Od velikog broja pitanja izdvojili smo 16 najinteresantnijih.
Sa kakvim ličnim i timskim ambicijama ulaziš u novu sezonu?
„Moji lični ciljevi za predstojeću sezonu su, kao i uvek, da izvučem maksimum u datom trenutku i na najbolji mogući način pomognem ekipi. Ekipni cilj ne može biti ništa manje do toga da se ponovi uspeh od prethodne sezone, a to je dupla kruna“.
Ko ti je najveća podrška i motiv da odigraš najbolje što znaš?
„Uspeh i prepoznavanje istog mi je motiv, a najveća podrška, naravno moja porodica, koja je uz mene kroz celu moju karijeru“.
Koji je tvoj najveći kvalitet u igri?
„Najveći kvalitet, po mom mišljenju su mi brzina i pobednički mentalitet“.
Kakvi su ti planovi za budućnost po pitanju košarke, da li ćeš gledati da odeš u inostranstvo ili ćeš ostati u KV do kraja karijere?
„Ništa još nisam odlučila, ali možda bi najlepši oproštaj od košarke bio dupla kruna u gradu u kom sam napravila prve košarkaške korake“.
Zašto ste pustili Tamaru Bajić da ode u penziju bez osvojene titule? Mogla je ona još koju godinu.
„Tamara, kao i svi mi, smatra da je dupla kruna osvojena. A planira da ponovi neke uspehe kao trener“.
Zašto broj 10?
„Kao mlada košarkašica, iskusila sam to da mi je dolaskom starije igračice oduzet broj, tada broj 5, jer sam prosto mlađa. Kada sam ja došla u obrnutu situaciju gde sam mogla da biram broj, kao starija, nisam želela da se mlada igračica oseća kao što sam se ja osetila, pa sam izabrala broj 10 koji je bio slobodan i od tada je to moj srećan broj, koji ne bih menjala nikada više“.
Da li misliš da si trebala u nekom trenutku svoje karijere da doneseš drugačiju odluku, da odeš u neki drugi klub ili prihvatiš neku drugu ponudu?
„Smatram da se sve u životu dešava sa nekim razlogom. Možda bi mi negde bilo bolje, da su donete neke drugačije odluke, ali smatram da se sve desilo baš kako je trebalo i izuzetno cenim svaki trenutak svoje karijere, samim tim i života“.
Da li misliš da si trebala da budeš među 12 igračica reprezentacije na prvenstvu?
„Biti u 12 igračica nacionalnog tima je san svakog sportiste. Smatram da sam dala sve od sebe, nažalost nije bilo dovoljno. To mi je neostvaren san, ali mi je drago što sam bila deo tog tima“.
Koju poruku bi poslala devojčicama koje počinju da treniraju košarku?
„Moja poruka bi bila da budu uporne, posvećene i da nikada ne odustaju. Uvek će biti prepreka, odricanja, ali jednoga dana će vredeti, a taj osećaj ne može da se poredi ni sa čim“.
Najlepša uspomena iz Žkk Radnički – Žkk Šumadija?
„Pet prelepih godina u Kragujevcu, koji sam smatrala drugom kućom. Mnoštvo uspomena i divnih ljudi koje sam tamo upoznala, kao i prijatelja koje sam stekla. Ne bih mogla da izdvojim samo jednu“.
Gde je najteže igrati u Srbiji?
„Iskreno, mi sami sebi možemo da budemo najveći protivnik. Zato se fokusiramo na sebe same i na našu igru, da nam postaje nevažno ko je sa druge strane“.
Ko najlepše peva u ekipi, ko je zadužen za veselu atmosferu?
„Najlepše peva Sara, a za veselu atmosferu je zadužena Saška 🙂 „.
Da li bi volela da napraviš ozbiljniju karijeru u svetu mode?
„Svako ko me poznaje, zna da obožavam da se fotografišem, tako da ne bih imala ništa protiv bilo čega vezanog za to 🙂 „.
Da li si ispunjena u ljubavnom životu?
„Ja sam uvek ispunjena“.
Šta bi preporučila turistima da vide u KV?
„Što bi rekli, naše Kraljevo je mali grad, ali ima dušu. Preporučila bih im da prošetaju Kejom, pored reke, da posete etno restorane sa tradicionalnom kuhinjom, da popiju kafu na šetalištu i osete šta nas vuče da se uvek vratimo.“
Gde je najbolje mesto za kafu, Kraljevo, Nordlingen, Strasburg ili Peking?
„Sva navedena mesta su prelepa, ja sam neko ko obožava da putuje i to me najviše ispunjava. Što se tiče kafe, najbolji ukus ima uz pravo društvo 🙂 „.