Ime i prezime, datum i mesto rođenja?
-Branka Subić, 31.05.1986., Prokuplje.
Za koji klub trenutno nastupaš?
-ŽKK SRBOBRAN.
Prethodni klubovi za koje si igrala?
-ŽKK Topličanin (Prokuplje, mlađe selekcije i 1. B – seniorska liga) , ŽKK Dubočica (Leskovac – 1. liga), ŽKK Student (Niš – 1.liga i .B liga).
Sa koliko godina si počela da treniraš košarku?
-Sa 10 godina.
Pozicija na kojoj igraš? Visina?
-Visoka sam 180 cm, a pozicija primarna bek šuter ili krilo ali igrala sam sve pozicije po potrebi.
Koju našu košarkašicu na tvojoj poziciji posebno ceniš?
-Od igračica najviše cenim Sonju (Petrović) Vasić.
Ko ti je bio prvi trener?
-Prvi trener mi je bio Milan Lukić i Verica.
Kao trener koji savet bi sebi kao igraču dala?
-Trenerskim poslom se bavim već 10 godina to mi je sad primarno, igram iz ljubavi i zbog mog zdravlja. Kad sam bila mala uvek sam govorila „igraću dok god mogu da trčim“ toga se pridržavam još uvek. A koji bi sebi savet dala sad iz ugla trenera…. Da uzimam više šuteva. Uvek sam imala dobar šut ali ga nisam dovoljno koristila zato što sam voelal više dobru asistenciju.
Koji svoj koš posebno pamtiš?
-Ne izdvajam koševe, svaki je bitan.
Koja je najdraža pobeda tvog tima?
-Delim pobede na zaslužene i ne, svaka zaslužena pobeda mi je jednako draga. Najdraže su one koje celu utakmicu daješ sve od sebe, zadnje atome a tim te u tome prati i na kraju uspemo da dobijemo meč, bilo je takvih više u mojoj karijeri, te su mi najdraže.
Ko je tvoja najveća podrška?
-Moja najveća podrška u košarci je bio moj tata. Gde god da sam igrala on je išao da me gleda. Mnoge košarkaške stvari sam naučila od njega. Kada sam bila mala sve što sam želela jeste da idem da ga gledam kako igra basket i želela da porastem što pre da mogu da igram sa njim. Tu sam dobila želju da počnem da treniram. Košarku sam toliko volela da je postala smisao. On je bio moj Drugi trener, podrška, na svim utakmicama na kojima je mogao da ide je išao, kilometre pešaka prelazio. Ovim putem i želim da zna koliko sam mu zahvalna.
Šta bi volela da popraviš u svojoj igri?
-Pa više ništa iskreno, ne razmišljam šta bi popravila. Sad već razmišljam šta bi popravila u svojoj trenerskoj karijeri, tu želim da napredujem. Ali je interesantno da sam dosta stvari u mojoj igri promenila od kada sam trener i kada sve gledam iz dva ugla.
Kako podnosiš poraz?
-Poraz podnosim loše, generalnno u životu svaki poraz mi pada jako teško. Ali ne odustajem, život me je naterao da se borim do kraja i da nikad ne odustajem.
Kako izgleda čekanje šanse kada sediš na klupi?
-Čekanje šanse na klupi…. najbolje sam igrala kad krenem odmah. Kada sam počinjala sa klupe to mi je bilo teže, tako da nisam volela, zato sam trenirala uvek i preko granice da zaslužim da počnem.
Klub ili liga u kojoj bi volela da zaigraš jednog dana?
-Ovo će najverovatnije biti poslednja moja igračka sezona u karijeri…. Ali ajde, možda da zaigram u veteranskoj reprezentaciji. 😀
Koji si fakultet završila?
-Završila sam Fakultet Sporta i Fizičkog Vaspitanja u Nišu.
Koja je, po vama, najvažnija stvar koju ste naučili u karijeri?
-Najvažnija stvar koju sam naučila je da ne odustajem, da idem ka pobedi… puno mi je pomoglo u životu. Razne životne borbe sam prebrodila zahvaljujući toj snazi koju imam u sebi.
Koji teren smatraš najtežim gostujućim terenom u svojoj ligi?
-Najtežim gostujućim terenom smatram Prijepolje. Imaju odličnu igračicu koja je iskusna i najbolja u ligi, a pritom i najdalje gostovanje.
Koju osobinu posebno ceniš kod najbolje prijateljice u timu?
-Sve su saigračice dosta mlađe od mene, ali da izdvojim osobine jedne saigračice koja mi je jako draga: odgovornost.
Koliko često se informišeš o dešavanjima u ženskoj košarci u Srbiji, Evropi i svetu?
-Pratim dosta žensku košarku u Srbiji. Dalje onako, koliko stignem.
Ko ti je omiljeni sportista van košarke?
-Omiljeni sportista van terena jeste Novak Đoković. Fascinantna mi je njegova snaga uma.
Kako provodiš vreme van košarke?
-Baš malo slobodnog vremena imam, ali kad ga imam gledam da provedem sa društvom, ili gledanje serije.
Ko ti je košarkaški idol?
-Kada sam bila mlađa košarkaški idol mi je bio Džordan.
Gde vidiš sebe u košarci i posle igračke karijere?
-Kao što sam već rekla vidim sebe kao dobrog trenera i ovo pitanje ostavljam za kraj.
Cilj mi je da budem dobar vaspitač i pedagog deci, da ih naučim prave vrednosti i da ih koliko god mogu usmerim na zdraviji put, da im pomognem u odrastanju, da im budem oslonac, podrška. Da nauče da se izbore sa preprekama, da budu jače, da poštuju starije, da zaštite sebe. Da nauče da funkcionišu u timu čak i kada imaju problema sa nekom saigračicom, i da ne odustaju. Bitno je pobediti ali moj prioriteti kao trenera su mnogo bitnije životne lekcije koje one mogu da savladaju kroz bavljenje košarkom. Mi trenerri neki put nismo ni svesni koliko imamo uticaja u dečijem odrastanju. Ako se mi postavimo svojim ponašanjem, znanjem , kao njihov idol, onda od nas zavisi puno. Tad imamo toliku ulogu da je jako bitno kako i šta im prenosimo.
