Duga je kompletirala gornji deo tabele u kome se nalaze ekipe koje su i pre starta prvenstva bile „viđene“ u borbi za vrh.
Kako klub funkcioniše, sa kojim problemima se bore i šta je tajna rezultatskog uspeha šabačkog kolektiva, razgovarali smo sa šefom struke Vukom Stepanovićem.
Koju ocenu bi dali Vašem timu za dosadašnji deo sezone?
-Ocena dosadašnjeg dela sezone je jaka četvorka. U nekim utakmicama smo bili izvan očekivanja, izvan realnog i planiranog dometa. Neke utakmice smo mogli i bolje da odigramo. Kada se sve to dovede u međusobnu korelaciju, krajnji rezultat od sedam pobeda i šest poraza je izuzetan uspeh za ovu, jednu od najmlađih, ekipa u ligi. Možemo svi u klubu da budemo zadovoljni. U timu vlada atmosfera da možemo još više, to se odražava na zalaganja na treningu, verujem da će doći i još neko iznenađenje do kraja prvenstva.
Sezonu ste počeli sa jezgrom koje je na okupu duži niz godina. Koja misao Vas je vodila pri pravljenju ekipe?
-Iz godine u godinu nam je prvi zadatak da gro tima zadržimo, a da kroz doselekciju napravimo ekipu realno spram budžeta i naše startne pozicije u odnosu na ostale timove. Jako sam zadovoljan i ponosan što smo od igrača koji su bili takoreći „otpisani“ od strane struke stvorili prvoligaške igrače i reprezentativce. Mislim da je sredina tabele ili borba za opstanak bila realnost, a mi smo se potajno nadali borbi za gornji deo tabele jer je cilj da u narednim godinama izađemo na međunarodnu scenu. Tu mislim na jadransku ligu i mislim da smo na dobrom putu da to i ostvarimo. Odličnu stvar smo napravili sredinom prve polusezone kada smo otpustili neke igračice a doveli neke druge koje su podigle igru i ljudski kvalitet ekipe na značajno viši nivo. To se pokazalo kao pun pogodak i za atmosferu u ekipi i rad na treningu, pa su se na to i rezultati nadovezali.
Početak sezone doneo je i promenu u stručnom štabu. Da li je odluka da kapiten Renata Stepanović iz igračkih uskoči u trenerske patike bila teška?
-Ove godine nam je stručni štab jači za Renatu. Koliko smo izgubili na terenu toliko smo dobili na trenerskom planu. Nije nam bilo lako da se adaptiramo na takvu promenu i mislim da smo izvukli najbolje za tim. Ponosan sam što u stručnom štabu seniorskog tima imamo tri trenera sa FIBA crvenim licencama. To nas izdvaja, a mislim i da rezultati to prate. Ono što radimo sa mladim igračima nije zasluga samo jednog čoveka, već svih u klubu. Lično uvek volim da istaknem trenera Renatu i trenera Dula kao najzaslužnije za sve dobro što se dešava. Ja sam tu da poslušam savete.
Na startu poslednje dve sezone u Prvoj ligi pravili ste velika iznenađenja. Da li je to stvar motivacije ili?
-Siguran sam da to nije stvar motivacije. Verovatno je do toga da mi prvi ili među prvima počinjemo pripreme. Moj stav je da pripreme treba da počnemo oko 10. avgusta, dan pre ili posle, u zavisnosti kada pada ponedeljak. Puno polažemo na fizičkom delu priprema. Trener Duško Simić, koji je naš kondicioni trener, odradi vrhunski posao što se i vidi u tim prvim kolima. Tako smo prošle godine iznenadili Kraljevo, ove godine Art basket. Mada u utakmici sa Artom se videla, ne samo fizička priprema, već i visoka motivacija i mnogo veća želja na našoj strani.
Rekli ste da je ocena „jaka četvorka“. Na čemu posebno temeljite tu ocenu?
-Niz utakmica na kraju kalendarske godine je bio nešto što je bilo iznad realnih očekivanja. Smatrao sam da protiv Vrbasa imamo realne šanse za pobedu, ali utakmica protiv Partizana u Hali sportova je nešto što ćemo svi dugo pamtiti, kao i protiv Radivoja Koraća u Šapcu. To su utakmice koje su igrane na izmaku energije. Mi smo imali pehove sa povredama prvog plejmejkera Isidore Tripković i najboljeg igrača Olge Stepanović. Prosto, bez dva važna igrača igrati četiri jako bitne utakmice u nizu i sve četiri pobediti u neizvesnim četvrtim četvrtinama, to je nešto za šta sam devojkama rekao „svaka čast“.
Šta vas je kočilo da ocena bude petica?
-Odigrali smo lošu utakmicu u Kraljevu koja je posledica raznih dešavanja van terena, odigrali smo jako lošu utakmicu u Novom Sadu. Ne kažem da smo mogli da pobedimo te utakmice, jer se radi o kvalitetnijim ekipama koje se bore za vrh. Ali smo mogli da odigramo mnogo kvalitetnije. Jako loše smo odigrali utakmicu u Kragujevcu i moraćemo da je ispravimo na našem terenu. Radnički je zasluženo pobedio, ali smo mi mogli bolje da odigramo.
Šta očekujete u nastavku prvenstva?
-Nema promena u timu, imamo devet utakmica do kraja. Neka naša potajna želja je da pobedimo na četiri ili pet utakmica. Takav razvoj bi nas doveo u situaciju da se borimo za peto-šesto mesto koje bi nas vodilo u WABA ligu i zatvorilo sezonu sa učinkom iznad očekivanja i realnih mogućnosti kluba i tima.
Poznati ste i po radu u mlađim kategorijama. Kakva je tu trenutna situacija?
-Kod nas su mlađe kategorije prioritet. Možda tako ne deluje kada imate prvoligašku seniorku ekipu. Ali kada pričamo u klubu između sebe, suština je u deci. Imamo 70-tak devojčica u mlađim kategorijama, a nadamo se da ćemo uz otklanjanje nekih objektivnih prepreka koje imamo taj broj povećati na 100-120. Želimo u narednom periodu da realizujemo neke projekte u seoskim područjima kako bi bazu dodatno povećali. Ponosni smo što imamo četiri trenera koja rade u mlađim kategorijama i prvom timu, što imamo sve selekcije, od mlađih pionirki do juniorki. Oni beleže solidne rezultate, iako nama rezultat u mlađim kategorijama nije važan, osim u juniorskoj jer su te devojke pred seniorski tim. Ostale selekcije imaju za cilj razvoj. Prezadovoljan sam tim delom kluba.
Koji problemi vas najviše muče u radu kluba?
-Infrastruktura koju koristimo za mlađe kategorije su školske sale koje su sada pristojnog kvaliteta. Ali problem je što su te sale skupe, termini su 2-2.500 dinara po satu i mi ne dobijamo nikakav gratis. Veoma veliki deo budžeta odlazi na to. To nije normalno ni prirodno jer su to deca koja idu u te škole u kojima treniraju. Roditelji i klub od članarine ne mogu da pokriju termine, a da ne pričam o takmičenjima. Nije normalno da plaćamo 2.500 dinara da bi ta deca trenirala u školama koje pohađaju. To bi trebalo promeniti. Mi smo od Opštine prošle godine imaii tri miliona dinara pomoći. Drugi ženski kolektivi, u manje popularnim sportovima, imaju recimo više od 15 miliona! To je više nego pet puta više. To nije normalno. Da ne navodim ostale dvoranske sportove koji predstavljaju Šabac. Tu postoji mogućnost malo bolje preraspodele sredstva. Mi više od 50 odsto budžeta ostvarimo kroz sponzorstva, donacije, besplatan prevoz… Generalno sam jako ponosan što je to tako, ali bih voleo da imamo malo veću pomoć grada i privrede. Tu smo, sedam godina postojimo i idemo korak po korak. Nadam se da će ovogodišnji rezultati koji su iznad očekivanja naići na bolji prijem.
Za kraj, utakmice Duge su bile veoma posećene, 300 i više ljudi na tribinama. Kako objašnjavate tu lepu sliku?
-Pod broj jedan, ljudi u Šapcu vole da gledaju uživo sport. Navikli su da dolaze. Drugo, bez lažne skromnosti mi igramo jako borbeno, a ljudi to žele i vole da gledaju. Treće, masovnost u mlađim kategorijama doprinosi poseti, sva ta deca dolaze da gledaju, takođe roditelji i komšije… Svi doživljavaju klub kao nešto svoje, kao deo zajednice. Četvrto, ljudi generalno vole košarku u Srbiji. Nama ta poseta pomaže, jer nam znači ta podrška. Zato i imamo bolje rezultate nego prošle sezone kada nismo mogli da računamo na podršku. Ljudi vole kada pobeđujemo. Mi pobedimo Partizan, ljudi ne mogu da veruju. Lakše im je da zamisle da pobedimo na primer bilo koga, nego veliki Partizan. Toga ima samo u košarci i to je ključ.
