Krajem prošle kalendarske godine stigla je kao pojačanje u ASA Jerusalim, ekipu koja je igrala debitantsku sezonu u elitnom rangu Izraela. Postavljeni cilj, opstanak u ligi, je premašen, a značajan doprinos dala je mlada srpska reprezentativka, koja je na 17 utakmica u proseku beležila skoro 14 poena, 6 skokova, 5 asistencija i 3 osvojene lopte.
Krajem prošle godine si otišla u Izrael i pojačala ASA Jerusalim. Kakva su ti iskustva?
-Smatram da je Izrael veliki korak za mene. Sam odlazak pred kraj prošle godine predstavljao je dosta izazova, ekipa je imala svoj ritam i drugačiji plan radaa na koji nisam navikla. Sa druge strane, mislim da je Jerusalim, Izrael jedno divno iskustvo.
U kojoj meri si zadovoljna svojim igrama?
-Uživala sam u svakoj utakmici, igrala do kraja i davala sve od sebe. Mislim da je to najbitniji, i da, zadovoljna sam. Ne volim preterano da pričam sama o svojim igrama, ima ko vodi posebno računa o tome.
Šta je bio cilj tvoje ekipe ove sezone?
-Asa Jerusalim je nova ekipa u prvoj izraelskoj diviziji. Cilj je bio opstanak u ligi, što smo i izborili. Završili smo šesti na tabeli, što je dodatno izazvalo more emocija u timu.
Kakav stil košarke se igra u Izraelu?
-Košarka u Izraelu se razlikuje po mnogo čemu od evropske. Sve više vuče na neku street košarku, bez mnogo trčanja.
Kakav je Jerusalim, i uopšte Izrael za život?
-Sveti grad, predivan. Oduvek sam maštala da obiđem Jerusalim. Ukazala se fenomenalna prilika koju sam iskoristila na maksimalan mogući način. Izrael je sasvim novo iskustvo za mene. Život u Izraelu je divan, posebno ljudi i klima.
Deo si nacionalnog tima. Šta za tebe znači igranje za reprezentaciju?
-Red, mnogo rada i disciplina. Reprezentacija je emocija.
Da odemo malo unazad, prošla si mlađe reprezentativne kategorije. Koliko to iskustvo znači za kasniju karijeru, bilo klupsku bilo reprezentativnu?
-Naravno da je doprinelo mojoj kasnijoj karijeri, ali i plasiralo, kako mene tako i ostale devojke u ljude kakve smo danas. Mislim da je to za mene jedna velika škola koja me spremala za sve naredne izazove.
Iz te generacije u reprezentaciji su Katanić, Raca, Đorđević… Koliko olakšava to dugogodišnje poznanstvo?
-Prijatelji za ceo život. Zahvalna sam im na svemu. Bez njih ništa ne bi bilo isto. Život je put kojim treba trčati sa prijateljem koji će nam osmehom, ćutanjem, daljinom, postojanošću, strpljenjem i sećanjem dokazati da vredimo onoliko koliko znamo da volimo.
