Posle nastupa u Portugalu, Finskoj i Danskoj, oprobaće se i u Srbiji.
Četvrta evropska država i novi izazov, čini se, drugačiji od prethodnih?
-Uvek težim da unapredim sebe, na svaki način, ne samo u sportskom segmentu. Želim da uvek dosegnem viši nivo. Pokušavam uvek da gledam pozitivno na sve novo s čim se upoznajem, uverena da samo na bazi pozitivne energije mogu postićiono što želim.
Srbija je mala država, ali volimo da kažemo kako smos portska nacija gde je košarka posebno „na ceni“.
-Znam za Srbiju kao uspešnu košarkašku naciju, prateći međunarodna takmičenja uočila sam da ste uvek u vrhu. Osim izazova nove sredine, menadžer me je upoznao sa klubom, znam da dolazim kao iskusnija košarkašica koja treba da unapredi igru tima, ali i da pomogne brojnim mladim igračicama u košarkaškom napretku na njihovim pozicijama.
Da li je život profesionalne košarkašice oduvek bio san?
-Košarku sam odabrala u sedmom razredu, nije bila moj prvi izbor među sportovima. Do tog trenutka igrala sam fudbal. U Americi mnogo devojaka i devojčica trenira. Biću iskrena, birajući između dve alternative izabrala sam timski sport koji je imao dinamiku, loptu, ali i kraći teren.
Više godina si profesionalac u ovom sportu, kojem snu sada težiš?
-U Portugalu sam bila deo tima koji je postao šampion i taj osećaj, eksplozija radosti, pozitivne energije kada slavite je najbolji osećaj za svakog sportistu. Volela bih da me često prožima takva radost, ona je nešto najlepše što sport donosi.
Odlazak na drugi kontinent je odlazak na dalek put, daleko od najbližih.
-Ovaj dolazak u Evropu je bio teži nego ranije, zbog zategnute političke situacije u Americi i usled širenja virusa. Razmišljam često o najbližima, sreća postoji telefon i društvene mreže kada panika postane prevelika. Prvi odlazak bio je drugačiji, u avion sam sela bez osvrta, čekalo me je uzbuđenje svega novog i moja ličnost je takva da se radujem tako nečemu.
Šta su doneli prvi utisci o novom gradu u kome boraviš?
-Na prvi pogled dopala mi se arhitektura i istorija koja se odslikava kroz građevine, živa istorija, što je meni uvek zanimljivo. Volela bih da posetim mnogo toga, volela bih da vidim i druge sportske događaje.
Gde ti je do sada u Evropi bio najprijatniji boravak?
-Teško mi je da odlučim između Portugala i Danske, iako su to potpuno različite kulture. Portugal pruža divnu svakodnevicu, sitnice koje ulepšavaju vreme. Srdačnost ljudi i otvorenost su nešto što mi i u Srbiji deluje izraženo. U Danskoj me je opčinila arhitektura, nešto što je izuzetno važno za estetsko u meni. Iako je mentalitet različit i u Danskoj su ljudi gostoljubivi, spremni da pomognu.
Da li su izraženije sličnosti ili razlike u stilu igre u SAD i tri dražve gde si nastupala?
-U Americi neguju brzu igru, potrebna je fizička snaga, podstiče se duel igra, čvrstina u reketu. Portugal je najsličniji što se pristupa igri tiče. Finska već manje, Danska je potpuno drugačija.
U SAD je prisutna specifična sportska kultura. Koji se sport izdvaja po popularnosti?
-Košarka je najpopularnija. Zvanično, bejsbol je nacionalni sport i neke brojke mogu ukazati da je on na vrhu popularnosti, ali u svim medijima, na društvenim mrežama, najviše se govori upravo o košarci, što govori i o interesovanju javnosti.
Pripreme u toku
Košarkašice šabačke „Duge“ započele su pripreme za prvu sezonu u najvišem rangu. Prvi deo je posvećen fizičkoj spremi, a potom slede taktičko usavršavanje. Jelena Jozić i Lejn Marfi su pojačali ekipu, odlaksa značajnijih košarkašica nije bilo. Stručni štab je pojačao Dušan Simić, kondicioni trener. Sezona započinje krajem septembra.
-Cilj je opstanak u ligi i stabilizacija među najboljima. Ove sezone je Zvezda podmladila tim, Radivoj Korać se suočava sa finansijskim problemima, očekujem da primat preuzmu Partizan, Kraljevo i novosadski 021, možda još neko uz velika pojačanja – rekao je trener Vuk Stepanović.
