I već 21 godinu u nizu na prvom mestu najboljih svetskih Univerziteta se nalazi Harvard iz Bostona.
Srbija može da bude ponosna jer ima svoju decu koja su deo ovog Univerziteta, a među njima je i Mona Zarić.
Sa Monom smo razgovarali o njenom akademskom, ali pre svega košarkaškom razvoju u SAD. Zarić je pre nekoliko večeri prvi put bila starter sa rekordna 33 minuta u igri, što je dokaz da sve više dobija prostor za igru.
Kakav je osećaj biti student Harvarda, koji se nalazi na prvom mestu liste svetskih Univerziteta?
-Čim sam dobila priliku da apliciram za mesto na Harvardu i zaigram u timu bila sam sigurna da je to prvi korak ka mom najvećem životnom uspehu. Iako sam tu već neko vreme, osećaj je i dalje nestvaran. Ipak je velika čast što sam bila jedna od dvanaest primljenih transfer studenata od dve hiljade aplikanata.
Posle dve godine na Univerzitetu Indijana, postala si student Harvarda. Da li je Harvard ispunio sva tvoja očekivanja?
-Zaista nisam bila spremna i nisam mogla znati šta da očekujem, i to mi je bio najteži deo, tako da mi je period privikavanja trajao malo duže. Ovo iskustvo je mnogo drugačije od svega što sam iskusila do sad, i sama činjenica da sam ovde je veliki uspeh.
Kako napreduje akademski deo?
-Akademski deo napreduje jako dobro i mnogo mi se sviđaju časovi koji sam izabrala. Jeste teško, ali mi je jako interesantno. Sistem se dosta razlikuje od evropskog ali mi nije bio problem da se naviknem. Štaviše, ovaj sistem mi više leži.
Kada je košarkaški deo u pitanju, jesi li zadovoljna ulogom i minutažom koju umaš?
-Kao i u akademskom, tako i u sportskom delu postoji period navikavanja, kao i velike promene koje dolaze kad se promeni tim. Morala sam da savladam dosta očekivanja od strane trenera i da nađem najbolji način da doprinesem ekipi. Trenutno radim na tome da moja uloga bude mnogo značajnija.
U kojoj meri ste zadovoljni rezultatima do sada?
-S obzirom da smo igrale sa jako dobrim ekipama u pre-season deonici i da smo mogle i te kako da pariramo sa njima, zaodovoljni smo. Otvorili smo „Ivy League“ konferenciju jako dobro i ne odustajemo od cilja osvajanja prvenstva.
Sa kakvim ciljevima idete u nastavak sezone?
-Naš kranji cilj je, naravno, osvajanje prvenstva i učestvovanje u NCAA „March Maddness“ turniru, kao i pobeda nad našim najvećim rivalima u predstojećim utakmicama.
U čemu vidiš najveću razliku u stilu igre u Americi i Evropi?
-Najveća razlika koju sam primetila je da se Američki stil zasniva na individualoj igri na osnovu atletizma i fizičkih sposobnosti igrača, dok u Evropi se igra bazira na timskom duhu i taktici.
Kakve uslove za treninge i utakmice imate?
-Košarkašku salu delimo samo sa muškom ekipom, tako da imamo dobre termine za trening kao i prostor za individualni rad, čemu se mnogo posvećuje pažnja ovde. Utakmice se igraju jednom ili dva puta nedeljno preko vikenda, i tako je organizovano da se potpuno ispoštuju naše vrlo zahtevne akademske obaveze na koje se ovde mnogo obraća pažnja.
Trener Carrie Moore je od skora u Harvardu. Kako bi opisala stil košarke koji gaji?
-Trener Moore je prepoznatljiva po brzom stilu igre i evropskim principima, što meni, naravno, odgovara. Takođe, trener gaji igru koja se oslanja na igrače koji su svestrani i mogu da pokriju više od jedne pozicije.
Da li se treninzi puno razlikuju u odnosu na one koje si imala u Evropi?
-Treninzi u Americi su dosta teški, pogotovo pre sezone kad je tim u pripremnom periodu. Intenzitet je dosta jači i mnogo više sati se provodi na terenu i u teretani. Velika pažnja se posvećuje skautingu i samoj pripremi za utakmicu. Trening na dan utakmice je obavezan, i sve to zajedno iziskuje dosta vremena i energije, a i pored svega moramo biti na najvišem akademskom nivou.
Ovo ti je treća godina u Americi, prva u Bostonu. Kakav je Boston za život?
-Boston više podseća na evropske gradove, što meni jako odgovara. Cambridge je mesto u kom se nalazi naš kampus i tu se uglavnom krećem. Kad god imamo slobodno iskoristimo da odemo u centar Bostona, gde ima svašta da se radi.
Imaš li dovoljno vremena da upoznaš Ameriku tokom putovanja sa ekipom?
-Do sad sam imala priliku da obiđem neka od najpoznatijih mesta u Americi, kao što su New York, Chicago, California, Las Vegas, i Texas. Dok sam bila u Indiani, čak smo i igrali turnir na Bahamima. Sva ta iskustva su nezaboravna i bez košarke sigurno ne bih mogla da ih doživim.
Da li planiraš po završetku studija povratak u Evropu i košarkašku karijeru?
-Za sad mi je jedini prioritet da diplomiram. Imam još dosta vremena da razmislim i odlučim koji put ću da izaberem. Ono što je najbitnije je da imam dosta lepih opcija.
Šta za tebe znači dres reprezentacije Srbije? Koju utakmicu u nacionalnom timu posebno pamtiš?
-Igrati za reprezentaciju je velika čast i želja svakog sportiste, pa tako i za mene. Dres reprezentacije Srbije znači ponos, posvećenost i ljubav prema domovini. Utakmica koju posebno pamtim je protiv Portugalije u U20 selekciji na leto 2022. godine. Želja za pobedom je presudila posle dva produžetka. Jedna od omiljenih uspomena mi je radost posle pobede koju sam podelila sa celom ekipom.
Kako provodiš vreme van košarke?
-Kad nemam dosta da učim, volim da se družim sa saigračicama ili da pričam sa porodicom. Takođe, volim da čitam knjige i da gledam filmove.
Lična karta
ime i prezime: Mona Zarić
datum i mesto rođenja: 29/11/2002, Novi Sad
pozicija i visina: Krilni centar, 185 cm
klubovi: Keravnos BC, Sistema Rosa Pordenone, Indiana University, Harvard University
trofeji: U Keravnosu sam osvajala u svim mlađim kategorijama prvenstva, po 2-3 godine za redom u svakoj. Isto tako i sa prvim timom tri kupa i tri prvenstva. Poslednji trofej koji sam osvojila je prvenstvo konferencije sa Indianom.
škola/fakultet/posao: Harvard University
