Predstavljamo: ŽKK Radivoj Korać

Ženski košarkaški klub Radivoj Korać postao je poslednjih godina nezaobilazna tačka na mapi Srbije. Vredni ljudi iz uprave napravili su respektabilan klub, koji dominira u mlađim kategorijama, dok se u seniorskoj konkurenciji iz godine u godinu dostižu sve veći ciljevi. O svim radostima i problemima na koje klub iz naselja Braće Jerković nailazi, razgovarali smo sa agilnim predsednikom kluba Goranom Todorovićem, direktorom Draganom Pavlovićem, prvim trenerom Draganom Vukovićem i njegovim pomoćnikom Milošem Pavlovićem.
- Radivoj Korać postoji od 1972. godine. Uglavnom je to bila muška selekcija. Jedno vreme je postojala ženska ekipa, ali ona nije bila profesionalna u punom smislu te reči, već se okupljala I igrala utakmice. Početkom 90-tih godina pojavila se jedna juniorka ekipa, koja je bila prvak ondašnje velike Jugoslavije. Postoje I danas tragovi te ekipe, recimo Jelena Dangubić iz Partizana, Jovana Milovanović iz Voždovca I nekoliko igračica koje su otišle u SAD da studiraju...
Ni ta generacija nije uspela da obezbedi kontinuitet, pa su ljudi u Koraću čekali dosta dugo na novu generaciju. Ovog puta se pelcer primio.
- Posle te generacije je opet napravljen prekid, sve do pre pet godina, kada smo sticajem okolnosti dobili jednu kadetsku ekipu. To su bile devojke koje su bile nezadovoljne statusom u Zvezdi, Voždovcu... To su bile dobre igračice. Mi smo ih sakupili, a dosta nam je finansijski pomogao ŽKK Kovin, računajući da će neke igračice preći kod njih. Ta kadetska ekipa je tada bila druga u Srbiji, a prva na poslednjem takmičenju SCG.

Tih poslednjih pet godina, Korać iz godine u godinu beleži sve bolje I bolje rezultate.
- Taj rezultat nam je dao lepu potporu da nastavimo sa radom. Te devojke su prerasle u juniorke, doveli smo nove kadetkinje. Igrali smo 1B ligu sa ciljem da opstanemo, u čemu smo i uspeli. Godinu dana kasnije smo, zajedno sa Voždovcem, ušli u prvu ligu. Prve godine opet nam je bio cilj da obezbedimo opstanak, u čemu smo i uspeli, bili smo na deobi 6. mesta u konkurenciji 12 ekipa. Ekipa se razvijala, dovodili smo igračice, pa smo druge godine imali veće ciljeve. I to smo ispunili. Igrali smo polufinale plej-ofa domaćeg prvenstva, na kraju smo bili treći, a igrali smo i polufinale kupa. Treće mesto u prvenstvu nam je dalo ulaznicu za ovosezonsku regionalnu ligu.
Ljudi iz Koraća sa ponosom ističu da uspeh u seniorskoj konkurenciji nije gurnuo u stranu rad sa mlađim kategorijama.
- U međuvremenu, nismo zapostavili pionirsku, kadetsku, juniorsku ekipu. Bili smo nekoliko puta kadetski vicešampioni, pre dve godine pionirski prvaci, zadnje tri godine dva puta smo osvojili juniorsko prvenstvo i jednom bili drugi. Iz te juniorske ekipe, koja kompletno igra i 1B ligu, imamo sedam juniorskih reprezentativaca. Imamo i četiri kadetske reprezentativke, koje su igrale na nedavnom Balkanskom šampionatu. Kvalitetno radimo, nemamo masovnost, već samo takmičarske ekipe. Kadetkinje su ove sezone bez poraza, juniorke bez poraza, u 1B imamo jedan poraz.
Korać je postavio visoke standarde kada je u pitanju rad sa mlađim košarkašicama, a kao rezultat toga stiže I poverenje sa druge strane.
- Treniramo svaki dan, imamo po dve utakmice vikendom. Trudimo se da igračice igraju ligu više, recimo kadetkinje igraju subotom u kadetskoj, nedeljom u juniorskoj ligi. Ponekad čak igraju i 1B ligu. Juniorke igraju juniorsku ligu, 1B, a ponekad i regionalnu IWB ligu. Nedavno smo imali primer da smo posle dolaska iz Šibenika u sedam ujutru hteli da odmorimo nekoliko igračica, da ne idu odmah na put u Užice, gde su imale utakmicu, ali su one "skočile" i tražile da idu i igraju. Skroz su nas oduševile i svi smo bili uz njih. Devojke su zaista vredne I tako nam vraćaju poverenje koje imamo u njih.

Korać je debitant u regionalnoj ligi I s obzirom na takav status, trenutni plasman u sredini tabele može da se podvede pod uspeh.
- Nismo imali neke velike ambicije u regionalnoj ligi, jer učestvujemo po prvi put. Hteli smo da osetimo atmosferu i da vidimo gde smo mi u odnosu na druge ekipe. Ima dosta dobrih ekipa u toj ligi, ima i vrhunskih, koje igraju Evroligu. Mogli smo da osvojimo dva do četiri boda više u regionalnoj ligi. Zašto nije tako, verovatno je uzrok neki strah od imena timova kao što su Gospić, Šibenik i slične ekipe. Malo impresioniraju takva imena. Liga je sasvim dobra, jeste skupa, ali je dobra. Nismo imali nikakvih problema u organizaciji dolaska drugih ekipa, kao što smo i mi zadovoljni gostoprimstvom ostalih klubova.

Uskoro kreće i Superliga Srbije, a u Koraću imaju visoke ciljeve.
- Očekuje nas Superliga, gde ćemo igrati protiv četiri tima iz domaće lige. Očekujem da ćemo pobediti sve četiri ekipe iz 1A lige, jer mislim da smo jači od njih. U tom slučaju mogli bi ponovo da stignemo do polufinala, što je naša ambicija. Možda i da probamo korak dalje, mada smo dosta mlada ekipa.
Prvi tim sastavljen je od mladih igračica, pre kojima je tek karijera.
- U prvom timu igraju dve devojke 1990. godište, dve su 1991., dve su 1992. i dve su 1993. Povremeno na nekoj utakmici igra i mala Sanja Mandić, koja je 1995, tu je i Zopuzović iz Šapca. Mislim da je ona najperspektivniji igrač na ovom području u svojoj kategoriji.
Da devojke koje treniraju za klub iz Braće Jerković nisu samo dobre košarkašice, pokazuje I primer nekolicine prvotimki, koji uporedo ostvaruju odlične rezultate I na fakultetima.
- Kada su naša deca u pitanju, jako nam je bitno da deca idu u školu. Imamo izuzetne studente, Iva Musulin je magistrirala, sada sprema doktorat. Tina Jovanović je upisala izuzetno težak fakultet, kliničku psihijatriju i ima prosek veći od 9. Sve ostale su vrlo uspešne studentkinje i učenice.

Ipak, svaka priča ima I onu tamnu stranu, a ona je zajednička za sve klubove u Srbiji – nedostatak materijalnih sredstava.
- Glavni problem jesu finansije. Nas sponzoriše grupa entuzijasta koji su se nekada bavili sportom, pre svega košarkom. Svi žive u inostranstvu i njima nije bio problem do sada. Međutim, kriza je stigla i do njih, pa je pitanje šta će biti. Jedan od njih, predsednik kluba Goran Todorović, zdušno nam pomaže. Jedinog sponzora kojeg smo imali bio je Knjaz Miloš, i to su nas sponzorisali u vodi, ne novcu. Pet godina smo bili zajedno, ali ove godine nismo obnovili ugovor, jer su oni imali neke pretumbacije u firmi. Jako je teška situacija što se tiče finansija u našoj ženskoj košarci.
Posebno čelne ljude iz Radivoja Koraća boli teško stanje u srpskoj ženskoj košarci. Kažu da država mora da se umeša I sistemski rešava problem.
- Stanje u ženskoj košarci je katastrofa. Srećom, mi smo još uvek prepoznatljivi. Kada pozovemo nekog igrača, ona rado dođe i tu moramo da se pohvalimo. Ispunjavamo sve ugovorene obaveze na vreme i to daje devojkama sigurnost. Ženskom sportu su svi okrenuli leđa. Još uvek je svež primer odbojkašica Poštara, sa kojima smo trenirali u istoj hali. Te godine su igrali Evroligu i posle samo tri meseca više ih nije bilo. Država mora da ovaj problem rešava sistemski, mora apsolutno da se uključi u tu priču, mi sitni to ne možemo da rešimo. Recimo, najveći problem su cene iznajmljivanja sala. Trebalo bi to rešiti kao što je to rešio sportski savez Pančeva. Oni su dobili pravo upravljanja sportskim salama. Oni su limitirali cene i spustili ih za klubove. Nama je to najveća stavka i to bi trebalo na isti način da se reši i u Beogradu.

	Autor: Dejan Ignjatović
	Datum: 18.01.2011
	Vreme: 21:58

| More...