Prilika da, pored sportske karijere, grade i akademsku na univerzitetima i koledžima koji su među najboljima na svetu, za mnoge devojke postala je primamljiva.
Školovanje u Americi uči studente da budu samostalni, optimistični, aktivni, i mnogi ne bi menjali svoje iskustvo ni za šta.
Jedna od onih koja nosi sjajna iskustva iz Amerike je naša sagovornica Jovana Vuković.
Bivša košarkašica je provela sedam godina „preko bare“ i igrala D1 diviziju, a sada ima za cilj da ostvari tuđe snove, odnosno pomogne novim generacijama koje žele da upoznaju čari američke košarke i u perspektivi dobiju priliku za koledž stipendiju.
–AAU letnja liga je program koji može mnogima da otvori nove puteve. Plan je da u julu jedna grupa devojaka ode na dve nedelje. Baza će biti Univerzitet Kanzas, gde je između ostalog i nastala košarka. Koristićemo njihov dom, njihovu menzu, teretanu, salu. Pet dana bi devojke trenirale, a vikendom odigravale utakmice na turnirima. Prvi turnir bi bio u Kanzas Sitiju, a drugi u Čikagu. Bonus, mimo košarke bi bilo druženje, upoznavanje sa američkom kulturom i eto, malo turizma između obaveza, poseta fakultetima i nekim znamenitostima gradova gde budemo igrali turnire. Prošlog leta je tim išao u Denver, Dalas i Kanzas Siti. Bili smo smešteni na D2 univerzitetu. Uslovi su bili vrhunski, ali će ove godine biti još bolje.
Jovana nam iznosi osnovne informacije o potencijalnim budućim igračicama ovog AAU programa.
-Ovo je program najviše namenjen košarkašicama između 16 i 19 godina, koje su inače zainteresovane za studiranje u Americi. Na tim turnirima masovno dolaze treneri svih nivoa koledža i biće to prilika da ih neko vidi na delu. Osim toga, na tim turnirima će moći da vide i osete brzinu košarke, agresivnosti, i da vide da li je to put kojim one žele da idu. Treći razlog je iskustvo kakvo se teško bilo gde stiče, da upoznaš vršnjakinje iz celog sveta, da vidiš kako izgleda sportsko-akademski život tokom godine.
Devojke bi imale šansu da unaprede svoje veštine kroz treninge i u više od 10 utakmica protiv velikog broja ekipa iz SAD, I sve to pred više od desetina koledž trenera.
-Jedna od specifičnosti letnjih liga su sale sa deset ili cak 16 terena. Vikendom igraš utakmice, 4-6 utakmica u subotu i 4-6 utakmica u nedelju. Ekipe se smenjuju na terenima, i zavisno od rezultata napredujes. Radna nedelja rad sa tri trenera „skills and development“, „strengths and conditions“ i košarkaškog trenera koji je zadužen za taktiku- To je trener Litvanske reprezentacije, koji zna šta je neophodno da se stigne do vrha. Letnja liga u Americi traje od aprila do jula. Deca igraju za svoju srednju školu, a kada se ona završi imaju priliku da igraju za neku regionalnu ekipu, ili dobiju pozivnicu, ako su baš talentovana za neki ol-star ili turnire visokog profila koji se igraju samo po pozivnicama gde ti je sve plaćeno. Šta je ovde bitno. Treneri tokom leta imaju period kada su najviše slobodni i onda uživo mogu da skautiraju. Mnogo je lakše trenerima da uživo skautiraju nego kada im se pošalju hajlajtsi.
Time bi otvorile vrata potencijalnim budućim prilikama.
-Nikome se ne obećavaju stipendije. Ovo je put da vidiš gde si, da vidiš kakva ti je konkurencija, da se nametneš. Ovo je i prilika da se zabaviš, ali ovo nije turistički put. Ozbiljna je priča, treba biti u treningu, biti spreman.
U praksi, roditelji se nekako lakše odluče da puste mušku decu u odnosu na žensku.
-Volim da mislim da su žene jako zrelije i samostalnije, čak i u tom uzrastu. Mislim da je sebično da im se uskrate te dve nedelje zbog neke roditeljske vezanosti, pogotovo jer im otvara neke puteve. Iz iskustva znam da su roditelji devojčica jako skeptični, pitaju da li je bezbedno… Što se tiče bezbednosti i osiguranja, roditelji mogu da budu mirni. Naravno, i ja sam 24 sata dostupna njima. Mislim da dete i ne može da zna sve dok se ne odvoji malo od kuće, da kroz neku samostalnost postane odgovorna odrasla osoba. Kod kuće sve imaš. Ovamo moraš sam da nameštaš krevet, ako se uspavaš i zakasniš, za tebe doručka nema…
Koji su uslovi za prijavljivanje?
-Moraju da postoje hajlajtsi prema kojima bi odredili da li postoji potreban kvalitet. Nije poenta da se plati i da se ode, a da tamo ne dobijete ni pet minuta da igrate jer je takva konkurencija da ne možete da ispratite tempo. Koledž košarka ima vrhunsku prvu diviziju D1, tu je D2 gde se isto daju pune školarine, potom D3. Postoje NAIA škole… Ima mesta za sve, ali kvalitet presuđuje. Ako to nije puna stipendija, onda postoje budžeti za koje mora da se radi kako bi se dobila prilika na jednoj od tih škola.
Za sve detalje vezane za letnju ligu, informacije možete pronaći na sajtu sa brošurom College star-a.
Brošuru možete preuzeti OVDE
