Marina Maljković: Budite sigurni da je svaka dala sve, videli ste, popadale su na kraju

Selektrorka ženske košarkaške reprezentacije Srbije Marina Maljković rekla je da je njena ekipa na Olimpijskim igrama u Tokiju dala sve od sebe da ovog leta osvoji i drugu medalju i istakla da nije lako pobediti istu ekipu toliko puta u važnim utakmicama.

0
482

– Definitivno se videlo kakvu smo ekipu pobedili u Valensiji. Ne samo njih, već i Belgiju. Što su i mnogo starije i iskusnije moje kolege pričale, Vlade Đurović na primer: „Jao, koga ste vi dobili, Španiju, pa Belgiju, pa Francusku”. Sada vidimo kakav je to tim. Ništa nas nije iznenadilo. Mi danas nismo mogli. One su imale šuterski dan kao nikad. Ali ni to meni nije bilo veliko iznenađenje. Zaslužili su ovu pobedu. Treba da kažemo stvari onekve kakve jesu. Jedva su čekali ovu utakmicu, jedva su čekali samo nama da se revanširaju. Uporedite njihovu jučerašnju utakmicu protiv Japana i ovu sada. Jednostavno, to je bila ludačka energija da se pobedimo mi. Na kraju krajeva, nakon toliko godina i svih onih važnih utakmica, bez ikakvog alibija, na red je došlo i ovo. To je život.

Oproštaj Sonje i Jelene iz njenog ugla…

– Teško je, ali već sutra ne treba da bude teško jer smo toliko toga dali. Svi znate šta je ova generacija uradila i svi smo želeli da završe na najbolji mogući način, sa dve medalje. Ali, morate biti svesni da je tempo ovog leta bio potpuno nov za nas i ekstremno težak. Budite sigurni da je svaka dala sve. Videli ste, popadale su na kraju. Nije više bilo snage ni za šta. Kad je kraj i mogu da pomenem i Sonjinu koronu, jer ona je bitan igrač. Jeste to samo jedan igrač falio. Ne zboravite ni sve one pozitivne stvari. I slavlja, i zlata, i doček… Mi nismo stali. Bukvalno nismo stali. Devojke su došle pravo iz sezona, za razliku od odbojkašica koje sad idu na takmičenje i sto puta smo to rekli. Jako je važno to da shvatite da su pravo iz sezona došle na pripreme, bez i jednog jedinog dana odmora. To se nikada nije desilo. Uvek su imale dve nedelje, minimum, pauze između klupske sezone i dolaska u reprezentaciju. One su sada došle sa velikim kašnjenjem. Spremili smo to Evropsko prvenstvo, sve je bilo na brzinu. Posle toga se desila lepa stvar, pa smo morali i doček, gde se verovatno desio slučaj sa Sonjom i njenim suprugom. Ona je ovde došla bez treninga i igrala Olimpijske igre. To nije jednostavno. Nije jednostavno ni za tim, jer je veoma bitan deo tog tima. Tim je mnogo patio i u tom period kada je bio bez nje, u samim pripremama za Olimpijske igre. Praktično sa dva-tri treninga odigrala je utakmicu protiv Kanade i mi nismo znali, doktor Radovanović je bio sa nama, da li će igrati ili neće, koliko će moći. Sve je bila suva improvizacija. U skladu sa tim, mislim da smo dobili veliku Kanadu, Koreju, Kinu… To su bile velike utakmice za nas. Nismo imali ni sreće. To mora da se kaže. Igrali smo polufinale protiv Amerike. Onda opet Francuska. Možda bi nam bilo, donekle, drugačije i jednostavnije protiv Japana. Jer je ovo mnogo veliki pritisak. Hiljadita utakmica, pa da igraš sa reprezentacijom Vojvodine, pa ne možeš nekoga da dobiješ pet puta. Znamo koliko je to teško. Mi smo njih stalno dobijali poslednjih godina. Stalno! Tako da, to je šta je. One su zvezde, one su toliko dale i mora to da se gleda. To je sve iz mog ugla što mogu da kažem…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here