Nakon protekle sezone, gde su košarkašice iz Bora u poslednjem kolu izborile opstanak u ligi, ove sezone, jedni su od konkurenata u borbi za ulazak u najviši rang košarkaške lige Srbije.
Ekipa Rudara 1903 iz Bora u tekućoj sezoni ima učinak od 11 pobeda i 4 poraza, nalaze se na deobi druge pozicije na tabeli, a jedna od najzaslužnijih za takav učinak je Jelena Prvulović, kapiten ekipe. Iskusna košarkašica iz Bora svojim znanjem, iskustvom, ali i smirenošću, snalažljivošću, vodi svoju ekipu ka istorijskom uspehu kluba. Trener Dejan Jakovljević uz Jelenu Prvulović, kao najiskusniju košarkašicu, i pojačanja koja su pritekla ove sezone, već je ispunila zacrtan cilj, a sada teži i ka nečemu višem.
O aktuelnoj sezoni, ambicijama, razgovarali smo sa Jelenom Prvulović, kapitenom i najboljom košarkašicom ekipe Rudar 1903 iz Bora.
Po mnogima, ekipa Rudara 1903 je jedno od najprijatnijih iznenađenja ove sezone. Kako si zadovoljna ovim dosadašnjim delom lige?
Na početku sezone, ambicije kluba su bile te da ova sezona bude bolja od prethodne, što znači da je sredina tabele bila naš cilj. Od prvog kola smo krenule sa iznenađenjima i iz utakmice u utakmicu pobeđivale. Trenutno delimo drugu poziciju na tabeli, mesto koje vodi u viši rang, tako da ne mogu nikako reći da sam nezadovoljna. Veliki uspeh smo napravile već sada.
Posle sezone odigrane u SPD Radničkom iz Kragujevca, odlučila si da završiš karijeru, ali si se onda ipak opredelila da odigraš u svom gradu Boru još neku godinu. Šta je bilo presudno da promeniš mišljenje i igraš i dalje?
Nakon sezone 2020-2021. koju sam odigrala u SPD Radničkom iz Kragujevca, gde moram pomenuti da su mi ostali najlepši dani karijere 🙂 odlučila sam da završim profesionalno bavljenje košarkom posle 17 godina. Zaposlila sam se i vratila u svoj Bor. Svaku utakmicu ekipe Rudara 1903 u prošloj sezoni sam pratila, gde na žalost nisu imale dobre rezultate. Posle utakmice 6. kola, odlučila sam da pozovem trenera Jakovljevića i da porazgovaramo o mom povratku košarci. Nezgodna situacija je bila zbog mog posla ali smo uz veliku volju, razumevanje i dogovor uspeli sve da uklopimo. Uz podršku porodice, prijatelja, svojih najbližih, odlučila sam da se vratim i pomognem da ekipa opstane u ligi. Najvažniji je bio ishod sezone, a to je opstanak u ligi.
Da li ekipa Rudara 1903 ima ambicije da se izbori za ulazak u viši rang?
Ambicije kluba su bile sredina tabele i što bolji generalni plasman. Rezultatima do sada, pokazale smo da možemo biti jedni od konkurenata za ulazak u Prvu ligu Srbije. Treniramo dobro, igramo dobro, ako bude prilike za ulazak u viši rang, iskoristićemo je.
Koje su to lepe a koje manje lepše situacije iz tvoje karijere koje možeš da izdvojiš?
Na žalost, povrede su sastavni deo sporta. To iskustvo sam osetila i ja povredom kolena. To je jedna od ružnih strana sporta i moje karijere. Takođe, mogu reći da ostaje žal za neosvojenim medaljama sa reprezentacijom Srbije na Evropskim prvenstvima, što isto smatram da je „gorak ukus“ u mojoj karijeri. Kao lepše situacije u karijeri bih izdvojila pre svega osvojene trofeje u Čeliku iz Zenice, samu atmosferu na utakmicama i slavlja, takođe, nosila sam kapitensku traku mlađih kategorija reprezentacije Srbije, a kao nešto najlepše, izdvojila bih poznanstva, prijateljstva i kumstva koje je donela košarka.
Sarađivala si sa iskusnim i odličnim trenerima. Koji su to saveti koje možeš da izdvojiš?
Moram pomenuti da sam imala veliku sreću i zadovoljstvo da sarađujem i radim sa trenerima poput Jovana Popovića, Momira Tasića, Dejana Kovačevića, Darka Jakovljevića, Milkana Mrđe, Vesne Despotović, Zorana Kovačića, Nenada Milovanovića… Svaki trener je na svoj način znao da nam prezentuje svoje znanje i iskustvo što na terenu što van terena. Ono što je najvažnije za svakog sportistu, a što ima veze i na terenu i van terena je to da uvek treba biti istrajan, strpljiv, uporan i da pre svega treba biti dobar čovek pa onda sve ostalo.
Van košarke, šta je ono što tebi ispunjava dan?
Ukratko – BY BAJ 😃 ko razume shvatiće. Šalu na stranu, imam stalno zaposlenje, kada nisam na treningu, radim i obrnuto. Ovim putem bih se zahvalila i koleginicama i poslodavcu za ovu ludu glavu i razumevanje sa njihove strane. Pored posla i treninga, slobodno vreme koje imam vrlo malo koristim da provedem sa porodicom, prijateljima, sa kumčetom Lukom koji mi napuni najviše baterija 🙂
