Menu

Novogodišnji intervju - Ana Joković, potpredsednica KSS

  • Autor kosarka24.rs

Košarkaški savez Srbije obeležio je 2016. godinu kao najuspešniju u istoriji srpske košarke. S pravom, jer su obe seniorske reprezentacije osvojile medalje na Olimpijskim igrama u Riju, čime se Srbija svrstala u red jedne od tri države na svetu kojima je to pošlo za rukom.

Minula godina takođe je donela promenu na vrhu srpske kuće košarke, ali i potvrdu više nego uspešnog rada sektora za žensku košarku na čelu sa Anom Joković koja je nedavno treći put u pet godina dobila poverenje čelnih ljudi srpske košarke.

O velikim uspesima ženske košarke u prethodnoj godini, problemima sa kojima se suočava u radu i planovima za 2017. godinu razgovarali smo sa Anom Joković, potpredsednicom Košarkaškog saveza Srbije, u tradicionalnom novogodišnjem intervjuu za portal kosarka24.


Ukratko, kakva je ocena 2016. godine?
"Ovo je najuspešnija godina. Možda će se neko začuditi da je bronza iz Rija jača od titule prvaka Evrope, ali odlazak na Olimpijske igre je san svakog sportiste i medalja koja je osvojena tamo posle 28 godina je najviša lestvica koja postoji u sportu."


Kakva su bila očekivanja od učešća na Olimpijskim igrama, s obzirom da tamo nismo bili od 1988. godine, a kao Srbija prvi put učestvovali?
"Pre pet godina smo rekli da nam je cilj plasman na Olimpijske igre u Riju. Pošteno rečeno, nisam očekivala medalju u Riju, priželjkivala sam četvrtfinale. Ali, posle tri poraza na startu i sledeće dve pobede, s obzirom da smo išli na najtežeg protivnika u četvrtfinalu Australiju, koja se provukla u dve utakmice u grupi, imala sam osećaj da ćemo dobiti. Utakmica je išla ka tome da bude egal, čemu sam se nadala i eto, dobili smo."


U borbi za bronzu savladana je Francuska. Može se reći da su dobili komplekse od nas, posle pobeda u Budimpešti i Riju. Kako si ti doživela tu utakmicu?
"Čula sam pred žreb za Evropsko prvenstvo u Češkoj od Nevene Jovanović da su Francuzi govorili, ne, samo ne sa Srbijom u grupi. Eto, u istoj smo grupi. Dosta smo naučili iz poraza na našem prvom izlasku 2013. godine na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Naredne dve bitne utakmice smo pobedili apsolutno zasluženo. Osim fizikalija i jedne od najjačih liga koju imaju, sve ostalo je na našoj strani, talenat, igračice, selektor. Očekujem da protiv njih igramo za prvo mesto u grupi. Optimista sam i očekujem ponovo pobedu što bi nas odvelo direktno u četvrtfinale."


Žreb za Evropsko prvenstvo u Češkoj doneo je Srbiji nezgodnu grupu, kao i ukrštanje u kasnijoj fazi. Šta bi bio realan cilj naše reprezentacije u Pragu?
"Ne bih se složila da je žreb toliko lak u odnosu na ranije. Uvek smo išli težim putem, a nekad se ispostavilo da je to dobro. Recimo, izgubili smo dobijenu utakmicu protiv Litvanije u Mađarskoj i išli na Tursku u četvrtfinalu. Sećaš se da sam tebi lično pričala na početku prvenstva da bih želela da igramo u četvrtfinalu protiv Turske. Ta utakmica, posle one protiv Australije u Riju, je jedna od dve najbolje koje je ova generacija odigrala. Neće biti lako ni protiv Slovenije i Grčke. Najteža je naravno protiv Francuske. Promenjen je sistem u odnosu na prethodno Evropsko prvenstvo. Već su svi videli Španiju kao sigurno prvu u grupi sa kojom se ukrštamo. Ne bih se složila s tim. Češka, Ukrajina i Španija, tu se do poslednjeg kola neće znati raspored. Još uvek nemamo medalju sa Svetskog prvenstva i cilj je biti među prvih pet u Češkoj kako bi se plasirali na prvenstvo u Španiji. Ne treba ovim devojkama stavljati preveliki pritisak na pleća."


Na poslednja tri velika takmičenja videli smo plejadu novih igračica, poput Mandić, Topuzović, Crvendakić, Stanković...
"Meni je bilo puno srce kada sam videla da su Crvendakić i Stanković na spisku za Rio. Aleksandra je bila druga najmlađa igračica u Riju. Trebalo je imati hrabrosti, kao što je Marina imala, da stavi devojčice 1995. i 1996. godište u sastav za Olimpijske igre. Topuzović je bila u sastavu za Evropsko prvenstvo, pre toga Sanja Mandić za Svetsko prvenstvo. Očekujem da će u novom ciklusu do Olimpijskih igara u Tokiju njih četiri, kao i još neke igračice, sve više igrati i imati aktivnu ulogu u reprezentaciji. Crvendakić igra odlično u Evroligi, Mandić sjajno u Fiba kupu, Topuzović treba sačekati posle povrede, sigurno će se vratiti. Stanković nažalost igra samo Evroligu, ali verujem da će u nastavku sezone imati zapaženiju minutažu."


Kvalifikacije za Češku obeležila je i velika poseta na utakmicama u Beogradu, Kraljevu i Nišu, oko 15.000 gledalaca. Da li tu činjenicu vidite kao satisfakciju za sav uložen trud u prethodnim godinama?
"Od 2011. godine smo kao sektor stekli veliko iskustvo u ogranizacionom i operativnom smislu. Organizovali smo utakmice kvalifikacija za EP 2013., odlazak na dva Evropska prvenstva, jedno Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre, imali i kvalifikacije u Beogradu protiv Nemačke. U odnosu na "Pionir" utakmice u Kraljevu i Nišu su prošle mnogo lakše kada je organizacija u pitanju. Znamo šta i kako treba za jednu utakmicu. Da me neko ne shvati pogrešno, bitno je što na tim utakmicama nisu bili navijači, već deca koja se bave košarkom, roditelji, treneri, građani Kraljeva i Niša koji su došli da pozdrave Marinu i košarkašice zbog medalja koje su osvojili. Tvrdim, kada budemo došli do toga, da će i Arena 2019. godine biti puna. Pogotovo kada imate rezultate i kada narod zna zašto dolazi i koga gleda. Tolika poseta na tim utakmicama je lepa slika i velika satisfakcija. Takođe i poruka svima. Ima dosta dušebrižnika, servilnih kvazi trenera pljuvača. Što više pljuju to ćemo mi imati veću motivaciju za rad. Nema potrebe da pljuju druge ljude da bi se dodvorili nekima trećima, već treba da svojim radom zasluže ono za šta misle da im možda pripada ili misle da su nepravedno zaboravljeni."


Kolike su šanse da Srbija dobije domaćinstvo Evropskog prvenstva 2019. godine?
"Imamo izvanrednu saradnju sa savezom Slovenije. Nadam se da ćemo dobiti domaćinstvo jer nismo dobili za 2017. godinu. Bile bi po dve grupe u Sloveniji i Srbiji, a završnica u Beogradu u Areni. Iskreno se nadam da ćemo dobiti."


Osvrt na učešće mlađih selecija na Evropskim prvenstvima u 2016. godini?
"To je pomalo bolna tema. Nisam baš zadovoljna rezultatima u poslednjih 5-6 godina, ali ne vidim trenutno bolje rešenje šta bi Savez mogao da uradi, osim ovog postojećeg sistema. Napominjem da se samo u ženskoj košarci nije smanjio broj dana za završne pripreme reprezentacija. I ove godine će sve selekcije više puta biti na treninzima pre zvaničnih priprema. Od 4. do 10. januara se okuplja mlada selekcija, od 30. januara juniorska selekcija, istog dana i kadetska selekcija. Krajem aprila po završetku lige ćemo opet da okupimo sve tri selekcije. Završne pripreme prvo počinju seniorke, 8. maja, početkom juna počinje mlada reprezentacija i krajem juna juniorska i kadetska reprezentacija. Dilema je da li u mlađim selekcijama praviti igrače za seniorsku reprezentaciju ili juriti rezultate. Mi smo ove godine i pre dve godine u mladoj konkurenciji nepravedno ostali bez medalje. Međutim, da li si treći ili četvrti to za nekoliko godina niko ne gleda, već je bitno da li si izbacio nekog igrača za seniorski tim. Iako svi mi volimo da osvojimo medalje, bitnije je da iz svake generacije barem jedna igračica dobije poziv za prvi tim. To treba da bude strategija za mlađe selekcije, naravno uz uslov da igramo A diviziju. U20 će ove godine imati izuzetno tešku grupu, U18 nešto malo lakšu. U16 je prošla najbolje, a u toj selekciji imamo najmanje 22 igračice gde će selektoru biti teško da izabere krajnjih 12 igračica. Imamo bazu i imamo perspektivu."


Kolika je trenutno baza ženske košarke u Srbiji?
"Svima što pričaju da i dalje imamo 1.000 igračica poručujem da ne pričaju statističke podatke koji su bili 2011. godine. Mi imamo sigurno oko 5.000 košarkašica. Podsetiću da se ovde registruju devojčice od 11 godina. Imamo mnogo dece do 11 godina. Samo pokret Marine Maljković broji nekoliko stotina devojčica, a one su neregistrovane. Imamo 104 registrovana kluba ženske košarke u Srbiji, od toga 50 seniorskih što je rekord do sada. Imamo bazu koja je barem tri puta veća nego 2011. godine. Ne znači da će iz takve baze izaći kvalitetan igrač, ali naravno da treba još više raditi na bazi. Znate da roditelji moraju da plaćaju da bi se dete bavilo nekim sportom, pa i košarkom. Zbog toga je sve teže i teže širiti bazu. Zato je dobro što je Marina pokrenula Pokret tamo gde nema ženske košarke, da se i tu igra, da roditelji koji nemaju para ili imaju po dve-tri devojčice, mogu da pošalju decu da se bave sportom besplatno. Takođe, rad sa mladima podrazumeva veći broj treninga u klubovima, ne samo tri puta nedeljno. U moje vreme se svaki dan treniralo. Francuska ima deset puta više stanovnika i oko 200.000 košarkašica, a mi smo njih dobili u dve utakmice u zadnje dve godine u borbi za medalje. Počeli smo i u mlađim kategorijama da ih dobijamo. Ne zaboravimo i da njihova federacija ima 15 puta veći budžet."


Kakva je trenutno situacija sa trenerskim kadrom?
"Problem koji imamo je i što se treneri ne plaćaju. Oni onda pređu u mušku košarku. Za rad sa decom, što i podrazumeva zakon o sportu, treneri moraju da budu školovani i da poseduju određene licence. Kada sam došla u savez pola trenera nije imalo odgovarajuće licence, a kamoli FIBA licence za rad. Sada svi imaju to, a čak smo doneli odluku da klubovi Prve lige moraju da imaju trenere sa odgovarajućom licencom. Trenere, kao i igrače za reprezentacije, prave klubovi, a ne savez. Trener koji je u našem sistemu i koji je postavljen, on do toga ne dolazi preporučenom poštom tako što pošalje svoj CV i traži vezu preko članova koji su na visokim funkcijama u organima KSS. Nije ovo 2009-2011. godina, tako ne može da se radi dokle god sam ja zadužena za žensku košarku."


Da li će postojeći sistem takmičenja klubova ostati na snazi?
"Što se tiče klubova, ne treba da brinemo za budućnost. Imamo 50 seniorskih klubova, a uvek će biti barem 12 klubova koji će igrati Prvu ligu. Promenićemo sistem takmičenja. Uvešćemo treći stepen koji je bio do 2011. godine. Napravićemo jedinstvenu B ligu kako bi se došlo do kvalitetnije Prve lige. Pričali smo često o toj temi. Nigde u okolnim zemljama niste imali situaciju da košarkaški savez pomaže klubovima. Savez je ove godine pomogao muškim ekipama Partizanu i Mega Leksu sa po 50.000 evra za igranje Lige šampiona. Došla sam do podatka da je mađarski savez prvi put ove godine svakom ženskom klubu dao 150-200.000 evra, i to preko Mađarske lutrije koja je generalni sponzor. Naš cilj je da se pod hitno nađe sponzor za žensku ligu za narednu sezonu. Potrebno je oko 45.000 evra da bi se pokrile kotizacije svim klubovima i troškovi službenih lica za sve utakmice. Uveli smo ove godine kotizacije, ali iz tog fonda smo uveli nagrade, pa tako prvak dobija 700.000 dinara, drugoplasirani 300.000, a klubovi koji ulaze u Prvu ligu dobijaju 250.000 dinara. U poslednje četiri godine KSS je dva puta plaćao sudije, delegate, putne troškove, a do ove godine klubovi uopšte nisu plaćali kotizaciju prema KSS. Finansiramo sa 50 odsto jedinstvenu kadetsku ligu. Dragan Đilas je dva puta finansijski pomogao klubove, Marina Maljković takođe. Što iz objektivnih, što iz subjektivnih razloga, klubovi stoje u reorganizaciji i reformama. Pojedini klubovi kada je marketing u pitanju ne zaostaju, ali po pitanju obezbeđivanju novca i sponzora slabo rade. Mi im objašnjavamo na primeru Saveza. KSS je u poslednjih pet godina uložio više od 1.5 miliona evra u žensku košarku. Marketing ženske košarke nije počeo sa radom u decembru 2011. godine nego godinu i po - dve kasnije, tek kada smo neke stvari postavili na noge. Velike zasluge ima PR ženske reprezentacije. Vidim da klubovi to rade površno ili idu kontra. Klubovi moraju da shvate da Savez ne pravi reprezentativce i trenere, već oni. Savez je servis koji mora da omogući budućim reprezentativcima sve moguće uslove, kao što je to bio slučaj u prethodnih pet godina od seniorske reprezentacije pa do pionirske koju smo osnovali ove godine. Ima novih ljudi u ženskoj košarci i u tom smislu im dajem savet da krenu od suštine. A suština je da igrač bude plaćen, da idemo ka većim platama igračicama, da vraćamo igračice koje igraju u Mađarskoj, Rumuniji... Imate pozitivne primere, recimo ŽKK Bor. Žao mi je što nije igrao Prvu ligu. Uradili su puno toga u organizacionom smislu, imaju sve mlađe kategorije, a sve je posledica velikog rada. Najlakše je sedeti i kukati."


Jedna od loših slika iz 2016. godine je izbacivanje Vojvodine iz prve lige. Kako ubuduće sprečiti ovakve situacije?
"Problem Vojvodine datira iz nekog ranijeg perioda i dugovanja koje su napravile neke prethodne uprave. Vojvodina, po meni, nije trebala u septembru da počne Prvu ligu. Odluka je bila van mog delokruga rada. Znala sam da će doći do ovoga i žao mi je što nastavljamo ligu sa 11 klubova, jer je bilo dobrih kandidata za Prvu ligu, poput ŽKK Bor ili nekih drugih klubova. Novi Pazar je, na primer, hteo da igra Prvu ligu, a sada praktično ne postoji. Žao mi je, Vojvodina je klub sa tradicijom, sa imenom i prezimenom, ali Savez ne može da vodi računa o tome, već ljudi koji su doveli klub dovde. Prema nekim informacijama 102 ili 103 poverioca su tužili klub za naplatu dugovanja."


Često se mogu čuti priče da su beogradski klubovi favorizovani i da im se pomaže više nego drugima?
"Te priče o beogradizaciji nemaju osnova. Crvena zvezda ne bi postojala da nije Nebojše Čovića, Radivoj Korać teško da bi opstao bez velikog entuzijaste kakav je Pavke. Partizan je bio u drugoj ligi zbog dugova koje nije mogao da isplati reprezentativkama i selektorki, ove godine se vratio u Prvu ligu i nalazi se u vrhu. Oni osim nekih termina nemaju veliku pomoć grada. Beograd je u najgoroj situaciji, pre svega zbog hala jer nema termina ili su cene iznajmljivanja velike. U unutrašnjosti sale pretežno plaćaju lokalne uprave, a cene su daleko niže. Stanovi za igračice su jeftiniji, lakše se nađe restoran za ishranu... Da ponovim, Ženska košarkaška liga Srbije je pod okriljem Komisije za takmičenje. To nije delokrug rada sektora za žensku košarku, niti sam ja zadužena za to. Ja mogu da dam predlog koji oni mogu da uvaže ili odbiju. Ljudi mešaju babe i žabe. Moj delokrug rada, kao sektora za žensku košarku, jesu isključivo reprezentativne selekcije, baza i koordinacija sa koordinatorima regiona za devojčice. Nije dobro da neki gradovi u unutrašnjosti imaju više klubova. Uzmimo primer Kragujevca. Zašto u Kragujevcu postoje tri seniorske ekipe? Jedna je u prvoj ligi, dve su u drugoj. To moraju da reše regionalni savez i grad. U drugoj ligi imate slične primere, u Užicu dva kluba, u Prijepolju dva kluba, Šapcu... Ne može Košarkaški savez Srbije da dođe i rešava probleme. Treba da sednu svi za isti sto i da se dogovore da bude jedan klub. Postoji opasnost da Novi Sad ostane bez ijednog od dva prvoligaša. I Kragujevac i Novi Sad su, na primer, mogli da imaju po jedan dobar i stabilan prvoligaški klub koji bi bio visoko plasiran."


Da li ima novina u radu po regionima?
"Zoran Tir sa regionalnim koordinatorima vodi taj sistem i to je postavljeno na zdrave noge. Došli smo do toga da se na treninzima pojavljuju samo deca koja to i zaslužuju. Odatle se biraju za savezne treninge, a kasnije i za RTC kamp. Ove godine smo uveli novitet, nagrađujemo decu na svakom treningu. I ove godine ćemo posle kampa KSS da napravimo pionirsku selekciju. Mislim da je rad po regionima u sadašnjim uslovima doveden do maksimuma. Kada budemo imali veći budžet onda možemo da pričamo o nekim idejama i poboljšanjima. Perspektive ima, prvenstveno u 2001. i 2002. godištu. Imali smo nešto slično prethodno u 1997. godištu. Jovana Nogić, Kaća Zec i Jovana Subašić uspešno igraju u Americi, Sneža Bogićević je jedan od najboljih igrača Zvezde, Kristina Arsenić igra u Španiji... Neka godišta su bolja, neka lošija. Imamo obećavajuća godišta 2003., 2004., 2005. Dobro je što smo vratili godišta i uskladili sa FIBA godištima."


Praktično, tri puta u pet godina si dobila poverenje ljudi iz sveta košarke i nastavila da radiš u sektoru za žensku košarku. Priznanje svakako godi jer je plod odličnog rada i rezultata, ali ima i onih koji drugačije misle?
"Neki servilni ljudi komentarišu kako sam sačuvala fotelju. Da pojasnim. Prvo, osoba sam koja drži do sebe i jako ponosna. Na poziv Marine Maljković 2010. godine sam ušla u ovu priču. Ona me je i preporučila Draganu Đilasu da 2011. godine preuzmem ovu funkciju. Nikada nikoga u životu nisam pozvala niti pitala za nešto, a kamoli da čuvam fotelje. Smatram da smo ostvarili izvanredne rezultate. Prošle godine su bili reizbori i mi smo nastavili taj rad koji je zaokružen na najbolji način, medaljom na Olimpijskim igrama. Kao što je to bilo tada, tako je i sada novi predsednik pozvao. Niti sam čuvala fotelje, niti tražila ili pozvala nekoga. Ovo radim iz ljubavi, vozim svoj lični auto... Kao košarkašici koja je bila reprezentativka ove zemlje više od osam godina i imala 53 zvanična nastupa i koja je trošila isključivo svoj novac tokom priprema, smatram da je ova funkcija na neki način nagrada za taj period. Priče o mojoj ili bilo čijoj plati u KSS su presmešne jer ko god profesionalno radi bilo koji posao i treba da bude adekvatno plaćen, u skladu sa ekonomskim uslovima u zemlji u kojoj živi."


Predrag Danilović je zamenio Dragana Đilasa na čelu KSS. Kako će se to odraziti na žensku košarku?
"Daj Bože da novi predsednik, legenda naše košarke Saša Danilović, i mi zajedno s njim, uradimo makar 50 odsto od onoga što je uradio Dragan Đilas. Teško je reći da li ćemo mi u Češkoj osvojiti medalju ili otići u Tokio na Olimpijske igre. Sad baš ne obećavam plasman u Tokio kao što sam obećala Rio, šanse su trenutno 50-50 odsto. Kao što je Saša rekao, da on uradi 50 odsto od onoga što je Đilas uradio, svi ćemo biti presrećni. Đilas je, kao što volim da kažem, izjednačio brata i sestru. Toliko je dao za žensku košarku kao niko nikad. Hvala mu za sve i svaka mu čast. On će, naravno, i dalje biti tu pored terena i pomagati žensku košarku. Postavljen je sistem, funkcioniše i ide svojim tokom. Primer treba da nam budu vaterpolisti, odnosno da nastavimo kontinuitet osvajanja medalja na velikim takmičenjima. Sada kada smo na vrhu treba biti najjači i nastaviti, a ne odustajati. Normalno je da posle velikih uspeha dolazi do velikih iskušenja, pogotovo ako neko želi da uruši sve što se pet godina krvavo gradilo i stvaralo."


Osim onog rada koji je vidljiv, postoji i onaj, takozvani iz senke. Čiju sve pomoć imaš u tom radu?
"Rad iz senke uopšte nije lak. Tu su još dve osobe, pored mene, koje rade na terenu, Kaća Protić i Dejan Damjanović. Tu je i komisija za žensku košarku, Sanja Vesel koja cele godine volonterski pomaže, Olje Krivokapić koja je komesar lige i zadužena je za basket 3x3. Formirali smo reprezentaciju koja je odmah izborila plasman na Evropsko prvenstvo i pokazala da imamo kvaliteta. Tu je Dragan Ratković koji je pomoćnik Marine Maljković, kao i Julkica Marković Mitrašinović koja je spasila Vršac i trudi se da vrati klub na prave staze. Veliku pomoć imamo u veterankama, koje su 2016. u Novom Sadu osvojile zlatnu medalju u konkurenciji 35+ na Evropskom prvenstvu. Ovo je kolektivni sport i mora da postoji timski rad. Mi smo servis igračicama i Marini koje su najzaslužnije za sve uspehe. Ne valja kada samo tapšu po ramenima i hvale. Kritičari su dobrodošli. Pet i po godina ponavljam, dobronamerna kritika je uvek dobrodošla, vrata su svima otvorena. Ko god je došao i tražio, pomogli smo. Evo jednog primera. Na regionalnom treningu u Nišu došli su ljudi iz Kladova. Ponovo su pokrenuli klub. Sami su se javili i na utakmice u Kraljevu i Nišu doveli po 55 devojčica. Ništa nisu tražili od Saveza, ali smo na našu inicijativu pomogli. Ne mogu da opišem sreću predsednika i trenera kluba, nisu mogli da veruju. Evo, sada je i Mladost iz Lučana oformilo klub. Ima ljudi koji hoće da rade. Svi koji rade na poštenoj bazi, biće prepoznati sa moje strane. Ne postoji klub u Srbiji koji nismo posetili ili nudili stručnu pomoć. Đilas je dva puta uplaćivao svim klubovima pomoć. Sve što je na lošoj osnovi i tendenciozno, nećemo pomoći."


Gde će ove godine biti završnica kupa?
Kup će se održati u Novom Sadu 11. i 12. marta. Prošle godine je KSS doneo odluku da KS Vojvodine nekoliko godina organizuje završnicu Kupa, isto kao što se muški kup održava u Nišu. Prošle godine je Kup lepo organizovan u Vrbusu i verujem da će tako biti i u Novom Sadu.


Za kraj, šta si poželela sebi u novoj 2017. godini?
"Na privatnom planu, porodica i zdravlje su na prvom mestu. Na poslovnom, makar 50 odsto da bude uspešna kao 2016. godina. I da mi Deda mraz pokloni šahovsku tablu. Kad sam bila mlađa bila sam velemajstor u šahu, a omiljena figura mi je bila konj. Zahvalila bih se na kraju medijima koji su redovno pratili aktivnosti u ženskoj košarci, posebno sajtu kosarka24."

 

 

 

 

Bookmaker with best odds http://wbetting.co.uk review site.