Prvo učešće sa Avenidom je završeno vicešampionski, a sada se nada da će sa Fenerbahčeom napraviti korak više.
Fenerbahče je bio aktuelni šampion, dominantan tokom sezone, ali će u polufinalu igrati protiv Cukurove iz Mersina, koji je domaćin Fajnal-fora.
Medalja sa reprezentacijom Srbije i odlazak u WNBA bio je ispunjenje snova iz detinjstva. Da li bi osvajanje Evrolige bilo ispunjenje još jednog takvog sna?
-Osvajanje Evrolige bi svakako bilo ispunjenje još jednog sna. Kada sam započinjala svoju karijeru gledala sam Evroligu i uvek sam sanjala o tome da i ja jednog dana zaigram u istoj. Nastupati u Evroligi bila je moja želja i cilj, čak mnogo pre WNBA, i biti u situaciji da se borim za titulu je od neopisivog značaja.
Tokom sezone u Evroligi ste bili dominantni. Može li vaše planove da poremeti to što u polufinalu Fajnal-fora igrate protiv Mersina, koji je ujedno i domaćin?
-Mersin je ekipa koju poznajemo jako dobro i imali smo već priliku da se sa njima susrećemo ove sezone u par navrata. Znamo šta nas očekuje u Mersinu. Oni imaju prednost domaćeg terena i domaće publike što za nas može biti otežavajuća okolnost. Pojačali su se u ovom zadnjem delu sezone i imaju dobru postavu. Najvažnije je da se fokusiramo na nas i da igramo svoju košarku na najvišem nivou. Da bi se osvojila Evroliga treba znati kako se nositi u teškim situacijama i kako reagovati pod pritiskom.
Kakva atmosfera vas očekuje u Mersinu?
-Očekuje nas paklena atmosfera. Mersin je atraktivna lolacija za gledaoce i očekujemo da će za F4 biti veliko interesovanje. U svim mečevima gde se Mersin borio za F4 dvorana je bila prepuna, tako da za F4 možemo samo da zamislimo šta će tek da bude 😄
U eventualnom finalu bi vas čekali Prag ili Vilnev. Kakva su ti očekivanja od završnog turnira?
-Za Prag smo od početka znali da će da bude jedan od glavnih konkurenata. Vilnev ove sezone igra mnogo dobro. Iskreno, sve je moguće i moramo da budemo spremni bez obzira ko nas čeka sa druge strane terena. Neće biti lako ko god da bude protivnik.
Koliko će ti značiti iskustvo igranja na F4 sa Avenidom?
-Svakako da će mi značiti moje prethodno iskustvo igranja na F4. Znam kako je biti u toj situaciji i šta me očekuje. Mogu da kažem da sam već prilično iskusna i znam da se nosim u različitim situacijama na ovako velikim takmičenjima.
Kada uporediš Evroligu i WNBA, gde vidiš sličnosti, a gde razlike?
-WNBA i Evroliga, u oba slučaja igra se košarka na jako visokom nivou i konkurencija je velika. U poslednje vreme sve više se igra brza košarka, kako u Americi tako i u Evropi. WNBA i evropska košarka se dosta i razlikuju. Sam sistem igre je drugačiji. Evroliga se više igra strateški i cirkulacija lopte je veća. Dozvoljena je i čvršća odbrana. U Americi imamo situaciju gde se dosta više oslanjamo na igru 1:1.
Na tvojoj poziciji igra i zvanično najbolja evropska igračica Ema Meseman, kako izgleda trenirati sa njom?
-Ema je svakako inspiracija i mnogo mi znači imati je za “sparing partnera” svakodnevno na treninzima. Motiviše me da izvučem svoj maksimum na svakom treningu i to je ono što mi omogućuje da budem još spremnija za neke važne utakmice.
U čemu pronalaziš najveću motivaciju za bavljenje košarkom?
-Motivacije mi nikada ne manjka. Jednostavno, volim da igram košarku, volim da se takmičim i nadmećem. Motivišem samu sebe i uvek mi je cilj da danas budem bolja nego što sam bila juče.
Koji savet bi dala devojčicama koje počinju da treniraju košarku?
-Moj savet devojčicama koje počinju da se bave košarkom – verujte u sebe i ne dozvolite nikome da vam kaže da nešto ne možete postići. Budite uporne i nikada ne odustajte. Imajte jasan cilj i budite spremne da žrtvujete dosta za rad ostvarenja svojih snova.
Kakav je Istanbul za život? Šta ti se posebno sviđa u njemu?
-Istanbul je grad koji me oduševljava sa svom svojom kulturom i istorijom. Volim da koristim slobodno vreme da posećujem razna mesta i da probam različite specijalitete. Najviše volim da provodim vreme pored vode i jednostavno da uživam u pogledu na Bosfor.
Šta za tebe znači Trebinje, odakle si rodom?
-Trebinje za mene ne predstavlja samo mesto gde sam ja rođena. Trebinje je moj dom, tamo je moja porodica i ljudi koje volim. Gde god da se nalazim fizički Trebinje uvek nosim u svojoj duši i uvek se rado vraćam. Neopisiv je osećaj koji me obuzme svaki put kada se vratim u Trebinje posle dužeg vremena odsustva.
