Intervju – ANĐELA RADOVIĆ, trener Nibaka

Ekipa Nibak iz Niša u svojoj prvoj sezoni je izborila plasman u Drugu ligu Srbije. Jedna od glavnih karika je bila Anđela Radović, iskusna košarkašica koja je ove sezone u ekipi iz Niša bila u isto vreme i trener i igrač.

0
1244

Nibak ima dugu tradiciju u Nišu, prve svega u muškoj košarci, ali da je vredno da se obrati pažnja i na žensku košarku dokazuju rezultati ove sezone.

Anđela Radović je nakon svoje dugogodišnje karijere, kako inostrane tako i u Srbiji, odlučila da zameni „patike – cipelama“. Međutim, sami rezultati i motivacija je Anđelu dovela do dvostruke uloge ove sezone, a to se pokazalo jako uspešnim. Nakon odigrane utakmice u baražu protiv ekipe Monda iz Beograda, ekipa Nibak iz Niša se plasirala u Drugu ligu Srbije.

Već u prvoj sezoni postojanja izborili ste viši rang. Kakav je osećaj posle plasmana u Drugu ligu?

Osećaj je fenomenalan, cele sezone sam verovala da radimo nešto dobro, i na kraju je stigla nagrada za to. Nije bilo boljeg načina da završimo ovu sezonu.

Šta te je, lično, motivisalo da pokreneš rad sa devojčicama u OKK Nibak?

Smatram da devojčicama koje kreću da se bave košarkom mogu da pružim i prenesem mnogo stvari. Želim da im pružim one lepe stvari koje sam i ja kao klinka imala kao i one koje nisam a smatram da su važne za razvoj svakog sportiste.

Koje ciljeve je klub postavio na početku rada i u trenutku kada ste formirali seniorski tim?

Cilj je bio da rastemo iz utakmice u utakmicu i da vidimo koji je naš domet. Preponosna sam na svaku devojku iz tima i srećna zbog njih. Mislim da je cilj ostvaren i da je svaka od njih u nekom segmentu napredovala u odnosu na početak sezone a to jeste najvažnije.

Put do Druge lige vodio vas je kroz četiri nivoa. Šta je bio najveći izazov i da li ste u svakom trenutku tokom sezone bili optimisti?

Najveći izazov kao treneru mi je bio da devojkama podignem samopouzdanje. Da im objasnim da se njihovog potencijala u koji sumnjaju protivnička ekipa sigirno plaši. Optimizam nije falio ni jedne sekunde, od momenta kada sam im postala trener sa njima sam pričala samo o načinu na koji protivnika možemo pobediti. Poraz nismo pominjali često, a i kada se dešavao, učili smo iz njega.

Posle rezultatske drame ste ostali bez plasmana u viši rang, ali je potom usledila još veća drama i pobeda u baražu posle produžetka. Šta misliš da je bilo presudno u meču odluke?

Jedan od presudnih momenata za našu borbu proz ceo plej off jeste pomoć mog pre svega velikog prijatelja a zatim dugogodišnjeg člana Nibaka Milana Tubića. Kada je krenuo plej off priključio se treninzima i uneo dosta energije u tim. Pomogao mi je mnogo jer uloga igrač/trener u tim bitnim utakmicama nije bila laka. Ekipa Moda je pretalentovan i tehnički jako dobro potkovan tim, možda naš najači protivnik ove sezone. Znali smo gde su naše prednosti i pokušali da ih gađamo celu utakmicu, to nam je donelo pobedu.

Razmišljate li već sada o sledećim koracima i narednoj sezoni?

Naravno, moramo pametno iskoristiti i opravdati učešce u Drugoj ligi Srbije.

Muški Nibak je prepoznatljiv po mlađim kategorijama. Kakva je trenutna situacija i koji su planovi u radu sa mlađim kategorijama u ženskom sektoru kluba?

Kada smo osnovali klub pokrenuli smo i školice košarke, sledeće sezone ćemo polako te devojčice uvoditi u takmičarski sistem. Verujem da baš u njima leži budućnost i najveći potencijal Nibaka.

Uz igračku, praviš i trenersku karijeru. Šta je presudilo da se opredeliš za trenerski poziv?

Shvatila sam da zamisao koju ja imam u svojoj glavi nijedan trener ne može da shvati i da moram pokušati sama. Hahaha, šalim se naravno. Želim da u košarci ostanem dugo, smatram da imam osećaja za to i kada se probudila želja da igračku karijeru privodim kraju to je bio logičan sled događaja.

Šta je bilo najteže na šta si se navikla kada je u pitanju trenerski posao?

Činjenica da od igrača tražim da na terenu urade baš ono što bih ja uradila. Treba da svaka ima svoju viziju i način razmišljanja a da sam ja tu da ih usmeravam.

Čak i oni najbolji i najiskusniji treneri kažu da „kradu“ od kolega. Koje ideje i iskustva drugih primenjuješ na svojim treninzima/utakmicama?

Mislim bi bilo dosta pretenciozno da bilo koga od svojih trenera makar od kada se bavim seniorskom košarkom nazovem kolegom. Svi oni su treneri a ja to tek učim da budem. Sa taktičke strane sigurno da su mi najsvežije bile neke ideje poslednjeg trenera Živkovića, uklapale su se u neku moju viziju tima i pokušavala sam da ih primenim u igri Nibaka.

Koje su lične trenerske ambicije, imaš li dugoročne planove?

Za sada su sve ambicije vezane za Nibak, mislim da je predamnom dosta rada a vreme koje sledi ce pokazati moje domete.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here