Nebojša Cvijović je ove sezone ispisao uspehe na dva fronta: kao trener pionirki „Sevojna“ koje su postale državne prvakinje, i kao strateg seniorskog tima „Sloge“ iz Požege. Balansirati između rada sa onima koji tek uče prve korake i onima koji ih već vode – zahteva umeće, strpljenje i viziju. On ne samo da je uspeo, već je ostavio trag u oba sveta – mladih nada i iskusnih seniorki.
1. Pionirke ,,Sevojna” su postale prvakinje Srbije, a kadetkinje su ostavile snažan trag na završnom turniru Triglav ženske kadetske lige Srbije. Kada pogledate unazad – kako biste opisali ovu sezonu u nekoliko reči?
Bila je ovo jedna sjajna sezona za nas. Kadetska liga je preozbiljno takmičenje i to je ono što je mojim devojčicama falilo predhodnih godina. Mislim da smo jedna od ekipa koja je najviše napredovala kroz sezonu, što se moglo i videti na završnim turnirima.
2. Elena Erić je ove godine zasijala u obe kategorije. Kako je raditi sa detetom koje, i pored godina, pokazuje takvu zrelost na terenu?
Uživanje je raditi sa Elenom. Ona je jedna od igračica koje mene, kao trenera, tera da napredujem i da svakim danom budem sve bolji u svom poslu. Nije bilo ni malo lako doći do ovog nivoa, gde Elena pokazuje zrelost na terenu. Sve to je rezultat rada, odricanja i upornosti.
3. Koliko je izazovno uskladiti rad sa više uzrasta i timova, a istovremeno graditi timski duh i individualni napredak svake igračice?
Da je lako, ne bi bilo zanimljivo. Vodio sam sve kategorije, od škole košarke do seniorki i uz dobru organizaciju sve je moguće uskladiti. Moram da naglasim da sam ove sezone i u ,,Sevojnu“ i u ,,Slogi“ imao ogromnu podršku i pomoć svih ljudi u klubovima.
4. Godine 2019. ste bili proglašeni za najboljeg trenera godine prema glasovima publike, a u izboru Sportskog udruženja „Sevojno”. Koliko vam znači priznanje koje dolazi direktno od ljudi – zajednice kojoj pripadate i za koju radite?
Mi smo u klubu pre svega prijatelji, pa tek onda kolege. Priznanje od prijatelja znači mnogo i to je bio jedan od motiva da se usavršavam i napredujem kao trener.
5. Koji je trenutak ove sezone za Vas bio najemotivniji – bilo da se desio na terenu ili van njega?
Definitivno nikada neću zaboraviti pobedu protiv ,,Partizana“ u Beogradu, sa ekipom ,,Sloge“. Nakon velike borbe i produžetka, moja prva pobeda u seniorskom takmičenju. Kroz kadetsku ligu imali smo isto veliki broj zanimljivih utakmica, pobeda kući protiv ekipe ,,Rasa“, pred krcatom halom jedna je od najlepših uspomena iz ove sezone. Ali kao najemotivniji trenutak, morao bih da izdvojim pionirsko finale sa ,,ŽKA“. Postali smo prvaci Srbije i suze radosnice mojih devojčica naterale su i mene na iste. Napravili smo ogroman uspeh, koji verujem da se nikada neće zaboraviti.
6. Kao trener mladih devojaka, često ste im više od trenera. Kako se nosite sa tom višestrukom ulogom – pedagoga, oslonca, motivatora?
Sve je to sastavni deo posla koji volim da radim. A naš posao ne počinje i ne završava se na treningu, tako da često imamo više posla van terena. No, ta priča pedagoga se ne završava u mladjim kategorijama. Dobar seniorski trener mora da bude i ozbiljan pedagog, mora da bude tu za igrače, da ih usmerava i da iz njih izvlači maksimum.
7. Koji je najvažniji savet koji ste svojim igračicama dali – ne samo o košarci, već i o životu?
Pred ove finalne turnire probao sam da ih motivišem, ali i oslobodim nekog pritiska. Rekao sam im da će sunce sutra da izadje, pobedili mi ili izgubili. Život ide dalje i najbitnije je da izađu na teren i uživaju. Isto tako u toku sezone, uvek im kažem da treba naporno da radimo, da idemo ka ispunjenju nekih ciljeva ali da je najbitnije da uživamo u tom procesu.
8. Kako motivišete ekipu nakon poraza ili kada se suočite sa teškim danima?
Ja sam devojčice od malih nogu učio da se posle loše utakmice ili poraza pojača trening. Smatram da je to jedina ispravna reakcija i bilo je situacija kada u subotu loše odigramo, da odmah u nedelju zakažemo trening i radimo na stvarima koje smo grešili u toku utakmice.
Na te treninge nedeljom, uvek je dolazila cela ekipa, odlagale su se obaveze i sve su bile tu.
9. Kada neko od vaših igračica napravi veliki iskorak, poput MVP priznanja ili izbora u idealnu petorku (ove sezone šestorku), šta Vama kao treneru to znači?
Te stvari koristim u motivacione svrhe. I za tu igračicu, ali i za ostale. U mlađim kategodijama verujem da je to jedina svrha tih nagrada i da su one samo mala motivacija na putu ka uspehu.
10. Kako izgleda jedan Vaš trening? Postoji li nešto što uvek zadržavate kao nit vodilju – bez obzira na dan i raspoloženje?
Smatram da treninge uvek treba prilagoditi ekipi. Imam plan treninga, ali papir mi nikad nije bitniji od onoga što vidim kod igračica na terenu.
11. Kako vidite dalji razvoj ove generacije mladih igračica i šta biste želeli da zadrže na svom sportskom putu?
,,Rad se ne može sakriti!” Rečenica koju gotovo svaki dan čuju od mene. U budućnosti, bilo da se bavile košarkom, ili krenule nekim drugim putem, želeo bih da zadrže veru u rad i da veruju da se rad uvek isplati. Što se tiče daljeg razvoja, imamo ozbiljne planove za sledeću sezonu. Moj najveći uspeh je što sam uspeo da zadržim sve ove devojčice. Imali smo ponude klubova, iz Beograda, Novog Sada i inostranstva, ali roditelji i deca prepoznali su zdravu priču, odlučili da ostanu i da zajedno nastavimo da pišemo stranice istorije. Ove sezone smo bili jedna od najmlađih ekipa u kadetskoj ligi, tako da većina ovih devojčica i sledeće sezone nastupa za kadetsku selekciju. Uz par pojačanja napadamo zlato. One koje se radom i kvalitetom istaknu, dobiće priliku da osete i seniorsku košarku.
12. U istoj sezoni ste vodili pionirke „Sevojna“ i seniorke „Sloge“ iz Požege. Kako izgleda prelazak iz rada sa najmlađima u seniorsku košarku i koliko Vas takva raznolikost kao trenera oblikuje i obogaćuje?
U početku je bilo zahtevno uskladiti sve, ali uspostavio sam isti sistem i posle je sve to išlo znatno lakše. Većina pionirki ,,Sevojna“ je u kadetskoj selekciji, godinama su naporno radile, napravile dobru bazu, tako da im sada nije bio problem da prate seniorsku košarku.Rad u ,,Slogi“ i iskustvo iz prve ženske lige je neprocenjivo. Naučio sam mnogo ove sezone, ali sam i video koliko ne znam. To saznanje me tera da nastavim da se edukujem, radim na sebi i kao što tražim od igračica, verujem da će se taj rad isplatiti.
13. Šta Vama lično znači biti trener? Šta Vas i dalje, posle svih sezona, inspiriše da svakog dana ulazite u salu sa jednakim žarom?
Uloga trenera sa sobom nosi jako veliku odgovornost. Kada vidim da neko želi da radi i napreduje, to me obavezuje da svaki trening dajem maksimum. Trener je tu da igrače učini boljim. Boljim ljudima, pa onda i boljim sportistima.
U tišini između treninga i utakmica, nastaju šampionke. Ali, pre nego što zablistaju pod reflektorima, neko treba da veruje u njih dok još samo sanjaju. Nebojša Cvijović ne vodi timove samo ka pobedama – on ih vodi ka samopouzdanju, odgovornosti i zajedništvu. U sezoni za pamćenje, iza trofeja i priznanja, stoji predanost, znanje i srce jednog trenera koji zna da se pobede ne računaju samo na semaforu – već i u ljudima koje ostavite iza sebe.
Foto: Privatna arhiva
