O svemu ovome, kao i najavi nove sezone, razgovarali smo sa trenerom Vojvodine 021 Aleksandrom Jovanovićem.
Kakva bi bila generalna ocena sezone?
-Igrali smo ta tri takmičenja. Generalno ne mogu da budem zadovoljan iako mnogi kažu da bi trebalo. Igrali smo polufinale kupa i nesrećno izgubili u poslednjim sekundama. Ispali smo u polufinalu prvenstva od šampiona Zvezde koja je dominirala ove sezone, igrala kvalitetno i evropsko takmičenje. U regionalnoj ligi smo dve odlučujuće utakmice izgubili na pola koša i to nas je koštalo odlaska na Fajnal-for. Iz sezone u sezonu smo u samom vrhu i to pokazuje da imamo kontinuitet, dokaz da se dobro radi. Imamo neku bazu i polaznu tačku. Nisam zadovoljan jer nikako da napravimo iskorak.
U sezonu ste ušli bez Jovane Adamović koja je obeležila prethodni period kluba. Koliko je to, kao i objektivni problemi tokom sezone, promenilo planove?
-Ovo je bila prva sezona bez Jovane Adamović koja je poslednje četiri godine bila stub ekipe, kapiten, produžena ruka trenera, lider na terenu i van terena. Mnogo nam je falila. Imali smo još malera, povrede bitnih igračica, Vujisić pola sezone van tima, tu je bila i korona u nezgodnim trenucima, tek smo se pred kraj sezone skupili.
Počeli ste sezonu bez Adamović, doveli ste nekoliko igračica. Šta je bio plan kada je tim u pitanju?
-Jovana je bila dominantan igrač u srpskim okvirima u prethodnim sezonama. Dovodili smo još neke igračice koje su imale značajnu ulogu tih sezona. Sara Lumis je opravdala poverenje koje smo joj dali. Ali ona nije mogla da bude lider ekipe. Generalno, ona nema u sebi to liderstvo, ali izuzetno korisna i zahvalna igračica. Bio je plan da se igra podeli na više igračica, da imamo dubinu bliže košu sa Žaklinom Janković, da se otvara na šut Jovović, falila nam je Vujisić koja je bila povređena veći deo sezone. Projekcija je bila da uđemo u četiri u domaćim takmičenjima, a da se mlade igračice čeliče u regionalnoj ligi. Malo nam je falilo da dođemo do četiri i na Jadranu.
Postavili ste ciljeve da budete u vrhu. Koliko je taj psihološki pritisak doprineo ili sputavao ekipu?
-Trudio sam se da ne opterećujem ekipu. Već sam iskusan u tome, u tom boravku među prve četiri ekipe, ili među prve dve u prvenstvu. Problem je što svake godine, a što će biti i u novoj sezoni, imamo šest-sedam novih igračica. Mnoge od njih dolaze iz klubova gde kontinuitet pobeda nije obaveza i nije navika. Kada igraš tri takmičenja i imaš 46 utakmica, a ideš na pobedu u svim utakmicama, i ne znači ti ništa ni da 40 pobediš ako izgubiš u polufinalu, onda to nije lako. I taman napraviš priču da se igračice navikavaju na pobede, desi se da na kraju sezone neke napuste klub.
Jedna ste od retkih ekipa van Beograda koje su konstantno u vrhu u poslednjim sezonama. Šta su prednosti, šta su mane toga?
-Imamo sreću u Novom Sadu da smo univerzitetski centar, mnogi kažu da je najlepši grad i da je veoma lepo živeti u njemu. Sa te strane uspevamo da privučemo igračice. Takođe, i jadranska liga koju smo igrali poslednje dve sezone je magnet za igračice. Sa druge strane beogradski klubovi su u praksi pokazali da se lakše dolazi do reprezentacije, i to nas malo otežava u radu. Puno devojčica koje igraju u pokrajini gravitiraju ka Novom Sadu, tako da je većina naših igračica sa teritorije Vojvodine.
Kakva je perspektiva mlađih kategorija kluba?
-Kadetska ekipa je igrala Jedinstvenu kadetsku ligu Srbije i bila u vrhu. Svakako da očekujemo dosta od naših mlađih igračica i njihovog daljeg razvoja. Živković, Grujić, Marić, Selaković… dobijale su i do sada minutažu. Najviše se nametnula Lana Marić, kojoj se predviđa blistava budućnost. Sve devojke vredno rade, stasavaju i u vrhu su u Srbiji. Igraće juniorsku ligu u narednoj sezoni i samim tim će preći potpuno da treniraju sa prvim timom. Dobiće značajan prostor da igraju. Nekad ćemo rizikovati sa njima i po cenu rezultata. Strategija je da za 3-4 godine dođemo do toga da najmanje 7-8 igračica bude iz našeg pogona.
Kakva je trenutna situacija sa brojem devojčica i ekipa?
-Sada ćemo po prvi put imati juniorsku ekipu. Mislim da će kadetski tim biti spreman i u novoj sezoni da konkuriše za sam vrh, jer nam je i ove sezone veći deo igračica 2006. godište, čak i 2007. godište. Ima tu jako talentovane dece. U pionirskom uzrastu smo bili dominantni u vojvođanskim okvirima, i to sa mlađom generacijom, prošetali smo se sa 2007. godištem. Završni turnir smo igrali sa 2008. godištem i ispali dosta tesno od starijih ekipa. Moram da istaknem Nenada Srdića koji sa svojim saradnicima radi neverovatan posao, ali zaista neverovatan. Stiže da obiđe svako dete, stiže u školu, domove, kod doktora… on im je kao otac i majka. Rezultati su najvećim delom posledica njegovog rada i rada njegovih saradnika.
Kakav seniorski tim možemo da očekujemo u novoj sezoni? Šta je za sada poznato?
-Menja se mnogo, nažalost. Kako stvari stoje najmanje tri, možda i četiri igračice koje su počele polufinale, neće biti sa nama. Sara Lumis je otišla u Celje, Vladana Vujisić je u Artu, Jovana Jovović u Vrbasu, Čarna Prokić najverovatnije ide u inostranstvo. Na poziciji centra smo srećni što nam ostaje Žaklina Janković. Pregovaramo sa Jovanom Adamović da reaktivira ponovo svoju karijeru. Veoma sam srećan što smo doveli Tinu Selaković, kojoj predviđan ozbiljnu evropsku karijeru. Mislim da će imati veliku ulogu. Tu su Lena i Lara Radulović, kao i Katarina Jakovljević duže vreme. Doveli smo veoma talentovanu Marinu Stojić od koje očekujem da konačno dokaže i prikaže svoj raskošni talenat. Svakako ćemo morati da dovedemo još koju igračicu. Lana Marić će na poziciji četiri dobiti značajne minute.
Kakav imate odnos sa lokalnom samoupravom?
-Saradnja postoji i možemo je nazvati korektnom, ali ima veoma puno prostora za napredak. Duboko sam nesrećan zbog ogromnih razlika u finansiranju muške i ženske košarke, iako je ženska u poslednjih 7-8 godina daleko uspešnija. Tako je i u Novom Sadu, iako smo daleko najuspešniji košarkaški klub u Pokrajini naš budžet je pet puta manji nego kod muške ekipe. Treba svi zajedno da shvatimo da košarkašice isto naporno treniraju i igraju, iste finansijske potrebe kao i košarkaši imaju, nose istu opremu i patike, isto putuju autobusima, spavaju u hotelima na dalekim gostovanjima, leče iste povrede, plaćaju račune i poreze… Ali za njih para nema. Treba svi zajedno da se borimo za ravnopravnost polova u sportu u praksi, a ne samo lepim rečima i praznim frazama.
Kada je budžet u pitanju?
-U smislu budžeta nismo sa preterano velikim budžetom, ali jeste bolje nego pre dve sezone. Predviđeno nam je smanjenje budžeta za novu sezonu, još uvek ne znamo u kojim okvirima, ali verovatno toliko da nećemo moći da angažujemo inostranu igračicu koja pravi razliku. Sigurno ćemo smanjiti broj seniorki sa deset na osam. Drugi najveći problem su nam termini za mlađe kategorije. Tu smo imali velike probleme. Naša kadetkinje su samo jedan dan u nedelji trenirale zajedno u sali u kojoj igraju. I onda su uspele da budu četvrte u Srbiji što je sjajan rezultat s obzirom na te uslove. Tražili smo od uprave i od gradskih struktura i obećano nam je da će deca biti ispoštovana i da će dobiti tretman koji su zaradili svojim radom i rezultatima.
Kao iskusan trener gde pronalaziš motivaciju za svaku novu sezonu?
-Od trenutka kada sam prvi put zaigrao basket ostao sam zauvek zaljubljen u košarku. Čak i kad jedno vreme nisam bio direktno u košarci pratio sam je aktivno i intenzivno. Košarka je, uz porodicu, druga polovina mog života. Mada i porodica aktivno učestvuje u košarci, supruga, ćerke… Ne nedostaje mi motivacije. Svaka pobeda je dodatna mala motivacija. Teško je zameniti pobedu, posebno u nekom derbiju sa nečim. Za sada sam izuzetno motivisan za dalji rad.
- Jovana Nogić dvocifrena, Jekaterinburg u finalu
- Arad Slađana Ivića poveo u borbi za 3. mesto, Teodora Turudić postigla 28 poena u pobedi svog tima
- Jelena Bruks vodila Šopron do pobede u prvoj utakmici finala Mađarske
- Intervju – IVAN VUČINIĆ, trener Korać akademije 011: Devojke su bile svesne da postoji samo jedan put za uspeh, a to je veliki rad
- Zlatar i Imperium basket u direktnom duelu odlučuju o plasmanu u Drugu ligu
