„Ogromne praznine posle dve izuzetno stresne utakmice, pune raznih emocija, gde je bilo potrebno da prevaziđemo sebe. Krivo mi je jer ljudi u Srbiji ne znaju kakva je košarka u Belgiji, da smo mi sada dobili tim koji je malo bolji od nas. Uprkos nekoj igri, koja u većini utakmica nije bila onakva kakva bi trebalo da bude, kako smo se dogovorili, ali, na kraju su odradile ono što je trebalo, što smo se dogovorili i dobili smo utakmici“.
Nepotrebno dramatičnu završnicu je objasnila rečima:
„Tako je očigledno trebalo. To je rezultat dva izuzetno teška meča, stresna, sa ogromnom potrošnjom, emotivnom, fizičkom… Onda to i ne čudi. Od kako su krenule pripreme, dok sam šetala Beogradom ili Zlatiborom, zamišljala sam da igramo finale. To je ogroman san, koji se ostvario. Koleginica sa klupe Francuske ima veliku bazu, i oni su svake godine sve jači. Sada su naturalizovali dve Amerikanke, dve izvanredne igračice koje kombinuju, dobili su drugu dimenziju koju nisu imali. Strašan tim. Ubedljivo najbolji tim na ovom prvenstvu, čije je polufinale bilo lakše. Bili su favoriti i 2015. Mi kao i uvek idemo teniskom koncentracijom, da pokušamo da naša borba bude na maksimumu svih maksimuma i da vidimo šta će to da nam donese. Borba za dres, borba za Srbiju. Želeli smo da učinimo narod srećnim. To nije fraza, to nas pokreće, posebno jer smo sada zatvoreni od 14. juna, kao u zatvoru i mnogo je teško. U Francuskoj nije bilo tako. Bio je strašan pritisak, mentalni i fizički. Sve je ovo bilo dosta teško i želja da učinimo ljude srećnim nam je dala još veću snagu. Potrudićemo se da ne obrukamo kada je ta naša borbenost u pitanju“.
