Marija Mršić u svojoj karijeri je igrala u velikim klubovima, tokom cele karijere, Prvu ligu. Svoje znanje pokazuje na terenu i uz još par košarkašica u ekipi trenera Marinkova, vodi ekipu i očekuju povratak u viši rang. Konkurencija je velika što se samog ulaska u Prvu ligu tiče, a o ambicijama i dosadašnjem delu sezone, razgovarali smo sa Marijom Mršić.
Sa kojim ste ambicijama ušli u ovu sezonu i koliko si zadovoljna rezultatima svoje ekipe?
Ušli smo sa ambicijama da se vratimo u Prvu ligu. Za sada smo zadovoljni, delimo drugu poziciju na tabeli i pretendujemo na prvu i da sezonu završimo na najbolji mogući način.
Jedna si od iskusnijih košarkašica u ekipi Proletera 023, da li si zadovoljna svojim igrama?
Sticajem okolnosti, kao jedna od najiskusnijih u timu od mene se očekuje da budem lider ekipe. Mislim da sam u dosadašnjem delu sezone tu ulogu i opravdala, ali ću kao i svaki sportista da stremim ka višem.
Tokom karijere si radila sa dosta iskusnim trenerima, koje savete i kritike pamtiš posebno, koji su ti možda promenili igru i karijeru?
S obzirom da mi karijera traje 17 godina, za to vreme sam sarađivala sa brojnim trenerima koji su pomogli u mom napretku i razvoju. Najviše bih istakla rad sa Miroslavom Popovim koji je značajno doprineo u razvoju moje karijere u prvih 8 godina u Hemofarmu, ali i iskustvo igranja u Partizanu, koje je sa sobom nosilo posebnu vrstu pritiska.
Druga liga je ove sezone neizvesna, najviše oko ulaska u viši rang. Da li, i koje ekipe su ti iznenađenje ove sezone?
Ove godine je liga posebno interesantna, jer je dosta timova izjednačeno. Za mene je ovo novo iskustvo, jer se prvi put borim za ulazak u Prvu ligu, tako da je izazov veći. Najprijatnije iznenađenje za mene je ekipa Rudara iz Bora i Ras iz Beograda.
U svakoj ekipi ima starijih i iskusnih košarkašica, ali i mnogo mladih koje tek treba da grade svoje karijere. Koji su to saveti koje i ti daješ svojim mlađim saigračicama?
Kao neko ko je u svojim mlađim igračkim danima imao jako dobre uzore trudim se da svoje iskustvo prenesem na mlađe. Meni su najviše pomogli saveti Biljane Stanković, nekadašnje saigračice, a danas trenera u Kini. Savet je da uvek daju 100% od sebe, i da uvek budu uzor kako na terenu tako i van njega, kako bi doprineli popularizaciji košarke, i ženskog sporta uopšte.
Pored košarke šta je to što zaokupljuje tvoju pažnju i čime se baviš kada nisi na treningu/utakmici?
Pored košarke imam stalno zaposlenje, tako da je veći deo dana ispunjen obavezama. U ono malo slobodnog vremena, kao i svaka žena volim šoping, šetnju i odmor sa prijateljima i momkom.
