Teodora Marunkić posle igračke karijere odlučila je da svoje znanje prenese i na mlađe igračice. U ekipi iz Novog Sada radi veoma uspešno, a rezultat posvećenosti i profesionalizma, od mlađih kategorija, pokazuje i rezultat pionirki na završnom turniru u Ivanjici. Ekipa trenera Teodore Marunkić se okitila zlatom, a o celoj sezoni i daljim planovima, sa nama je razgovarala upravo Teodora Marunkić.
Kakav je osećaj posle osvojene titule šampiona Srbije u pionirskoj konkurenciji?
Osećaj je predivan. Jako sam ponosna na decu, ovo je za sve njih bilo prvo državno prvenstvo, a odigrale su ga jako pametno, zrelo, hrabro, timski. Naš zajednički rad od 5 godina smo krunisali zlatom i svi smo presrećni.
Na koji način ste selektirali ekipu 2009/10 godište?
Kada sam došla u NŽKA, skoro sve ove devojčice su bile u našem klubu, u mini basketu, koje sam ja tad preuzela i od tad smo zajedno. Jedina nova devojčica koja je došla ove sezone iz Čelareva je Bjelobrk Radmila, koja se odlično uklopila u ekipu još od prvog dana, pa je doživljavamo svi kao da je sa nama od početka.
Šta bi istakla u prvi plan kao zaštitni znak ekipe?
Timski duh, posvećenost treninzima i igri, kao i odlična komunikacija na terenu.
O generaciji košarkašica rođenoj 2009. godine se priča da imaju „visok plafon“. Košarkaškim kuloarima provejavao je ogroman optimizam i očekivanja. Neko si ko radi sa tom generacijom i na regionalnim susretima. Kakav je tvoj utisak?
Odavno nismo imali ovako dobru generaciju u Srbiji kao što je 2009/2010. Mislim da je pokazatelj toga izuzetno lepa košarka koja je bila prikazana na završnom turniru.
Uz igračku, praviš i trenersku karijeru. Šta je presudilo da se opredeliš za trenerski?
Kroz rad sa mnogim trenerima, kao igrač, uvidela sam koliko je to zanimljiv i lep poziv. Najviše sam se divila mom pokojnom treneru čika Laletu (Radojica Nikitović). Zadovoljstvo mi je posmatrati igračice sa kojima radim i njihovo napredovanje iz meseca u mesec.
Šta je bilo najteže na šta si se navikla kada je u pitanju trenerski posao?
Najteže je bilo naučiti kako prilagoditi svoj pristup i taktiku igre različitim igračicama i situacijama, ali s vremenom sam naučila da je fleksibilnost ključna za uspešan trenerski rad. Takođe, ono na čemu sam radila su samokontrola, prelazak iz igračkih u trenerske „patike“, promena perspektive gledanja na košarku.
Koje principe pokušavaš da postaviš u igri svoje ekipe?
Važno mi je da igračice razvijaju svest o timskom radu, odgovornosti prema svakom zadatku na terenu i poštovanje prema saigračicama, protivnicima i sudijama. Takođe težim tome da igra bude brza, dinamična i efikasna.
Čak i oni najbolji i najiskusniji treneri kažu da „kradu“ od kolega. Koje ideje i iskustva drugih primenjuješ na svojim treninzima/utakmicama?
Od početka rada kao trener trudim se da se konstantno usavršavam, što na seminarima, što kroz priču sa iskusnijim kolegama.
Koje su lične trenerske ambicije, imaš li dugoročne planove?
Za sada mi je plan da nastavim rad sa ovom sjajnom generacijom, da se dokažemo na višem nivou takmičenja. Želim se usavršavati kao trener i možda jednog dana voditi seniorski tim na visokom nivou takmičenja.
