Novosađanke su na dominantan način, uz samo dva poraza, zauzele prvo mesto u Drugoj ligi. Svakako, velike zasluge ima trener Milan Ivanić, koji je posle višegodišnjeg rada u mlađim kategorijama, preuzeo seniorski tim i doveo ga do društva najboljih.
Ušli ste u sezonu sa samo jednom igračicom starijom od 20 godina. Na koji način ste pokušali da kompenzujete eventualni rizik mladosti?
-Praktično je ovo juniorska ekipa i znajući da nemamo iskustva naš stil igre se zasnivao na agresivnoj odbrani i jednoj brzoj košarci sa mnogo kontranapada.
Izvršili ste nekoliko promena u timu pre početka sezone, mladi tim dodatno podmladili. Da li je i u kojoj meri njima bilo teško da se uklope u vaš višegodišnji sistem?
-Devojke koje su nam došle (Jelena Janković 2005 i Anđela Jekić 2002) imaju sjajne ljudske kvalitete i ekipa ih je sjajno prihvatile. Sve to je pomoglo bržoj i lakšoj adaptaciji na terenu i one su na obostrano zadovoljstvo našle svoju ulogu u timu.
Da li vas je pokolebao poraz u prvom derbiju u sezoni od Mileševke?
-Nakon 11 godina rada u ženskoj košarci sam se prvi put našao u drugoj ligi i nisam poznavao ekipe, kvalitet lige… Njihov najbolji igrač Nataša Bučevac sa kojom sam davno sarađivao kada je igrala u Vrbasu je odigrala sjajnu utakmicu i nismo našli rešenje da je zaustavimo. Odgovornost za poraz preuzimam isključivo ja jer nisam zahtevao u samom finišu utakmice da budemo još agresivniji. Previše promašenih slobodnih bacanja uz veoma nizak procenat šuta je protivniku olakšao posao i one su zasluženo slavile u NS.
Vezali ste potom 12 pobeda, od kojih je „najneizvesnija“ bila ona sa 11 poena prednosti. Da li ste očekivali takvu dominaciju?
-Taj poraz u drugom kolu nas je naterao da radimo još jače i da svako od nas izvuče svoj maksimum. Iskreno, nisam očekivao da ćemo zaista dominantno proći kroz ligu ali ništa nije slučajno jer kao što rekoh, iza ovog velikog uspeha stoji mnogo rada i odricanja i drago mi je da nam se to, da kažem, vratilo na pravi način.
Treneri ne vole da ističu pojedinačne učinke. Ipak, nekako se tokom sezone izdvojilo ime Sofije Ždrnje. Kako objašnjavate njen „bum“ ove sezone?
-Ja volim da napomenem da smo gotovo na svakoj utakmici imali po 4-5 dvocifrenih igračica među kojima Sofija jeste prednjačila. Drago mi je zbog nje, jer je ona pokazala da može još prošle godine na finalnom turniru juniorske lige gde je bila najbolji strelac turnira. Tokom lige je podizala kvalitet igre i nekako je sazrela kao ličnost.
Iz ličnog ugla, posle koje utakmice si bio najsrećniji, a kada ti je bilo najteže u sezoni?
-Najsrećnija je sigurno gostovanje na „Vrućem“ terenu u Topoli, gde je ekipa pokazala karakter i odlučnost. Na krilima te pobede smo odigrali sjajno i naredna dva derbija protiv Spartaka i Sloge. Najteže bih izdvojio poslednje kolo u Ljuboviji gde smo mi odlučili o sudbini domaće ekipe i izbacili ih u niži rang. Poštujem njihov rad i trenera Arsenovića, iz njihovog kluba je potekla Ana Vučetić koja veoma uspešno igra kod nas već četvrtu sezonu.
Teško je naći zamerku timu kada imate ovakvu sezonu. Ipak, Prva liga je mnogo ozbiljnija priča. Na šta ćete posebno skrenuti pažnju svom timu kada počnu pripreme?
-Prva liga donosi svima nama još veću odgovornost i još veći rad. Ima mnogo prostora za napredak igračica posebno u segmentima odbrane. Sigurno ću biti još više zahtevniji i tražiću da izađu iz „Zone komfora“ jer kao što ste rekli Prva liga jeste ozbiljna priča.
Imali ste priliku da odmerite snage sa prvoligaškim ekipama, i to u Kupu. Shodno tom iskustvu, šta biste morali da menjate u igračkom kadru za utakmice sa najboljim klubovima u Srbiji?
-Kup nam je doneo mnogo, odigrali smo sa dve prvoligaške ekipe, jednu pobedili (Radivoj Korać), od druge izgubili (C. Zvezda). Na tim utakmicama smo mnogo jasnije videli šta nam je to potrebno za sledeću sezonu. Nadam se da će devojke napredovati još više i uz adekvatna pojačanja da ćemo biti dostojan rival i nositi se rame uz rame sa ostalim ekipama.
Kakva je situacija sa mlađim kategorijama u klubu?
-Raduje me napredak svih mlađih kategorija i sjajni treneri rade sa njima. Imamo takmičarske ekipe u svim kategorijama i pohvalio bih se da smo jedna od ekipa sa najviše registrovanih igračica. Obučeni treneri rade sa njima i ono što je posebno dobro što imamo sjajnu međusobnu komunikaciju i jedni druge podržavamo. Spomenuo sam Zvezdu i Korać, to su dva kluba sa najviše osvojenih medalja u mlađim kategorijama i ono na šta sam posebno ponosan je da smo upravo mi ta treća ekipa u državi koja se svake godine okiti sa medaljom na finalnim turnirima. Naš klub jeste prepoznatljiv upravo po mlađim kategorijama. Posebno bih se zahvalio svom stručnom štabu i Predsednici bez kojih ovaj rezultat ne bi bio ovako dobar. Svako je imao svoju ulogu od skautinga, logistike, individualnih treninga sa vrhunskim stručnjacima i svi zajedno smo postigli ovaj uspeh.
