Intervju – MINA ŠOPALOVIĆ, trener ŽKK Balkan

Tvoji najraniji počeci?

Košarku sam počela da treniram sa 7 godina u košarkaškom klubu „Beopetrol“. Treninzi su se održavali u OŠ „Ratko Mitrović“, gde danas, kao trener, učim decu prvim košarkaškim koracima.

Ljubav prema košarci?

Ljubav prema košarci je nešto što me pokreće svaki dan. Za mene to nije samo igra, to je strast koja oblikuje moj život i pristup svemu to radim. Kada sam na terenu osećam se „živom“, povezanom sa igračicama, timom i energijom koja vlada u svakom trenutku. Ta ljubav me motiviše da se stalno usavršavam kao trener i da inspirišem svoje igračice da daju sve od sebe,ne samo zbog pobede, već zbog osećaja zajedništva i radosti koju košarka donosi.

Najnoviji izazovi u 2024 godini, planovi, noviteti- selekcije?

Kao trener sam počela da radim 2009.godine. ŽKK “Balkan” sam osnovala 2014. i kroz svoju školu košarke počev od najmlađih uzrasta, već deset godina uspešno gradim temelje za dalji razvoj košarkašica. Posvećenost kluba radu u sa najmlađima i sa mladim talentima pokazala je izuzetne rezultate, a ove godine klub pravi značajan korak napred, proširujući se na mlađe selekcije.

Izazovi u 2024. godini fokusirani su na daljem usavršavanje naših mladih selekcija, uključujući mlađe pionirke, pionirke i kadetkinje. Klub je posvećen postizanju što boljih rezultata, ali naša najveća misija je da deca napreduju i razvijaju se, kako u košarkaškim veštinama, tako i u ljudskim osobinama.

Gde je lakše na terenu kao igrač ili pored njega kao trener?

Iako su oba aspekta košarke izazovna na svoj način, verujem da je lakše na terenu kao igrač. Kada si igrač, fokusiran si na svoju ulogu, daješ sve od sebe u svakom trenutku i osećaš adrenalin igre. Sve što radiš direktno utiče na rezultat i imaš kontrolu nad svojim postupcima. Kao trener, odgovornost je mnogo veća s obzirom da rukovodiš celim timom, osmišljaš strategiju, motivišem svakog igrača, a često nemaš direktan uticaj na dešavanja na terenu. Stres i pritisak su veći jer si zadužen za kolektivni uspeh, a on zavisi od mnogo faktora.

Šta je presudilo da se opredeliš za trenersku karijeru?

Na moju odluku da se opredelim za trenersku karijeru presudila je strast prema košarci i želja da prenesem svoje znanje i iskustvo na mlađe generacije. Nakon godina provedenih na terenu kao igrač, shvatila sam koliko je važno imati dobrog mentora koji može da te nauči, inspiriše, vodi i oblikuje ne samo kao sportistu, već i kao čoveka.

Na šta daješ poseban akcenat u svoj radu?

Poseban akcenat u svom radu dajem na razvoj discipline i timskog duha. Pored tehničkih veština, radim na tome da izgradim mentalnu snagu i samopouzdanje kod svake igračice kako bi mogle da se suoče sa izazovima, kako na terenu, tako i van njega.

Radila si kao igračica sa mnogim trenerima čije i koje pouke posebno pamtiš?

Svi treneri sa kojima sam radila imali su određeni uticaj na moju karijeru, ali bih izdvojila Zorana Tira koji me danas uči i savetuje kao trenera. Pamtim njegove reči sa priprema:” A sad još jedan krug za trenera“ i onih mnogo težih: “Trener ti govori onakav kakav si a ostali ti pričaju ono što želiš da čuješ.”

Šta je najteže na šta si se navikla kada je u pitanju trenerski posao?

Najteže na šta sam se morala navići u trenerskom poslu je činjenica da, za razliku od igrača, ne mogu direktno da utičem na dešavanja na terenu. Kao trener, tvoja uloga je da pripremiš tim najbolje što možeš, ali kada utakmica počne, sve je u rukama igrača. Ponekad je teško gledati sa strane, znajući da si dao sve od sebe na treninzima, ali da ipak ne možeš kontrolisati svaki trenutak igre. Takođe, naučiti kako da balansiram između strogosti i podrške.

Koje su lične trenerske ambicije,imas li dugoročne planove?

Moje lične trenerske ambicije su da nastavim da se usavršavam u ovoj ulozi, stalno unapređujući svoje znanje i veštine. Dugoročno, ambicija mi je da postanem trener koji se prepoznaje po sposobnosti da razvija igrače u vrhunske sportiste i lidere.

Koji su ciljevi u radu sa mladjim kategorijama u klubu?

Naš cilj je da kroz treninge i takmičenja razvijamo tehničke i taktičke sposobnosti kod dece, ali i da im usadimo važne životne vrednosti poput discipline, odgovornosti i saradnje. Takođe, želimo da stvorimo okruženje u kojem će svako dete moći da napreduje svojim tempom, uz podršku trenera i saigrača. Na kraju, cilj nam je da svako dete izađe iz ovog procesa kao bolji igrač, ali i kao bolja osoba, spremna za izazove koje donosi dalji sportski i lični razvoj.

Mlade košarkašice pored košarkaških potrebno je učiti i životnim lekcijama. Šta je najteže naučiti mladog igrača u ovom smislu?

Mladog igrača je najteže je naučiti kako da se nosi sa uspehom, izazovima i posebno neuspehom. Prihvatiti gubitke i neuspehe kao deo procesa, a ne kao kraj sveta, može biti izuzetno teško. Pomažemo im da shvate da svaki neuspeh nudi priliku za dalje učenje i napredak, te da je upornost ključ uspeha.

Da li su mladi igrači generalno svesni i umeju da cene to što imaju mogućnost da rade sa trenerima koji imaju bogatu karijeru iza sebe?

Generalno, mladi igrači možda nisu uvek u potpunosti svesni i ne umeju uvek da cene rad sa kvalitetnim trenerima. Njihovo razumevanje se može razvijati vremenom, sazrevanjem i sticanjem iskustava postaju svesniji značaja stručnosti i znanja koje treneri donose. Dok neki igrači odmah prepoznaju vrednost i iskorišćavaju priliku da rastu i da se razvijaju.

Svi se slažu da je rad sa mladima najvažniji,ali je isto tako činjenica da se ogroman broj mladih igračica “izgubi” u mladjim selekcijama. Šta presudjuje?

Često se ističe da je rad sa mlađim kategoriijama igrača najvažniji a na taj rad utiče više faktora.

Treneri koji rade sa mlađima su uglavnom i sami mladi sa manje iskustva. To može dovesti do grešaka koje se dešavaju u svakom poslu. Ne postoji trener koji u određenom trenutku nije prevideo potencijal nekog igrača. Zbog toga je neophodno da se treneri kroz celu karijeru edukuju i usavršavaju što je ponekad teško s obzirom da je rad sa mladima nedovoljno cenjen u društvenom i materijalnom smislu. Košarka je sport koji se brzo razvija pa je potrebno biti i viizionar da bi se mladi igrači formirali za budućnost.

Ženska košarka u Srbiji nije na istom nivou kao muška, kako u smislu finansijske podrške, tako i u pogledu jačine lige i medijskog praćenja. Kada se deca suočavaju sa ograničenim mogućnostima za profesionalnu karijeru to može uticati na njihovu odluku da odustanu.

• Crvena zvezda gostuje grčkom Proteas Vulasu i igra za plej-of (Linkovi)
• Partizan 1953 poražen od Celja u 6. kolu WABA lige
• Komentar kola! Nebojša Cvijović, trener Sloge: Pobeda nad Partizanom je motiv da nastavimo da treniramo još jače
• Nemanja Planojević pred gostovanje u Grčkoj: Pobeda u ovoj utakmici bi nam mnogo značila za dalji nastavak takmičenja
• Tina Krajišnik nova košarkašica Bešiktaša