
-Kada govorimo o košarci, u zemljama Balkana razlika praktično i nema.
Valensija je prelep grad. Šta bi preporučila turistima koji imaju jedan dan da posete?
-Valensija je verovatno lepši od svih gradova u kojima sam živela. Veoma raznolik sa jako puno zanimljivih atrakcija za turiste. Preporučila bih im da posete la Placa de l’Ajuntament, Torres dels Serrans, Ciudad de las Artes y las Ciencias i Playa de las Arenas.
Kako provodiš vreme van košarke?
-U slobodno vreme volim da izađem sa drugaricama, čitam knjige i gledam filmove i serije.
Lična karta
ime i prezime: Milica Matić
datum i mesto rođenja: 26.11.2003, Bar
pozicija: 1,2,3
visina: 180cm
klubovi: ŽKK Antivari, Bar; KKŽ Crvena zvezda, Beograd; North Central Texas Academy, Texas; Bella Vista, Arizona; ŽKK Herceg Novi 87; BC Valencia basket
škola/fakultet/posao: Univerzitet Singidunum
